Vučić za Euronews Srbija: Milion stvari u okviru vladavine prava smo morali da radimo brže, ali ulazak u EU ne zavisi samo od nas

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras u intervjuu za Euronews Srbija da iako mnogima danas veoma privlačno zvuči ideja zamrznutog konflikta na Kosovu, odmrzavanje tog konflikta -  vodi u katastrofu.

"To nas vodi u nemire, sukobe, nešto što nikome od nas nije potrebno, a ponajmanje Srbiji koja u ovom trenutku najbrže ide napred ekonomski", rekao je Vučić.

On je dodao da je Srbija spremna za kompromis sa Prištnom.

"Srbija je spremna svakako da razgovara o kompromisu, a narod je taj koji će na kraju da odluči", rekao je Vučić. 

"Potreban nam je pragmatičan pristup"

Kosovo je jedno od pitanja koje deli građane Srbije. Istraživanja Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative pokazuje da 55 odsto ispitanih smatra da Kosovo nije izgubljeno, 36 da jeste. Vi ste juče u Kruševcu rekli da ne treba da živimo u mitovima, ma koliko oni bili lepi i ma koliko ih voleli. Šta je to kosovski mit? 

Sad, možete da govorite i o kosovskom mitu i o kosovskom epu. Kosovski mit je ako ne vidite stvarnost, ako ne vidite da se ona svakodnevno menja i ako ne vidite da mi nismo u tako idelanoj poziciji kao što bismo želeli to sebi, neretko, da predstavimo. Ali, živeti bez kosovskog epa i ne računati na vrednost svega onoga što su naši preci uradili i odustajati od svega je takođe deo onog drugog dela kosovskog mita. Nama je potreban racionalan, pragmatičan pristup u rešavanju tog problema, otvorena vrata za razgovor, za pronalaženje rešenja sa Prištinom, stvaranje više poverenja jednih između drugih... Za to je potrebno ponekad i vreme i potrebna je veća odlučnost i onoga što neretko eufemistički nazivamo međunarodnom zajednicom, da podrži i Beograd i Prištinu na različite načine da bi mogli da dođu do kompromisnog rešenja.  

Kada govorimo o mitu, je li mit da Srbija polaže pravo na Kosovo, je li mit da niko drugi ne polaže pravo na Kosovo. Šta je mit? 

Mit je da je sve lako i jednostavno i da treba samo svetu da kažemo sklonite se odavde i ne moramo da razgovaramo ni o čemu, to je samo naše. To prosto nije lako spojiti sa svim onime što je realno, ali je isto kao i mit sa druge strane da Srbija ne polaže nikakvo pravo i da srpski narod ne polaže nikakvo pravo na Kosovo. Tako da, negde u sredini bi trebalo pronaći racionalno i kompromisno rešenje. 

Kako ste razumeli partijarha juče na Gazimestanu? Poručio je da je kosovski zavet temelj slobode i stvaranja srpskog naorda i da će, ukoliko srpski narod izgubi svoj koren, svoj duhovni identitet, izgubiti sve i postati bezoblična masa od koje se ne može praviti gotovo ništa. 

To je više puta ponovljena poruka patrijarha, kako i Porfirija, tako i prethodnog patrijarha Irineja. Ali on je tu govorio pre svega, ako ste primetili, o duhovnim vrednostima i kosovskom zavetu koji se tiče ne našeg poimanja istorije, već našeg stanja duha i onoga što bi trebalo da radimo u budućnosti. Ne ulazeći u to šta je želeo patrijarh Porfirije, a svakako znam da se zalaže za očuvanje integriteta Srbije, odnosno Kosova kao dela Srbije, ja mislim da je pitanje svih naših zaveta i kakva će nam biti budućnost i hoćemo li moći da obezbedimo našoj deci na Kosovu i Metohiji bezbednost, sigurnost i hoćemo li moći svim ljudima ovde da obezbedimo veće plate, veća primanja, penzije, bolji ambijent za njihov posao... Ja mislim da su to strahovito važna pitanja, a mi moramo da računamo da bez kompromisnog rešavanja kosovsko-metohijskog čvora, baš kao što sam rekao i Narodnoj skupštini. Neko jednog dana taj konflikt može da odmrzne, a odmrzavanje tog konflikta, iako mnogima danas veoma privlačno zvuči ideja zamrznutog konflikta, odmrzavanje nas vodi u katastrofu. U nemire, sukobe, nešto što nikome od nas nije potrebno, a ponajmanje Srbiji koja u ovom trenutku najbrže ide napred ekonomski.  

