Od javne packe do "vizne liberalizacije" za nedelju dana: Burne rekacije na zeleno svetlo Evropske unije za Prištinu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/11/2022

18:20

Od javne packe do "vizne liberalizacije" za nedelju dana: Burne rekacije na zeleno svetlo Evropske unije za Prištinu - Copyright EPA/VALDRIN XHEMAJ

veličina teksta

Aa Aa

Ambasadori zemalja članica Evropske unije dali su jutros Prištini "zeleno svetlo" kada je reč o procesu vizne liberalizacije. Kako je saopšteno iz Brisela, češko Predsedništvo započeće pregovore sa Evropskim parlamentom, a svi koji poseduju kosovske pasoše mogli bi da očekuju ukidanje viza najkasnije od 1. januara 2024. godine. Ovakva odluka doneta je samo nedelju dana nakon što je ovo pitanje bilo skinuto sa dnevnog reda kao posledica situacije na severu Kosovu i nakon što je šef evropske diplomatije Žozep Borelj javno kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog njegovog postavljanja u dijalogu. Upravo to izazvalo je niz burnih reakcija.

"Danas smo preduzeli važan korak na putu ka viznoj liberalizaciji za Kosovo i nadamo se da ćemo postići dogovor sa Evropskim parlamentom brzo, da bismo ovo obećanje pretvorili u realnost", rekao je česki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

U nacrtu se navodi da bi građani Kosova mogli da putuju u zemlje Evropske unije bez vize u periodu od 90 dana u okviru 180 dana. Ukoliko sve to bude usvojeno, stupiće na snagu kada i ETIAS, ne kasnije od 1. januara 2024. godine.

Kako je rekao kosovski premijer Aljbin Kurti, najvnovija odluka potvrda je "posvećenosti vladavini prava, borbe protiv korupcije, jačanja graničnih kontrola i upravljanja migracijama". Kurti se zahvalio i češkom predsedavanaju i istakao da se raduje finalizaciji procesa vizne liberalizacije.

"Kontraproduktivno nagrađivati Prištinu"

Evropska komisija je, podsetimo, još ranije potvrdila preporuku o ukidanju viznog režima, a Kosovo je, kako je ocenjivano, pre nekoliko godina ispunilo sve kriterijume koji su traženi. Ipak, u jeku tenzija u odnosima sa Beogradom, pitanje vizne liberalizacije često je posmatrano i kao "ključ" za mogući pritisak na Prištinu.

Euronews

"Ima nekoliko godina od kada je Kosovo ispunilo kriterijume koji su traženi, ali to je odugovlačeno najverovatnije zbog toga što je ovaj problem vezan za dijalog sa Beogradom, sa briselskim procesom. Pre desetak dana su rekli da su stavili van dnevnog reda, pošto je došlo do zadnjeg sporazuma sa Srbijom, stavljen je na dnevni red, što znači direktno je vezan sa dijalogom i kao neka vrsta prtisaka ili neka vrsta simulacije", rekao je za Euronews Srbija politički analitičar iz Prištine Miljazim Krasnići.

Sa druge strane, zamenik premijera privremenih prištinskih institucija Besnik Bisljimi tvrdi da to pitanje nikada nije bilo vezano za dijalog Beograda i Prištine i da je skinuto sa dnevnog reda prošle nedelje, jer bi, kako je rekao, "neka skeptična država mogla da iskoristi situaciju s registarskim tablicama".

A ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oštrije je reagovao na najnoviju odluku i ocenio da je kontraproduktivno nagrađivati privremene institucije u Prištini odlukom o početku vizne liberalizacije, jer, kako kaže, upravo vlast u Prištini predstavlja smetnju za nastavak dijaloga i opasnost po regionalni mir i stabilnost jer vuče jednostrane poteze.

"To nije dobro ni za Evropsku uniju, jer ona pokazuje da nema autoritet, pokazuje da ima dvostruke standarde. Ne znam kakva bi to tek bila poruka za Srbiju, koja je svih ovih godina bila korektna, koja je bila predvidiv partner, a koja se stalno suočava sa pretnjama, pritiscima i uslovljavanjima, za razliku od predstavnika Prištine, koji bivaju praktično nagrađivani za svoju nekorektnost i neispunjavanje medjunarodno preuzetih obaveza", rekao je Dačić u izjavi Tanjugu.

Dodao je da to nije dobra poruka koja se šalje. Napominje da Srbija nikada nije bila protiv da građani iz regiona imaju pravo da putuju bez viza u zemlje članice EU, ali da je ovde u pitanju "nešto drugo".

"Pre nekoliko dana bili smo svedoci da privremene institucije iz Prištine predstavljaju glavni problem u sprovođenju Briselskog sporazuma, da predstavljaju pretnju regionalnom miru i stabilnosti", rekao je Dačić.

Dodao je da se čulo i od najviših predstavnika i EU i SAD i drugih velikih zemalja da su potezi Prištine apsolutno neprihvatljivi i naglasio da je kontraprofuktivno da za to privremene institucije budu nagrađene.

Odluka koja će imati demografske efekte

Kako je ranije za Euronews Srbija rekla Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, vizna liberalizacija je jako bitno pitanje i to ne samo za kosovske Albance koji tamo žive.

"Ovo je pitanje svih ljudi koji žive na teritoriji KiM, imali oni kosovski pasoš ili ne. Pitanje vizne liberalizacije nije etničko pitanje", istakla je ona.

A Krasnići upozorava a će vizna liberalizacija imati konkretne posledice po demografiju Kosova, kako kada je reč o Srbima, tako i Albancima.

"Na Kosovu već postoji jedna skala indiferentnosti prema ovom problemu, ljudi su godinama očekivali ovu viznu liberalizaciju, kako do nje nije došlo onda su počeli da traže neke sporedne puteve za putovanja u Evropi i mislim da u tom smislu i trenutno nema neki entuzijazam oko toga. S druge strane treba biti obazriv i sa tim jer ova liberalizacije imaće i konkretne demografske efekte i na Albance i na Srbe na Kosovu jer će ljudi moći da putuju i to zaista sa ovim lošim raspoloženjem na Kosovu to će imati efekte na oba naroda", rekao je on.

Kosovo je 2012. godine dobilo Mapu puta za viznu liberalizaciju. Zatim je 2018. Evropska komisija potvrdila da je zemlja ispunila sve kriterijume za ukidanje viznog režima. Evropski parlament, jedna od dve institucija koje o tome odlučuju, je u nekoliko navrata glasao za viznu liberalizaciju za Kosovo.