Igre 
Istraživanje: Većina u Srbiji kaže da bi živeli bolje da se nađe rešenje za KiM, ali na pitanje kakvo nastaje konfuzija
Komentari29/11/2022
-07:15
Većina građana Srbije smatra da bi bolje živeli ukoliko bi bilo postignuto rešenje između Beograda i Prištine. Ipak, na pitanje koje je to rešenje za njih prihvatljivo, najčešće odgovaraju - da dijalog bude nastavljen, ali ne o priznanju i bez vremenskog organičenja. Ovakve rezultate pokazalo je istraživanje koje je nedavno sproveo Centar za istraživanje, transparetnost i odgovornost (Crta) o političkim stavovima građana Srbije, a koje je dovelo do nekoliko zanimljivih zaključaka.
Cilj istraživanja, sprovedenog od 24. septembra do 3. oktobra, kako je navela Crta, bio je uvid u stavove građana u vezi sa glavnim društvenim i političkim temama, unutrašnjim i spoljnopolitičkim. Građani Srbije podeljeni su kada je reč o očekivanjima da li će u narednim mesecima doći do dramatičnog pogoršanja situacije na Kosovu, a čak 70 odsto ispitanika uopšte ili uglavnom ne očekuje da će dijalog sa Prištinom dovesti do trajne stabilnosti i mira.
Za građane Srbije, kako se da zaključiti kada je reč o Kosovu, najprihvatljiviji je status quo, a sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da je jedan od razloga za to činjenica da su svesni da su stavovi dve strane toliko nepomirljivi da je do rešenja teško doći.
A osim Kosova, teme istraživanja bile su i evropske integracije Srbije, za šta su, kako se pokazalo, građani Srbije sve manje zainteresovani. Istovremeno, kada je reč o ratu u Ukrajini, ovoj zemlji raste podrška. Ipak, i dalje više od polovine ispitanika navodi da im je bliža ruska strana, čak i pored toga što strahuju od ekonomskih posledica ovog sukoba.
Neprihvatljivi skoro svi predlozi rešenja za Kosovo
Čak 70 odsto građana ne polaže nade u dijalog, a svega pet odsto ispitanika očekuje da će od dovesti do trajne stabilnosti. Građani su zabrinuti zbog tenzija na Kosovu, ali na pitanja o konkretnijim rešenjima, uglavnom su odgovori odrični. Tako bi ukratko mogli da budu predstavljeni rezultati istraživanja, koji su pokazali da su stavovi građana donekle i kontradiktorni.
U javnosti se poslednjih godina govorilo o različitim rešenjima za Kosovo, te je ispitano koliko bi za građane ona i bila prihvatljiva. Iako ne polažu nade u dijalog, jedino što je prihvatljivo za većinu stanovnika Srbije jeste da se dijalog sa Kosovom nastavi, ali bez vremenskog ograničenja i bez priznanja nezavisnosti na stolu. Skoro dve trećine građana kaže da je ovo uglavnom ili potpuno prihvatljivo.
Sa druge strane, skoro četvrtina građana rekla je da je njima lično prihvatljivo da Srbija uz podršku Rusije povrati Kosovo, a da zaoštri odnose sa Zapadom, dok je to bilo potpuno ili uglavnom neprihvatljivo za više od polovine građana (55%). Slični nalazi su dobijeni za rešenje po kome Srbija odustaje od dijaloga i zamrzava sukob sa Kosovom iako to blokira evropske integracije Srbije.
Povezane vesti
Rešenje po kome se Srbija i Kosovo međusobno priznaju u postojećim granicama i postaju članice EU prihvatljivo je za petinu građana, ali čak 63% građana kaže da je to za njih neprihvatljivo.
Preostala dva rešenja se čine najmanje prihvatljivim. Rešenje o kome se govori u kontekstu najnovijih predloga Francuske i Nemačke, da Srbija ne prizna Kosovo, ali da mu dozvoli članstvo u međunarodnim organizacijama, prihvatljivo je za 17% građana, a neprihvatljivo za 65%. Konačno, rešenje o kome se govorilo prethodnih godina, razgraničenje Srbije i Kosova, pri čemu bi sever Kosova trebalo da pripadne Srbiji, a deo Preševa i Bujanovca nezavisnom Kosovu, prihvatljivo je samo za 16% građana, a neprihvatljivo za dve trećine.
Komentarišući za Euronews Srbija ovakve rezultate, Vojislav Mihajlović, jedan od autora istraživanja, kaže da je pitanje Kosova i dijaloga koji se vodi izuzetno kompleksno. Napominje da su građani veoma slabo informisani o celokupnom procesu dijaloga, dogovorima i odlukama.
"Poruke koje su slale i srpska i kosovska strana često su bile krojene za unutrašnje političke potrebe i često su bile veoma različite. Normalno je onda očekivati i da stavovi građana po ovom pitanju budu kontradiktorni. Takođe, moguće je da je u nedostatku opcija kojima su naklonjeni, a koje pak smatraju barem donekle realnim, građanima najbliža opcija nastavaka pregovora u nadi da će se budućnosti pronaći neko manje nepovoljno rešenje od priznanja Kosova", rekao je on.