Ali, Vljora Čitaku koja je bila kosovska ambasadorka u Americi kaže da vreme ide na ruku Srbiji, i da na ruku Srbiji ide to što se odlaže postizanje bilo kakvog sporzuma? 

Ako gledate iz njenog ugla, da ide na ruku Srbiji u smislu bržeg jačanja Srbije, to bi moglo da bude tačno, ali je ulog utoliko veći. Zato što, nemojte da smetnete s uma da možete da jačate brže kad imate više investicija, ulaganja, veći međunarodni ugled, a ako to gubite, bilo prekidom pregovora, bilo kakvim incidentima, onda toga više nema. I toga ljudi moraju da budu svesni u Srbiji. 

"Čak i da znam šta je kompromisno rešenje, ne bih ga rekao"

Vi ste rekli u parlamentu da ne znate šta je to kompromisno rešenje... 

Čak i da znam ne bih ga rekao, a do kompromisnog rešenja morate da dođete tako što će i jedna i druga strana da popuštaju, a ne tako što ćete vi da izađete sa nečim što je prihvatljiv cilj i onda da terate drugu stranu da to prihvati. To prosto nije moguće. 

Je li Srbija spremna na popuštanje? 

Srbija je spremna za kompromis, Srbija je spremna svakako da razgovara o kompromisu, a narod je taj koji će na kraju da odluči.  

Kada predstavnici Prištine traže da bude smenjen Veljko Odalović... 

To ne bih da komentarišem uopšte. 

Da li bi bila spremna Srbija da se odrekne Veljka Odalovića zarad rešavanja tog problema? 

Da to nama traže Sjedinjene Američke Države, mi to kao suverena, nezavisna i odgovorna država ne smemo da prihvatimo, a ne da nam traži Priština, iz mnogo razloga. Dakle, i sa tim porukama poniženja u kojima će neko da nas uči demokratiji i da nam drži pridike i predavanja ko sme da bude na kojem mestu, onda niko od njih ne bi smeo da bude ni na jednom od svojih mesta. Držite se vi svoga, pustite nas da radimo svoje. Ajde da uradimo sve što možemo oko nestalih osoba, ajde da pronađemo rešenje, da iskopamo te leševe... 

Euronews

Ali, ako je rešenje za istraživanje tih devet lokacija, kojima Priština ne dozvoljava pristup od 2013. godine, da Veljko Odalović bude smenjen... 

Nije, ne kažu oni to. Pitao sam ja njih za to. Prvo nemaju oni pravo da uslovljavaju suverenu zemlju koga će da postavlja na čelo svojih komisija. Dakle, oni nisu suverena zemlja, mi jesmo. Nemaju oni pravo da uslovaljavaju bilo koga, mi pričamo o nestalim osobama, ne o kadrovskim rešenjima. Mi njima kažemo, mi smo iskopali 21 mesto koje ste tražili od nas, na četiri smo pronašli sahranjene Albance. Mi smo tražili deset, vi ste nam otvorili jedno mesto i pronašli smo porodicu Šutaković, troje dece i njihove roditelje, kao i dvoje članova porodice Petrović. Dajte nam otvorite još ovih devet mesta ili dozvolite da zajedno sa vama to učinimo. Kakve to veze ima sa kadrovskim rešenjima. Evo, hoćemo mi to da uradimo samo, doći ću na Juronjuz ili Evronjuz televiziju, kako hoćete, ali samo da Marko Subotić tamo ne radi. Ima li smisla to? I onda smo rešili problem između mene i vas. Evo sad mi se sviđa vaša televizija, samo da vi tu ne radite, a inače mi se ne sviđa. E to je tako, tu nikakvog smisla i nikakve logike nema osim ako ne želite da nešto stalno odlažete, da nešto stalno prolongirate i da destimulišete drugu stranu.  

