Komandant Kfora Ulutaš ugostio novog šefa kancelarije EU na KiM Selaković prisustvovao obeležavanju 80 godina od stradanja Srba u selu Velika u Crnoj Gori

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Politika

Pet pitanja nakon dogovora Beograda i Prištine u Briselu: Rešenje za tablice otvorilo prostor za dve teške teme

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

24/11/2022

17:59

Pet pitanja nakon dogovora Beograda i Prištine u Briselu: Rešenje za tablice otvorilo prostor za dve teške teme - Copyright Euronews Srbija, Twitter/@MiroslavLajcak, Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Srbija će prestati da izdaje registarske tablice sa oznakama kosovskih gradova, a Kosovo će obustaviti dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila, epilog je jučerašnjih višečasovnih razgovora glavnih pregovrača Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bisljimija u Briselu. Dogovorivši praktično isto ono o čemu se i pre nekoliko dana razgovaralo na najvišem nivou, a na šta prištinska strana nije pristajala, rešeno je pitanje koje je već duže vreme izazivalo zabrinutosti od izbijanja sukoba na terenu.

Kriza koja je pretila da eskalira tako je još jednom, kako se čini, rešena u poslednjem trenutku, ali time je otvoren prostor da se u budućim pregovorima na stolu nađu dve velike i teške teme - implementacija prethodno potpisanih sporazuma, što će biti posebno značajno u kontekstu formiranja Zajednice srpskih opština, ali i platforma za buduće pregovore o normalizaciji odnosa koja će se zasnivati na planu koji su izneli nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron.

"EU će obezbediti da se ključna pitanja i principe u vezi sa normalizacijom obrađuju u kontekstu predloga. Strane razumeju da svi prethodni sporazumi o dijalogu moraju biti sprovedeni", naveo je evropski šef diplomatije Žozep Borelj u pisanoj izjavi.

Sad kada je rešavanje pitanja tablica koje je imalo veliku težnu, pre svega zbog potencijala da eskalira na terenu, sklonjeno sa stola, otvoren je put da se sve glasnije govori o sveobuhvatnom sporazumu o rešenju statusa Kosova, za koji se sve češće pominju i neki rokovi.

U međuvremenu, situacija na severu Kosova daleko je od uobičajene i to se pre svega odnosi na činjenicu da su Srbi pre nekoliko nedelja napustili kosovske institucije, te da su njihovi uslovi za povratak nisu potpuno ispunjeni, budući da se ključni tiče formiranja ZSO.

Nakon sinoćnjeg dogovora o tablicama, nekoliko pitanja i dalje je otvoreno.

Šta sadrži dogovor o tablicama?

"Imamo dogovor! Sa velikim zadovoljstvom mogu da saopštim da su se glavni pregovarači Kosova i Srbije uz posredovanje EU dogovorili o merama da se izbegne dalja eskalacija i da se u potpunosti koncentrišu na predlog za normalizaciju svojih odnosa", saopštio je Borelj.

Srbija je, dakle, prema tom dogovoru potvrdila da pristaje na ono što je u ponedeljak rekao i predsednik Vučić, navodeći da Beograd prema tom dogovoru više neće izdavati tablice sa oznakama kosovskih gradova. Sa druge strane, nakon jasnog odbijanja, Priština je ipak pristala da obustavi dalje radnje u vezi sa preregistracijom, koje su, samo u prvoj fazi, uključivale kazne za Srbe koji nisu preregistrovali vozila na RKS tablice. Ipak, kako ističe direktor nevladine organizacije "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice Miodrag Milićević, šira javnost nema uvid u detalje sporazuma.

"Imamo situaciju gde se Srbija u jednom momentu obavezala da neće izdavati tablice sa gradovima na KiM, a sa druge imamo potvrdu da će postojeće tablice i dalje biti u opticaju, sa potpuno nejasnim rokovima važenja", rekao je on.

Komentarišući postignuti dogovor, Srpska lista je precizirala da KM tablice ostaju u opticaju, da ih niko neće oduzimati, niti će se pisati kazne građanima koji poseduju vozila na te tablice.

"Želimo da građane obavestimo da će svi vlasnici vozila sa KM tablicama moći normalno da funkcionišu i kada im postojeća registracija istekne moći će da produže važenje registracije KM kao i do sada", navela je Srpska lista u saoštenju. Dakle, kako su pojasnili, svi vlasnici vozila sa KM tablicama će moći nesmetano da koriste i produžavaju registraciju za vozila sa KM tablicama.