I sociolog Vladimir Vuletić za Euronews Srbija ističe da su građani naizgled kontradiktorni, ali dodaje da su oni potpuno svesni da bi bolje živeli kada bi se problem na Kosovu rešio, ali su svesni da su stavovi toliko nepomirljivi da do tog rešenja neće doći.
"Građani su potpuno svesni da bi konačno rešenje u ovom trenutku podrazumevalo pre svega priznanje Kosova od strane Srbije i u tom smislu smatraju da je bolje da pregovori traju duže nego da se postigne ovakvo rešenje", rekao je on.
Raste podrška Ukrajini, ali Rusija i dalje "bliža"
Kada je reč o ratu u Ukrajini, najveći udeo građana, skoro dve trećine (64%), vidi Zapad - Sjedinjene Države, NATO i Evropsku uniju, kao aktere najodgovornije za oružani sukob u Ukrajini. Znatno manji procenat (15%) naveo je Rusiju kao najodgovorniju, dok je 5 odsto navelo Ukrajinu.
Povezane vesti
Uočene su, međutim, određene promene u odnosu na prethodno istraživanje u maju ove godine. Više od polovine građana (58 odsto) i dalje navodi da im je bliža ruska strana u sukobu, dok se petina (22 odsto) opredeljuje za Ukrajinu. Međutim, podrška Ukrajini je porasla za 10 procentnih poena u odnosu na maj, dok je podrška Rusiji ostala na istom nivou. Takođe, beleži se i blagi rast onih koji su za uvođenje sankcija Rusiji, što sada podržava svaki peti građanin.
"Veliku ulogu u tome svakako imaju mediji kao i narativi koji se putem njih prenose. Ono što je činjenica jeste da se većina građana informiše putem provladinih medija u kojima su izraženi antizapadni narativi. To s jedne strane, svakako, utiče da je podrška Rusiji i dalje izrazito jaka. S druge strane, treba imati u vidu da su građani, bez obzira na medije koje prate, izloženi slikama rata već nekoliko meseci a to svakako može imati uticaja na menjanje stavova. Takođe, poruke o potrebi usaglašavanja politike Srbije sa EU su sve jasnije, te je moguće da deo građana počinje da razmišlja o posledicama nastavka ovakve spoljne politike", rekao je Mihailović.
I iako većina ispitanika i dalje nije za to da Srbija uvede sankcije Rusiji, očigledno je i da strahuju od ekonomskih posledica koje ovaj sukob donosi. Građani su zabrinuti da će u još većoj meri trpeti posledice rata u Ukrajini, čak 93 odsto njih očekuje da će zima doneti dalji rast cena životnih namirnica, struje i goriva, a skoro dve trećine strahuje od restrikcija struje i nestašica energenata.
Povezane vesti
Građani prema EU ravnodušni
Građani Srbije su sve manje zaintresovani za budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Više od trećine građana bilo bi ravnodušno prema pristupanju Evropskoj uniji, 28 odsto bi se obradovalo, a 33 odsto bi se zabrinulo. Još veći procenat, 43 odsto građana bilo bi ravnodušno prema prekidu pregovora sa EU. Kako navodi Crta, ovi nalazi su zabrinjavajući jer je od maja ove godine kada je rađeno prethodno istraživanje, zabeležen rast ravnodušnosti prema EU integracijama.
Na pitanje kako bi se građani osećali ako bi došlo do odustajanja od EU i formiranja saveza sa Rusijom, odgovori su slični kao i po pitanju pristupanja EU - 35% bi se zabrinulo, 33% bi bilo ravnodušno a 28% bi se obradovalo.
"Čini mi se da su dva razloga važna za hlađenje odnosa prema EU, prvi se tiče tako dugog čekanja, odlaganja i stalnog uslovljavanja, drugi je naravno vezan za po, mišljenju građana, pristrasnost EU u razgovorima sa Prištinom", kaže Vuletić.
Mihailović, međutim, ističe da bi ovakve nalaze trebalo posmatrati i kroz prizmu ambijenta u kojem se najviše građana o društveno-političkim temama informiše putem provladinih medija u čijim sadržajima, po nalazima monitoringa medija, dominiraju antizapadni narativi. Dodaje da ne treba da zaboravimo da proces integracija već dugo traje i da se može očekivati da se jedan deo građana "umorio" i da su evroentuzijasti postali ravnodušni prema evropskoj budućnosti Srbije.
"Svakako, i zaoštravanje poruka koje stižu iz EU doprinose padu podrške. Posebno ukoliko se u obzir uzme i način na koji su te poruke prenošene putem provladinih medija u Srbiji. Predugo se insistira na novčanoj podršci EU što doprinosi jednom birokratskom i administrativnom imidžu EU u očima građana. A uz porast cena i životni standard kakav ima većina građana Srbije, oni ne vide da ta novčana podrška utiče na kvalitet njihovog života. Da država putem medija jasnije komunicira gde idu fondovi EU, te da se podiže svest građana o pomoći koju Srbija dobija od EU, možda bi se odnos prema Zapadu i menjao", zaključio je on.
Komentari (0)