Pitanje nestalih očigledno neće da reši ni vlada na čijem je čelu Kurti, ni Hotijeva vlada očigledno nije rešavala.

Hotijeva vlada je parafirala sporazum koji smo mi prihvatili zajedno sa njima u Briselu. Dakle, nisu hteli da isporuče delovanja na terenu, ali su prihvatali sporazume.. 

Ali, bitno je delovanje na terenu, bitno je da li se sprovodi. 

Tačno, ali Kurti neće da prihvati danas ni taj sporazum koji je Hoti potpisao, zato što on kaže "za nas je važno jedino što se zbiva posle, a zapamtio sam to kao dan rođenja Isusa Hrista, kada je Kurti pobedio na izborima 14. februara" sa 50,28 odsto, pošto je to 30 puta ponovio, tako da sam upoznati i sa procentom glasova koji je dobio, valjda treba svi time da budemo fascinirani. 

"Stolica u UN ne zavisi samo od nas, ali što se nas tiče - nikada"

Kurti kaže da Srbija ne samo da treba da prizna Kosovo, već i da da stolicu u Ujedinjenim nacijama... 

Priznanje Kosova od strane Srbije značilo bi stolicu u UN.  

Kada vi kažete Kurtiju u lice nikada neću da priznam Kosovo, da li kažete ne nezavinosti ili ne i stolici u UN, pošto su postojali predlozi poput modela dve Nemačke.. 

Mnogo sad tu ima različitih varijacija i svega drugog. Ja sam odgovarao čoveku koji je došao, video me je drugi put u životu, prvi put je bilo u Minhenu kada je tek pobedio onaj prvi put na izborima, a onda se iznenadio odgovoru koji je dobio, pošto je mislio da može da provocira, da ima sva prava ovog sveta da optužuju Srbiju za sve što mu padne na pamet. A, onda prilikom ovog poslednjeg susreta, nismo ušli u prostoriju, dogovorili smo se kako treba da izgleda dnevni red, bilateralno da predstavnicima EU, nema primedbu na ljude iz Evrope, ni za Borelja ni za Lajčaka, a onda je on počeo "ovde se postavlja samo jedno pitanje, ovde mi ne treba da razgovoramo ni o čemu drugom, a to je hoćeš li ti Vučiću da priznaš ili ne". 

I vi ste mu rekli ne... 

Ne, ne, ja ćutim i gledam ga. Pogledam malo na drugu stranu, a onda on kaže: "Pa, kada?". Ja ćutim i gledam. Onda on kaže "Kada". Ništa. Onda kad je deset puta ponovio kada, onda sam mu rekao nikada.  

I nikada stolica u UN? 

Stolica u UN ne zavisi samo od nas, to neki drugi mogu da odluče drugačije. Što se nas tiče, takođe, nikada, a što se tiče nekih drugih, otkud ja znam šta će da bude...

"Mini Šengen menja ime"

Premijer Albanije Edi Rama je upravo u intervjuu za Euronews Srbija govorio o tome kako je potrebno da se prevaziđe trenutna situacija u odnosima Srba i Albanaca i kako Srbi i Albanci treba da se ugledaju na Nemce i Francuze posle Drugog svetskog rata... 

Samo ne znam ko bi bili Nemci, a ko Francuzi... Ali, ok, nemam ništa protiv.

Vi ste razgovarali danas upravo sa premijerom Albanije, ali i sa premijerom Severne Makedonije u okviru projekta “Mini Šengen”. Da li je taj projekat u tom cilju uspostavljanja boljih odnosa? 

Taj projekat je veoma važan. Znate, negde pred kraj svačijeg mandata, čini mi se da političari kojima nije stalo do ličnog bogaćenja počinju da analiziraju šta je to što su ostavili, šta je to što su uradili. Sem puteva, pruga, infrastrukturnih objekata, bolnica, muzeja, fabrika... svega što ostavljamo Srbiji, čovek razmišlja šta je to od ideja koje ostavlja za budućnost koje su deo jedne šire vizije. Toj inicijativi, koju smo mi verovatno pogrešno nazivali Mini Šengen, zajednički ćemo dati ime 28. i 29. jula u Skoplju, na sledećem Samitu.