To je potvrdio i predsednik Srbije navodeći da je reč o statusno jednoj maloj taktičkoj pobedi "koja će nas voditi u još težu situaciju i pritiske".

"Što se novih automobila tiče, njih ima do 90 na godišnjem nivou. A što se tiče obnove, ona teče normalno. Ja sam rekao čak da smo spremi da i to zaustavimo dok traju pregovori, ali je važno da pregovori traju. KM tablice važe, ljudi koji ih imaju, mogu da nastave da voze te automobile bez smetnji i kazni", rekao je on.

Institucije blokirane, ali mogu li se izbeći izbori?

A kada je reč o bezbednosti, nezaobilazno pitanje odnosi se i na trenutnu situaciju u kosovskim institucijama. Nakon odluke Srba da napuste sve kosovske institucije, uključujući policiju i pravosuđe, na severu Kosova nastupila je neizvesnost. Svoje pozicije napustili su i gradonačelnici četiri srpske opštine na severu, a kosovska predsednica Vjosa Osmani raspisala je vanredne lokalne izbore za 18. decembar. Kako će i da li će ovi izbori da budu organizovani bez podrške Srba veliko je pitanje, a dok neke partije traže odlaganje Srpska lista je već najavila da na tim izborima neće ni učestvovati.

A upravo je predsednik Srpske liste Goran Rakić naveo je da je odluka o suspenziji i napuštanju institucija ostaje na snazi sve do trenutka dok Priština ne počne da poštuje međunarodno javno pravo i sporazume dogovorene u Briselu. Konkretno, kako je rekao, dok Priština ne povuče odluke o preregistraciji vozila i dok ne formira ZSO.

Novih devetoro poslanika Srpske liste jeste položilo zakletve u skupštini Kosova, ali kako je ranije objasnio Vučić, to ne znači da se Srbi vraćaju u institucije, već da sprečavaju Kurtijev "pakleni plan".

"A taj plan je da lažni Srbi treba da priznaju da postoji kosovska vojska, da ukinu tzv. duplu većinu i da naravno kažu da nema potrebe za ZSO i da posle kažu pa sa tim su se saglasili srpski poslanici", rekao je.

S obzirom na to da je deo zahteva sada ispunjen, postavlja se pitanje šta dalje? Kako je istakao Vučić, pitanje ZSO i dalje ostaje.

"Kada to bude, onda idemo u nešto drugo. Sve i da hoću, a neću, ne mogu da ubedim Srbe u tako nešto. Ne verujete koliko su ljudi siti i izmučeni. Videli ste da, ma koliko im je bilo teško, nisu bili uplašeni od sile koja im je pretila", rekao je on.

Euronews

Milićević napominje da ovakvo stanje nakon povlačenja srpskih predstavnika iz institucija naprosto nije ni normalno, niti redovno stanje. Doći će do razgovora i po tom pitanju, ističe, ali su preduslovi da se očekuje da se u narednom periodu kandiduje takođe i pitanje ZSO. On, međutim, očekuje povratak policajaca.

"Što se policije tiče, to će u jednom trenutku morati da se dogodi, imajući u vidu ovaj institucionalni vakuum, teško je poverovati da će u kratkom vremenskom roku popuniti ta praznina, nema kvalifikovanog osoblja i srpska zajednica je devastirana, nema ko da ih zameni", rekao je Milićević.

ZSO konačno na stolu?

I pored višestrukih poziva i Beograda, ali i međunarodne zajednice da se započne sa procesom formiranja Zajednice srpskih opština, ovo pitanje ostalo je do danas kamen spoticanja. Međutim, situacija bi možda mogla da se promeni u narednom periodu, a kako je istakao Milićević, ovo je prvi put da smo u ovom periodu imali Kurtijevo prihvatanje da se obaveže u implemetaciji Briselskog sporazuma, od čega je on apsolutno pravio otklon, pogotovo kad je ZSO bila u pitanju.

Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ZSO bi činilo deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Kako je za Euronews Srbija objasnio Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, pitanje ZSO je veoma bitno u procesu normalizacije odnosa jer bez nje nema ni pune integracije Srba u kosovske institucije.

"ZSO bi trebalo da preuzme sve institucije Republike Srbije koje deluju na Kosovu, kao što su bolnice i škole, a koje su najvažnije za život Srba na tim prostorima. Beograd je više puta pokušavao da pokrene pitanje osnivanja ZSO ali je uvek nailazio na otpor Prištine. Izlazak iz institucija je dodatni pritisak kojim se želi ubediti kosovska strana da najzad pristane na osnivanje ove važne institucije za zaštitu kolektivnih prava Srba na Kosovu", istakao je on.

