Usvojen Bilčikov izveštaj o Srbiji: Šta piše u dokumentu o kome je danas glasao Odbor za spoljne poslove EP

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je danas izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika o Srbiji. Izveštaj je usvojen sa 43 glasa za, 6 protiv i 5 uzdržanih.

"Plenarna debata o Srbiji biće održana 9. maja u Strazburu, a konačno glasanje 10. maja. Bila mi je čast da tokom ovog mesta služim kao izvestilac EP za Srbiju", napisao je Bilčik na Tviteru.

Reč je o izveštaju koji sadrži i kompromisne amandmane.Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je početkom godine taj dokument, nakon čega su poslanici na njega podneli blizu 500 amandmana. Oni su, u skladu sa procedurama, usaglašeni i kao takvi su postali deo nacrta izveštaja.

"Ako Srbija želi da napreduje na svom putu ka EU mi očekujemo da radi sa nama, da stoji rame uz rame sa nama i da se usaglasi sa nama kada govorimo o spoljno političkim odnosima posebno ako govorimo o brutalnoj agresiji Rusije na Ukrajinu. Procenat usaglašenosti sa EU je jako nizak niži od 50 odsto u 2022. i nadamo se da to može da se promeni u ovoj godini. Za to postoje mnogi razlozi kao što je put Srbije u EU i to treba da uradi što pre. Takođe pozivamo Srbiju da se usaglasi i povodom restriktivnih mera, tu govorimo o sankcijama koje smo usvojili protiv Rusije. Mi želimo da Srbija bude uz nas, ona je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja se nije usaglasila sa EU po pitanju rata u Ukrajini i ukoliko se usaglasi to može dramatično da promeni pristup Srbije Evropskoj uniji", rekao je Bilčik.

U izveštaju se, između ostalog, pozdravlja činjenica da je članstvo u Evropskoj uniji i dalje strateški prioritet Srbije, ali i podvlači da će napredak po pitanju vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, kao i normalizacija i deeskalacija odnosa sa Kosovom odrediti dinamiku procesa pristupanja. Srbija se kritikuje zbog neusklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom, pogotovo delom koji se odnosi na sankcije prema Rusiji, ali i zbog angažmana sa autoritarnim vlastima Irana i ugošćavanja njihovih visokih predstavnika u Beogradu. Izražava se zabrinutost zbog širenja dezinformacija o, kako se navodi, ruskom ratu u Ukrajini. Pozdravljaju se koraci po pitanju usklađivanja sa viznom politikom i ponavljaju pozivi na dalje usklađivanje.

Nakon što bude izglasan na ovom odboru, nacrt izveštaja će se naći na plenarnoj sednici gde bi o njemu trebalo da glasaju svi poslanici. Onog trenutka kada bude izglasan, dobija formu rezolucije.

Šta sve piše u izveštaju?

Izveštaj se sastoji iz 37 strana i napisan je u 35 paragrafa. Poslanici spoljnopoliitčkog odbora EP žale što Srbija i dalje ima nizak nivo usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom i navode da je stepen opao sa 64 odsto u 2021. godini na 45 odsto u avgustu 2022. godine, naročito u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Ističe se da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji i pozivaju se relevantne vlasti da pokažu posvećenost međunarodnom pravu, evropskim vrednostima i da se usaglase sa restriktivnim merama protiv Rusije. Takođe, u izveštaju se ponavlja stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ako se ostvari značajan napredak u reformama.

Kako navodi dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, u jednom delu izveštaja srpske vlasti se pozivaju da obezbede veću transparentnost kada je u pitanju uloga i aktivnost ruskog humanitarnog centra u Nišu. Izražava se zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na mesto direktora BIA jer, kako se navodi, poznat je po proruskim i antievropskim stavovima.

U izveštaju se primećuje usklađivanje Srbije sa glasanjem u korist relevantnih rezolucija Generalne skupštine UN i prilikom suspenzije Rusije iz Saveta za ljudska prava i pozdravlja se podrška Srbije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine. Takođe, pozdravlja se usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama protiv Belorusije, kao i podrška i koraci da se obezbedi humanitarna pomoć Ukrajini, ali se sa druge strane izražava žaljenje zbog toga što Vlada Srbija često bira da ne saopštava javno takve odluke.