Daćemo novo ime toj inciiajtivi o kome smo se već saglasili. Mi ćemo nastaviti da radimo sa najvećim poverenjem jedni u druge. Zašto mislim da je to gotovo epohalna ideja. Svi koji su se zalagali za politiku “Bakan Balkancima” uvek bi stradali zato što su velike strane sile želele podele među Balkancima. I time, svađajući ih jedne sa drugima, koristeći prirodne potencijale svih naših zemalja, koristeći sve naše ljudske slabosti uspevali da za najmanje novca i na najjeftiniji način izvlače masimalnu korist za sebe, a nas ostavljajući u bedi, nemaštini i svemu drugom. Onog sekunda kada mi razumemo da, bez obzira na to što smo svi na evropskom putu i podrazumeva se da smo tu i da ćemo da nastavimo svoj evropski put, da razumemo da sami možemo da uradimo mnogo više, da možemo da stvaramo tačke poverenja i da radimo zajedno, onda stvari počnu da se menjaju.

Imaćemo više video-konferncija, postoji sad mnogo veće povrenje između nas i razgovaramo otvorenije. Nama bi sad sastanci nekad trajali i po dva, tri, četiri sata, pretposlednji sastanak je trajao četiri sata, a da nismo ni osetili jer smo imali mnogo ideja kako da popravimo životni standard ljudi. Dakle, cilj je da napravimo tri dogovora, od kojih je jedan zajednički rad i jednstvena podrška u borbi protiv elementarnih nepogoda, poplava, zemljotresa, požara, svega drugog... Svi naši kapaciteti biće veći, gde god da se on pojavi, bilo u Skoplju, Beogradu, Tirani, Sarandi, Bajinoj Bašti, Velesu. 

"Ulazak u EU ne zavisi samo od nas"

Jel to ono, ako ne možemo da uđemo u Uniju, ajde da mi pravimo uniju ovde na Balkanu? 

Ne, ne, zašto stalno moram nekome da se pravdam i da objašnjavam, ulazak u EU, ajde da budemo pošteni, uz sve to što ćete da me pitate i oko vladavine prava i što ste me pitali i oko Kosova, više ne zavisi samo od nas.  

Ali, zavisi i u dobroj meri i od nas. 

Šta je zavisilo od Severne Makedonije? Zavisilo je da promene ime u Severna Makedonija, zavisilo je da promeni imena puteva, auto-puteva, aerodroma, spomenika... Sve su to uradili. Što im nisu otvorili ni jedno poglavlje, što im nisu otvorili pregovore? Jel za to kriva Severna Makedonija danas? Pa, nije.  

Zbog žalbi Bugarske navodno..  

Nemojte to, to su bukvalno priče za malu decu. Možda ja nisam naročito pametan, ali inteligencija mi ne dozovljava da to prihvatam, zato što ja znam odnose u Evropi. Znate ih i vi, samo nemojte da slušam “pa, to je Hrvatska rekla, to je rekla Rumunija”. Prosto kada to čujem onda znam sve o čemu se radi. Te priče kako ne daju Bugarska, Hrvatska i Rumunija, to “mačku o rep okačite”. 

A ko ne da onda, Nemačka, Francuska... Ko? 

Nije moje da o tome govorim. Ja znam, nije moje da o tome govorim, ali svakako da ne postoji želja za proširenjem u ovom trenutku. Moj je poziv ne samo da se Srbiji ubrza evropski put, već i Albaniji i Severnoj Makedoniji. I to je naš dogovor i mi ćemo sad zajedno da radimo. Ali, ako ne možemo to i ako to ne zavisi samo od nas.. Mi smo napravili najveći napredak, čuli ste mnoge koji kažu Srbija je napravila napredak u vladavini prava. Bili smo veoma konstruktvni po pitanju razgovora oko Kosova sa Prištinom u Briselu. Ne mogu da nam kažu ništa. Ja nisam ni zanovetao ni zapovedao kada da držimo razgovore, rekao sam uvek sam spreman da dođem. Jesmo li nešto uradili, pa nismo. Postoji političko zasićenje proširenjem u EU. 

Ali, postoje i zamerke, barem na račun Srbije.. 

