Istraživanje stavova građana Zapadne Srbije i Šumadije pokazalo: Starije generacije za članstvo u EU, mladi protiv

U okviru projekta Evropski putokazi koji realizuje Evropski pokret u Srbiji  u saradnji sa Građanskim forumom iz Novog Pazara, Evropskim pokretom u Valjevu  i Mrežom za ruralni razvoj Srbije iz Kraljeva uz podršku Evropske unije sprovedano je istraživanje koje nudi važne uvide u stavove građana Zapadne Srbije i Šumadije o evropskim integracijama. 

Sa generalnom sekretarkom Evropskog pokreta u Srbiji Draganom Đuricom razgovarali smo o rezultatima istraživanja. Na pitanje da li su mlađe generacije evroskeptične, a da su stariji ti koji podržavaju evrointergracije, ona je potvrdila postojanje generacijske podele. 

"Evo kada pogledamo region Zapadne Srbije i Šumadije, generacija od 45 plus do 60 godina starosti najviše podržava evropske integracije, preko 60 procenata njih. Što je zapravo generacija koja je preživala devedesete godine u nekim mladim godinama, da tako kažemo, u kojima današnji mladi ne podržavaju ulazak u Evropsku uniju. Konkretno, mladi iznad 15 do 25 godina starosti  najviše su ambivalentni zapravo prema Evropskoj uniji, odnosno preko 35 procenata njih nema nikakav stav na osnovu toga što nemaju dovoljna informacija, dok bezmalo 25 procenata njih je odlučno protiv evropskih integracija", navela je ona.

Euronews Srbija

Dragana Đurica je istakla kako su zemlje Evropske unije najčešće destinacije gde putuju mlađi ispitanici istraživanja.

"Tu postoji jedna vrlo zanimljiva disonanca, mi možemo slobodno reći i konfuzija, na osnovu koje možemo reći da je ključni problem u nedostatku kvalitetnih i pravih informacija o značaju evropskih integracija za naše građane, na kojih bi oni mogli da donesu zapravo objektivne odluke. To što smo mi čuli od mladih je da, bez obzira na ovo protivljenje članstvu ili ambivalentnost prema članstvu u Evropskoj uniji, kada smo im postavili pitanje gde najviše putuju, ukoliko imaju ekonomske prilike za to, pošto je i to prepoznato kao jedan od problema, to su upravo zemlje Evropske unije. Po pitanju iseljavanja u koje bi se zemlje ili oblasti iselili, to su opet zemlje Evropske unije", kaže ona. 

Većina mladih iz regiona nikad nije bila deo evropskih projekata i programa

Jedna od glavnih prepreka za razumevanje Evropske unije, prema rečima sagovornice, jesu ekonomski razlozi, međutim, ističe i nivo obrazovanosti i dostupnost informacija. 

 "Takođe moramo imati u vidu da 76 odsto mladih u ovom regionu, Zapadne Srbije i Šumadije, nikada nije učestvovalo ni u kakvim evropskim projektima ili programima. Moramo imati u vidu činjenicu da većina njih nema pristupa finansijama da bi mogli da putuju u Evropsku uniju i da bi mogli da vide kako stvari izgledaju", navodi Đurica.

"A što se tiče pitanja koliko obrazovanost utiče, itekako utiče, jer ono što smo videli u našem istraživanju, što nije uopšte začuđujuće, je da građani koji su više obrazovani, građani sa srednjim ili visokim obrazovanjem, u mnogo većoj meri podržavaju Evropsku uniju nego građani sa nižim nivom obrazovanja", kaže sagovornica.

Kao prepreku ističe i jezik kojim Evropska unija komunicira. "Briselski jezik, kako ga mi tako zovemo, koji smo u tom poslu, je poprilično tehnokratski, administrativan i vrlo često nije razumljiv građanima,  tako da svi moramo malo više zajedno da se potrudimo", navodi ona. 

Na pitanje šta učesnici istraživanja misle o tome koji su razlozi zbog čega Srbiji ide sporo proces evrointegracija sagovornica je istakla kako su ispitanici svesni dešavanja na evropskom putu Srbije.

"Postoji indicija da građani ipak na neki način prate šta se dešava, ali je ta informacija nepotpuna. Skoro dve trećine njih misli da treba nastaviti sa evropskim integracijama. Takođe, što je dobro, ljudi sa decom su mnogo više pozitivni ka evropskim integracijama nego ljudi bez dece. To je isto jedan interesantan podatak do koga smo došli. Cilj ovog projekta koji sada sprovodimo u regionu Zapadne Srbije i Šumadije je da približimo koristi članstva u Evropskoj Uniji građanima na takav način da suzbijemo predrasude, ali da idemo ka tome da odluke i da mišljenje bude donešeno na osnovu činjenica, istina i pravih informacija",  navodi Đurica.