U izveštaju se postavljaju pitanja o strateškom pravcu Srbije i navodi se zabrinutost zbog stepena do kojeg ruski zvaničnici imaju uticaj na neke odluke u institucijama Srbije. Pomenuto je i potpisivanje plana konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije i ponovo se pozivaju srpske vlasti da obezbede veću transparentnost rada "takozvanog rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu".

"Poziv da se prispita obim pomoći u slučaju nastavka podrške antidemokratskim režimima"

Poslanici žale zbog opadajućeg trenda u javnoj podršci članstvu Srbije u EU za koji se navodi da je dostigao najniži nivo do sada, ali i zbog rastuće podrške ruskom režimu. Za sve to kažu da je rezultat anti-EU i proruske političke retorike koja se širi u medijima koje kontroliše vlada, ali i među vladinim zvaničnicima.  

Podseća se i da je EU glavni politički i ekonomski partner Srbije i ubedljivo najveći donator, ali se poziva Unija da preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji u slučaju nastavka podrške antidemokratskim režimima i neusklađivanja sa spoljnom i bezebdnosnom politikom. Pozivaju se Vlada Srbije, države članice EU i Delegacija EU u Srbiji da sprovode aktivniju strategiju komunikacije i da promovišu prednosti pristupanja EU, projekata i reformi.

Sa druge strane, pozdravljaju se koraci Srbije ka usklađivanju sa listom zemalja van EU za koje su potrebne vize, naročito sa onima koje predstavljaju rizik od iregularne migracije. Ono što se primećuje je i usvajanje ustavnih amandmana posle referenduma 2022. godine koji imaju za cilj da učvrste nezavisno pravosuđe, dok se istovremeno pozdravlja usvajanje novih zakona u toj oblasti.  

U Izveštaju se navodi zabrinutost zbog izveštaja o pokušajima Vagner grupe da sprovodi kampanje regrutacije u Srbiji i ističe se da srpski zakon zabranjuje građanima da učestvuju u ratovima u inostranstvu. U tom smislu se pozivaju vlasti da nadgledaju i spreče nacionaliste da se pridruže Vagner grupi i da učestvuju u ruskoj agresiji na Ukrajinu.  

Pozdravlja se se održavanje Europrajda u Beogradu, ali se sa druge strane izražava žaljenje zbog kontradiktorne i nejasne komunikacije srpskih vlasti povodom toga.  

Izveštaj ističe da Srbija mora da poštuje integritet i suverenitet svih susednih zemalja i da mora da se uzdržava od uticaja na njihove unitrašnje političke razvoje, a snažno se osuđuje prisustvo visokih vladinih zvaničnika na proslvama Republike Srpske. 

Beograd i Priština se pozivaju na implementaciju sporazuma

U delu izveštaja koji se odnosi na dijalog sa Prištinom ponavlja se puna podrška specijalnom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku i pozivaju se Srbija i Kosovo da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i duhu kompromisa da bi postigli sveobuhvatni i pravo obavezujući saporazum o normalizaciji odnosa zasnovan na pricipu međusobnog priznanja, u skladu sa međunarodnim prvom i bez daljeg odlaganja.

Obe strane se pozivaju na implementaciju relevantnih sporazuma, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom. Beograd i Priština se pozivaju i da pokažu liderstvo i da budu spremni da donesu neophodne odluke koje vode ka napretku dijaloga i pomirenju među društveima. Podvlači se da trenutno geopolitičko okruženje čini hitnijiom potrebu da se prevaziđu sukobi iz prošlosti i da se angažuje u pregovorima.

U izveštaju se ističe da je normalizacija odnosa prioritet i preduslov za pristupanje EU za obe strane i prepoznaje se pojačan angažman obe strane. Takođe se apeluje na vlade da se uzdrže od bilo kakvih akcija koje mogu da potkopaju poverenje između dve strane i koje mogu da dovedu dijalog u rizik.

Pozdravljaju se pozitivni koraci ka prihvatanju predloga EU, koji je ocenjen kao dobra osnova za dalju normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Odbor u izveštaju apeluje na Srbiju da ne blokira Kosovo u međunarodnim organizacijama i poziva obe strane da se posvete eropskom predlogu i da konačno postignu održivo dugoročno rešenje.  

Osuđuju se sve akcije koje ugrožavaju mir i izražava se zabrinutost zbog tenzija na severu Kosova, a kao "neprihvatljiv" se ocenjuje oružani napad na Badnje veče i nekoliko drugih incidenata u kojima su mete bili Srbi.