Postojaće uvek. Naravno da postoje, postoje na 90 odsto članica EU. Ja vas pitam šta je zamerka Severnoj Makedoniji pa nisu dobili ni pedeseti deo onoga što je Srbija dobila. Samo hoću da vam kažem, da razumete, ja ne pričam o ne znam čemu, ja pričam da postoji kod njih zasićenje. Mi to razumemo, imate pravo na to.  

A zašto onda mi ne radimo više da bi se približili tom standardu EU. 

Pa, radimo i približavamo se mnogo većom brzinom. Mi ćemo za manje od godinu dana da preteknemo članicu EU po visini prosečne plate. Radimo, mi ih ekonomski pristižemo. Mnogo je manje razlika nego što je bila pre tri, pet ili sedam godina. Mnogo brže rastemo mi nego drugi. 

Ali, ekonomija zavisi od tog ključnog faktora, a to je vladavina prava. 

Ekonomija pre svega zavisi od investicionog ambijenta, a jedan deo investicionog ambijenta je i vladavina prava. I kad već govorite o tome, ako je suditi po ekonomiji, po stranim dirketnim investicijama, Srbija ih ima 61 odsto na Zapadnom Balkanu. Onda bi neko rekao da imamo najbolje stanje sa vladavinom prava. Dakle, kad pitate nemačke kompanije, pogledali ste poslednje istraživanje od pre neki dan, 90 odsto kaže da bi ponovo došlo u Srbiji, da nastavljaju i ponovo će da ulažu u Srbiju. 

Dve godine bez otvorenog poglavlja, ko je odgovoran

Ali, dve godine nije otvoreno ni jedno poglavlje. Navodi pritisak i mešanje u istrage i sudske postupke... 

Ja neću da bežim od odgovornosti. 

Koja je naša odgovornost? 

Naša odgovornost je jer smo morali milion stvari u okviru vladavine prava da radimo brže, milion stvari. Kada sam se uključio u to pre pet meseci tada smo sve, čini mi se stvari, uz podršku Aninog kabineta i svih drugih počeli da ubrzavamo. Ima mnogo tehničkih stvari... 

Čini se, nije postojala tu ni politička volja, jer ako je 2016. rečeno da će Srbija promeniti Ustav, a sada je 2021. u kojoj Srbija menja Ustav, znači kasni se pet godina ili nije postojala politička volja da se to pitanje reši.  

Možda ste u pravu. Ali, evo menjamo to, a ko nas podržava u tome. Pa vi ste za Evropsku uniju, a kada ste rekli nešto lepo o tome.  A, ko će to da kaže. Ne, ne, to je Sizifov posao, to pustite Vučiću, a mi ćemo da kibicujemo i da malo pljunemo sa strane, da malo gađamo kamenicama i da čekamo da neko završi, a ako ne završi onda ćemo da kažemo - ti si kriv. Ali da ostavimo to po strani. Evo za dva klastera završili smo ujednačavanje takse na alkohol, da istu plaćamo za rakiju i za viski. Tražili su godinama, završili smo u roku od 15 dana. Jesmo li nagrađeni za to? Nismo. Završili smo “razmotavanje” Srbijagasa, bilo kako da to nazovete. Jesmo li dobili nagradu, nismo. Ali ćemo da nastavimo da radimo.  

Ali, nismo završili strategiju za borbu protiv korupcije, koja je, poslednja, istekla pre tri godine.  

Mislite impelmentaciju. Dobro, imamo mnogo stvari koje smo završili po tom pitanju, konstatuju napredak. Ali ima mnogo stvari koje još nismo, naravno. Ja samo hoću da vam kažem, u pravu ste, deo krivice je nesumnjivo na našoj strani, ali deo je i do tog odnosa i zato nije fer da govorite da je samo do nas. I svi mi odlično znamo da nije samo do nas i vi znate da nije i oni to znaju, i oni to i ne kriju u razgovoru sa nama. 

Euronews

 

Na početku vašeg mandata 2017. godine ste rekli da vam je namera da za četiri i po godine završite posao kada je u pitanju ulazak Srbije u EU. Da li ste sada razočarani?

