"Prava Srba na Kosovu se prikazuju kao zalog za finalni sporazum": Dva ključna pitanja u dijalogu moraju da se odvoje

Posle dogovora o tablicama koji je postignut prošle nedelje u Briselu i dalje su otvorena brojna pitanja čije se rešavanje očekuje u daljim pregovorima između Beograda i Prištine. Jedno od njih tiče se povratka Srba u kosovske institucije, što je uslovljeno formiranjem Zajednice srpskih opština i tiče se direktno ostvarivanja suštinskih prava Srba na KiM. Drugo koje je, barem sa evropskog aspekta prioritetno, a svakako najteže, tiče se postizanja konačnog sporazuma i roka za ostvarenje tog cilja. Sagovornici Euronews Srbija ukazuju kako se ta dva pitanja moraju posmatrati odvojeno i da je to jedini način da se izađe iz "začaranog kruga". 

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka za Euronews Srbija kaže da potpuno odvojeno treba posmatrati ono što se tiče statusa, odnosno ono što priželjkuju međunarodni akteri - da se dođe do sporazuma i, sa druge strane, ostvarivanje statusa Srba na Kosovu, njihovih prava na autonomiju i svega onoga što im je zagarantovano postignutim sporazumima.

"Mi smo u jednom začaranom krugu gde se prava Srba predstavljaju kao zalog za finalni sporazum. To nema veze sa statusnim pitanjem i sporazumom Beograda i Prištine", istakao je on.

Poslednji dogovor uspeo je, doduše u poslednjem trenutku, da smiri tenzije na terenu nastale zbog najave Prištine da će početi sa novčanim kažnjavanjem onih koji nisu preregistrovali svoja vozila na RKS tablice. Ipak, dok je to pitanje sklonjeno zasad sa stola, ono što preti da izazove nove probleme jesu vanredni lokalni izbori 18. decembra, zakazani nakon što su gradonačelnici četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova podneli ostavke. Srpska lista najavila je da na tim izborima neće učestvovati što, kako stručnjaci upozoravaju, dovodi u opasnost da na severu budu formirane lokalne vlasti koje neće imati legitimitet i podršku većinskog stanovništva. 

Sve ono što se dešavalo proteklih nedelja dovelo je do toga da se sve glasnije govori o sveobuhvatnom sporazumu o rešenju statusa Kosova. Novina je i to da će deo platforme za buduće pregovore sada činiti i takozvani francusko-nemački plan koji su izneli nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron. Ipak, Surlić nema sumnje da je mart mesec, koji se od nedavno često pominje, nerealan rok za dogovor i dodaje da postoji nekoliko preduslova da bi do njega uopšte i došlo.

"Prvo mora da postoji minimum poverenja između dve strane. Drugo, da budu ispunjena prava za srpsku zajednicu na Kosovu, treće da se primeni sve ono što je ranije dogovoreno i četvrto da se utvrdi makar neka mapa puta - gde ovaj dijalog počinje i gde se završava, šta jeste njegov cilj. Ako tu nema minimuma konsenzusa onda bilo kakva priča o finalnom dogovoru više liči na propagandu koja nema dodira sa stvarnošću", rekao je za Euronews Srbija Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Povratak u instutucije i ZSO

Nakon odluke Srba da napuste sve kosovske institucije, uključujući policiju i pravosuđe, na severu Kosova nastupila je neizvesnost. Kako će i da li će izbori na severu da budu organizovani bez podrške Srba veliko je pitanje.

"U ovom trenutku najveća opasnost jesu izbori koji su raspisani za sredinu decembra i na tim izborima, ukoliko Srpska lista ne učestvuje, može da se desi faktička realnost koju već odavno priželjkuje Priština, da njima podobni akteri iz reda manjinskih zajednica na severu se kandiduju i vrše vlast u severnim opštinama, a mislim da je to najgori mogući scenario jer bi se onda formirale lokalne vlasti koje nemaju nikakav legitimitet i podršku većinskog stanovništva", rekao je Surlić.

Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, jedino rešenje koje može da garantuje trajnu stabilnost na severu to da se Srbi vrate u institucije i da učestvuju na izborima, a preduslov za to jeste da makar počne razgovor oko formiranja ZSO, koju je Priština dosad izričito odbijala.

Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ZSO bi činilo deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma garantovalo se da će ZSO da bude formirana posle izbora zakazanih za novembar 2013. Do toga nije došlo, a određene odredbe sporazuma kosovski ustavni sud proglasio je neustavnim. U, međuvremenu, nijedna politička garnitura na Kosovu nije bila sprema da se obaveže na ispunjenje ovog dogovora, a takav stav je eskalirao upravo sa dolaskom Kurtija. 