A oko ovog pitanja, što se Srbije tiče, pregovora više nema, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević. Srbija smatra da je ZSO jasno definisana sporazumom od 19. aprila 2013. i jasno predstavljena u organizacionalnom i funkcionalnom smislu dopunskim sporazumom 2015. gde je razrađena do kraja i da se samo tako može implementirati i da ne podleže nikakvim korekcijama, uključujući i ustavni sud Kosova.

"Naprosto, Briselski sporazum je stariji dokument od bilo kog propisa na unutrašnjem planu i ZSO treba da se implementira, kako je definisana Briselskim sporazumom i da se ugradi u politički sistem na KiM i primeni u takvom obliku i kada je reč o sastavu, nadležnosti, funkcionisanju i svemu ostalom. Zato što je to garancija za opstanak srpskog naroda i mogućnost njegovog delovanja u uslovima normalnog života i opstanka na KiM", rekao je Milivojević za Tanjug.

Francusko-nemački plan deo dijaloga, ali gde su crvene linije?

Kako je objasnio Milićević, tokom procesa pregovora, Priština je insistirala na tome da se u fokusu nađu i neke dodatne teme, a o njima će se, kako je i sam Borelj predočio, razgovarati u narednom periodu. Pored tablica, konkretno, nastavak dijaloga biće fokusiran na sveobuhvatni sporazum, a njegova osnova mogao bi da bude francusko-nemački plan čiji su neki delovi procurili u javnost još u septembru.

Iako se o detaljima malo zna, praktično samo iz izjava nekolicine zvaničnika, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno mu je izrazila podršku i navela da će on biti integrisan u dijalog.

"Stvar je u tome što se francusko-nemačkog plana tiče da niko nema pun uvid u taj predlog već baziram na onome što su mediji objavili, teško je reći šta je tačno na stolu i u kojoj meri su prihvatljivi za Srbiju. Izvesno je da će se o tome u narednom periodu razgovarati i sasvim sigurno će biti još stvari koje će biti deo tog interalnog sporazuma ako srpska strana bude privatila krajnju verziju", rekao je Milićević.

Milivojević, međutim, ističe da je insistiranje EU da platforma za buduće pregovore Beograda i Prištine bude plan Makron-Šolc, koji je kasnije definisan kao evropski plan, najdelikatniji i najosetljiviji deo pregovora u narednom periodu, jer se zasniva na nečemu što je za Srbiju neprihvatljivo, a to je da u prvom planu bude status Kosova.

"To znači da sporazum o normalizaciji treba da znači i rešenje statusnog pitanja, odnosno priznanja Kosova, što je za Srbiju neprihvatljivo. Mi ni do danas nismo upoznati sa tim planom, jer znamo samo ono što se pojavilo u devet tačaka i koje se zasnivalo na nemačkom modelu", rekao je on.

Upravo komentarišući ovaj plan, Vučić je istakao da je on više puta izgovorio šta su crvene linije. On je, podsetimo, ranije izneo da taj plan podrazumeva i da bi Srbija trebalo da prihvati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama u zamenu za brže evropske integracije i ekonomsku dobit.

"Pretite prekidom pregovora? Nije problem, prekinite odmah. Šta ćete onda? Kako ćete da rešavate probleme? Ko se normalan i odgovoran hvali time? Kažem da nećemo Kosovo u UN, i šta ćete onda? Da nas bombardujete, pretite sankcijama? Na osnovu čega, kada je kompletan međunarodno-pravni okvir nešto što ide u korist Republike Srbije", rekao je Vučić, ističući da zna koliko nas čeka komplikovana situacija.

Krajnji rok za konačni sporazum?

Kriza sa tablicama i pokušaji da se ona reši mogli bi i da predstavljaju neku vrstu uvoda u konačni dogovor između Beograda i Prištine. Upravo je prethodni period poslužio za testiranje javnosti kada je reč o brojnim predlozima, u kojima su neretko pominjani i konkretni rokovi za potpisivanje sporazuma.

Izaslanik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ranije je izjavio je da bi 2024. godina, kada se održavaju izbori u SAD i EU, mogla da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine. Kao jedan od datuma koji se čuo u evropskim krugovima bio je i mart 2023, a upravo je Kurti pre tri dana optužio Borelja da je odustao od tog datuma kao roka za postizanje sporazuma o normalizaciji.