Ne, ja sam ponosan na to što smo uradili, mislim da će malo ko moći u istoriji svaremene srpske političke scene da se ponosi nasleđem koje je ostavio iza sebe i verujem da sve ono što smo uradili i izgradili je nešto što će ljudi umeti da cene, ako ne danas, ali u budućnosti svakako.  Mislim da je to ono što ljude najviše zanima, pre svega njihovi džepovi, životni standard, mogu li da obezbede sigurnost i budućnost svojoj deci, a naravno da verujem da možemo još i do sledećih predsedničkih izbora, ko god bude izabran, da obezbedimo mnogo veći napredak na evropskom putu, da najveći deo poglavlja, gotovo sva poglavlja i otvorimo, kroz novu metodologiju kroz klastere. 

Nemačka je jedna od država koja u ovom poslednjem naletu nije bila za to da se Srbiji otvore poglavlja. Vi ćete sutra sa kancelarkom Angelom Merkel razgovarati...

Nije bila, ne samo za Srbiju.

Ali i kada je u pitanju Srbija, bilo je desetak zemalja, Nemačka je tu prednjačila. Hoćete li zagovarati i o tome sa kancelarkom? 

Saslušaću kancelarku, nju izuzetno poštujem i odgovoriti na svako njeno pitanje. 

Za Evropsku uniju je bitno, i to su naveli i u ovom Izveštaju Evropske komisije, transparentan i inkulzivan dijalog sa političkim partijama u Srbiji.

Oni vode taj deo dijaloga sa onima koji žele prisustvo stranaca, to je negde pola-pola u tim vanparlamentarnim strankama, dakle, polovina hoće sa stranicima, polovina neće. Sa onom polovinom koja ne želi, već razgovaramo, mislim da imamo veoma dobar dijalog, razgovarali smo i o Kosovu i o mnogim drugi pitanjima i temama i mislim da je to veoma važno.

Kada ste pomenuli Kosovo, zašto niste kada ste imali sastanak sa Radnom grupom prošle nedelje pozvali i predstavnike drugog dela opozicije?

Oni nisu zainteresovani za razgovor sa mnom. Oni su već bezbroj puta ponovili da samnom neće da razgovaraju, pošto sam ja izdajnik, kreten, kriminalac i sve drugo i da oni žele da razgovaraju sa strancima. Što bi razgovarali sa izdajnikom, kretenom i kriminalcem, i to su bezbroj puta ponovili. Ja nisam stranac i ne želim da ponižavam spostvenu zemlju i zato neću učestvovati u toj vrsti dijaloga. Predstavnici moje političke stranke, zato što se zemlja nalazi na evropskom putu, učestvovaće. Ali, kao predsednik Republike, kao šef danas jedno od dve ili tri najuglednije institucije, ne samo državne, nego sve ukupno ili kao predstavnik neke od tri najuglednije institucije u našoj zemlji zaista mi ne pada na pamet da budem neko kome će stranci da određuju kako da se ponaša i na koji način da radi.

Takođe ste predsednik svih građana, i onih građana koji glasaju za Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, tako da bi trebalo i njihove predstavnike u tom političkom životu da obavestite. 

Ja pažljivo slušam šta govore, baš zato što i kažu da ne žele da razgovoraju sa izdajnikom, ja neću da ih zamaram i poštujem njihovu volju. 

O incidentu u zgradi Predsedništva i odnosima sa opozicijom

Ako Evropa govori da je potreban Srbiji taj politički dijalog, da li je u petak na ulazu u zgradu Predsedništva praktično bio kraj tog političkog dijaloga?