"ZSO bi trebalo da preuzme sve institucije Republike Srbije koje deluju na Kosovu, kao što su bolnice i škole, a koje su najvažnije za život Srba na tim prostorima. Beograd je više puta pokušavao da pokrene pitanje osnivanja ZSO ali je uvek nailazio na otpor Prištine. Izlazak iz institucija je dodatni pritisak kojim se želi ubediti kosovska strana da najzad pristane na osnivanje ove važne institucije za zaštitu kolektivnih prava Srba na Kosovu", rekao je ranije za Euronews Srbija Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.

Da bi pritisak na Prištinu kada je reč o ovom pitanju mogao da bude veći u narednom periodu govore sve češće izjave evropskih posrednika. Kako je nedavno rekao portparol Evropske komisije Peter Stano, na pitanje šta se može dalje očekivati, istakao da je "vraćanje kosovkih Srba u institucije bilo jedno od osnovnih očekivanja EU i da isto važi i za formiranje Zajednice srpskih opština".

"Mene ohrabruje da zapadni predstavnici redom ponavljaju da se ZSO mora primeniti, zatim u poslednjoj rundi smo mogli da čujemo da je ZSO obaveza koja se mora primeniti, tako da za sada nismo imali tu vrstu ponude za Beograd da ZSO mora da bude u paketu francusko-nemačkog finalnog sporazuma, nego upravo ono što jeste početna ideja, to je jedna vrsta autonomije, ostvarivanje prava Srba, pa se tek onda otvara mogućnost razgovora na najvišem političkom nivou oko statusa Kosova", napomenuo je Surlić.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

A upravo je pitanje koje se tiče statusa Srba na KiM i dalje jedno od nerešenih. Surlić ističe da se još od Ahtisarijevog plana konstantno razmatra kako ostvariti prava za srpsku zajednicu na Kosovu, te da se ona konstantno krše. 

"Ona se konstatno krše čak i odredbe Ahtisarijevog plana, da ne govorim o Briselskom sporazumu i svim tehničkim sporazumima, ne postoji potpuna primena od strane vlasti u Prištini i to jeste ključan problem. Potpuno odvojeno treba posmatrati ono što se tiče statusa i ono što priželjkuju međunarodni akteri da se dođe do sporazuma, a odvojeno jeste ostvarivanje statusa Srba na Kosovu kao manjinskih prava, prava na autonomiju, sve ono što im je zagarantovano postignutim sporazumima, tako da mi smo u jednom začaranom krugu gde se prava Srba predstavljaju kao zalog za finalni sporauzum. To nema veze sa statusnim pitanjem i sporazumom Beograda i Prištine", istakao je on.

Rok za finalni sporazum

Kriza sa tablicama i pokušaji da se ona reši mogli bi i da predstavljaju neku vrstu uvoda u konačni dogovor između Beograda i Prištine. Upravo je prethodni period poslužio za testiranje javnosti kada je reč o brojnim predlozima, u kojima su neretko pominjani i konkretni rokovi za potpisivanje sporazuma.

Izaslanik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ranije je izjavio je da bi 2024. godina, kada se održavaju izbori u SAD i EU, mogla da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine. Kao jedan od datuma koji se čuo u evropskim krugovima bio je i mart 2023, a upravo je Kurti nedavno optužio evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja da je odustao od tog datuma kao roka za postizanje sporazuma o normalizaciji.

"Dva su datuma u opticaju, dva vremenska perioda, priča se o martu naredne godine, za šta lično smatram da je jako kratak period da se do nekog smislenog sveobuhvatnog dogovora dođe", rekao je ranije za Euronews Srbija Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv iz Kosovske Mitrovice, dodajući da je u narednih godinu dana sasvim izvesno.

I Surlić ističe da mu se čini da je mart kratak rok.

"Naravno da Beograd nije bežao od te vrste dijaloga, koliko smo mogli da čujemo nemački i francuski predstavnici su izjavili da su dobili nekakva dokumenta iz Beograda i Prištine, verujem da postoji veliki pritisak na Beograd da se dođe do nekog finalnog sporazuma koji medijatori mogu da predstave kao veliku pobedu ili uspeh, pogotovo u ovom geopolitičkom momentu rata sa Ukrajinom, ali opet mislim da moraju da budu ispunjeni preduslovi", naglasio je on.

Dodao je da će svakako pregovori da budu teži jer je Kosovu verovatno ponuđena mogućnost da ostvari svoje puno međunarodno priznanje i članstvo u međunarodnim organizacijama.

"Nisam upoznat sa tekstom (francusko-nemačkog predloga), ali na osnovu svih onih izjava koje smo mogli da čujemo do sada, međunarodni akteri žele takvu pravnu formulaciju koja će omogućiti da pet zemalja EU koje nisu to do sada učinile priznaju nezavisnost Kosova, ujedno i četiri članice NATO, što bi značilo jedan slobodan, nesmetan put Kosova ka članstvu u EU i NATO", zaključio je on.