Ne, ja se nisam ni žalio, nisam nosio tajno telefone da nekoga snimam. Ja sam reagovao kao prost, običan čovek i zbog toga se izvinio javnosti, zbog jedne reči koju sam upotrebio na pogrešan način. Nisam akademik, nisam bezgrešan, nisam cvećka kao svi oni. Dolazili su mi, i za devet godina ne samo da sam slušao najgore gadosti, već najgore neistine. Imate pravo da vređate, da objavite šta hoćete. Jesam li tužio ikada i jednog novinara, jesam li tužio ikada i jednog od njih za sve laži koje su izgovorali. Nikada to nisam uradio. Nikada nisam tužio ni jednog od političkih protivnika za milion laži, računam demokratija je takva da onaj ko je na vlasti mora da nauči da trpi udarce, da prima udarce i da ne plače zbog toga, već da odgovara na to.
Nikada nisam tužio ni jednog novinara, novinsku kuću, nikoga, za bestijalne laži kojih sam se naslušao i nagledao. Od toga da su me posredno optuživali za ubistvo Olivera Ivanovića do toga da sam optuživan za učešće u ubistvu (Vladimira) Cvijana, za koje nikad nisam razumeo kako su do toga uopšte došli. Ovo sam razumeo, političko foliranje i šta su radili. A ovo, ovo nisam ni razumeo, celu konstrukciju, šta su pravili, kako su pravili. 

To je taj politički dijalog koji sada postoji u Srbiji. To je takva vrsta atmosfere..

To nije pitanje političkog dijaloga. Ja nisam nikoga nikada optužio..

Optužili ste ih za kriminal, za lopovluk...

Ja govorim ono što mislim, i mislim da ako neko sam prijavi da je za vreme svoje vlasti napravio prihod od 619 miliona evra, ne moram ništa više o tome da kažem, zaključak se sam nameće

Ali ste rekli i vaši saradnici su govorili da je to ukraden novac.

Pa nego kako.

Bez bilo kakve sudske potvrde, bez bilo kakve presude...

Ne morate da imate sudsku... Evo ja ću da kažem, super, izvinite, ja mislim da je to protivpravno uzet novac, a svakako, pre svega, nemoralno uzet novac, jer je uzet u vreme kad je trebalo da radite i činite nešto u interesu građana Republike Srbije, a vi ste radili i činili u sopstvenom interesu. Da bih vam potvrdio koliko sam u pravu, a zašto posle silaska sa vlasti, ti prihodi nisu 619 miliona evra, već 60 miliona evra. 

A zašto tužilaštvo to ne istraži?

To morate da pitate tužilaštvo koje je samostalno po našim zakonima i pravosuđe koje je nezavisno po našim zakonima i po našem Ustavu, a koje su oni ostavili i skrojili 2009. godine svojom velikom sudskom reformom. Od tada po Ustavu Republike Srbije sudijska funkcija je stalna, nemate pravo da menjate sudije, a tužilac koji je bio postavljen i 2009. godine, uz sve njihove hvalospeve i danas je glavni tužilac u Srbiji. 

Takva vrsta političke razmirice je i dovela do toga da ste vi u petak na ulazu u zgradu Predsedništva sišli i verbalno se sukobili sa jednim opozicionim liderom i njegovim saradnicima. Da li susret predsednika sa opozicijom treba da izgleda kao taj susret u petak ili treba da izgleda kao susret koji ste imali, na primer, sa Boškom Obradovićem, prošle nedelje u Parlamentu?

Nisam se sukobio sa jednim, već sa petoricom... Pokazao sam da može da izgleda kao što sam imao sa gospodinom Radulovićem, sa gospodinom Obradovićem i sa svima drugima. Ali, ako vam neko svakog dana preti i ako se ja izvinim zbog toga što sam rekao "Ajde, linčujte me devojčice", ja zbog toga imam obavezu da se izvinim, a oni su došli na moje radno mesto da me linčuju. Ja sam sišao sam pred petoricu. I pri svemu tome, oni vam ponove da je Ana Brnabić glupača, kokoška i to je minimalno što možemo da kažemo. I na to vi ne reagujete zato što to vas ne zanima, i zato što celu takozvanu drugosrbijansku javnost ne zanimaju činjenice i ne interesuje objektivan i profesionalan pristup. Ja nisam išao ni u čiju kuću da bilo koga maltretiram, ja nisam slao ljude da obilaze njihove kuće. Ja nisam slao ni kod koga od njih ni u poliitčku stranku niti sam slao nekoga od naših ljudi da obilazi njih na njihovim radnim mestima.

Šta je bilo ispred zgrade Dragana Đilasa, parole, uzvikivanje...

Uzvikivali su, kad je plakao zbog toga što je pušteno sa razglasa neke od okolnih zgrada "Đilase lopove". Politička parola. A, izvinite, to što ste optužili moga sina da je deo Kavačkog klana i to na televiziji čiji ste vlasnik, to je sitnica u odnosu na to što je neko pustio sa razglasa. Pa izvinite što nisam plakao. Izvinite što nisam plakao kada ste mi optužili brata da je vlasnik "Franša", da je zvao nekoga u Jovanjici. Nema pojma, nit ih je kad čuo, nit video, niti je kad ušao u tu kafanu.  Dakle, kako imate neverovatno različite aršine zato što gledate deo svojih medija, a ne gledate činjenice. Ali, ja ne mislim da je to moj poblem, jer ljudi u Srbiji dobro vide činjenice. 

Zar nije bitno da kroz dijalog, čak i sa predstavnicima koji kažu da neće da razgovaraju sa vama, razgovarate?

Kako da razgovaram sa nekim ko neće. 

Pozovete ih na razgovor.

Oni kažu nećemo da razgovaramo sa izdajnikom i kretenom, a ja kažem, evo dobro molim vas dođite na razgovor sa izdajnikom i kretenom. 

Zato što je potrebno da se smiri politička situacija u zemlji.

I oni kažu, pa mi smo ti rekali nećemo sa izdajnikom i kretenom. I šta onda? Onda ih zovem i četvrti put i peti. Da bih im napravio još jedan događaj da kažu "ne, ne, samo smena izdajnika i kretena je u redu, što bismo mi sa njim razgovarali". Ne razumem, šta je smisao toga. Šta u stvari hoćete od mene, hoćete da radim za posao za državu, posao za Srbiju, da radim sve što mogu u važnim segmentima međunarodne politike, privlačenju investitora, delimičnoj kontroli drugog dela izvršne vlasti ili hoćete da se ceo život dodvoravam nekome ko samo preti, nasiljem preti, ponekad provodi nasilje, kao što je bio slučaj upada u RTS, slučaj prebijanja policajaca i upada u Narodnu skupštinu. Mi to nikada nismo radili kada smo bili opozicija, ni sa 30 i 40 odsto kada sam bio deo opozicije. Oni to rade sa tri i četiri odsto. Suština je u tome, nije Srbija tako podeljena kako biste vi želeli da predstavite. Srbija je mnogo manje podeljenja, da postoje različita mišljenja, to je dobro, demokratski, u redu. Ali, ako pričate o podeljenoj Srbiji, onda to treba da bude 50-50, 50-45, a to nije slučaj. Ovde je taj odnos 70 prema 30, ili možda i veća razmera, ali je suština u tome da neko mora da kaže "spreman sam na civilizovani dijalog".

Jeste zadovoljni ovim dijalogom koji se vodi u Parlamentu, vlasti i opozicije?

Jesam veoma. Očekujem velike rezultate i mislim da se tu i atmosfera vidi potpuno drugačija. 

O izbornim uslovima i kritikama OEBS-a

Hoće li biti ispunjeni svi oni uslovi, odnosno kritike OEBS-a?

Nikada nećete moći da ispunite sve što vam neko zameri, sve što je neko tražio, to ne mogu ni sve evropske zemlje da ispune, ali največi deo toga ćemo da se dogovorimo. To je u dva ili tri nivoa. Jedno je priča o biračkim spiskovima, izbornim radnjama, biračkom mestu... Drugi deo su mediji. To oko pritiska na birače, ja sam spreman da mi vi objasnite šta to znači, pa da čujem to od vas, pošto sam se šupljih priča naslušao. 

Mogu da vam pročitam šta kaže OEBS. Kaže se da vlasti u Srbiji treba da spreče zloupotrebu resursa tokom predizborne kampanje i pritisak na birače, da revidiraju birački spisak, povećaju transparentnost...

Što se tiče biračkog spiska spremni smo sve što hoćete u birački spisak, napravite, uđite, otiđite u ministarstvo, to smo ponudli ovim ljudima, napravite šta god hoćete u biračkom spisku, mi prihvatamo. 

Evropska komisija kaže glasači su imali ograničen izbor zbog nadmoćne prednosti vladajuće stranke i promovisanje državnih politika u većini vodećih medija. 

Većini...

To kaže Evropska komisija.

Mogu ja da odgovorim na to. Mi prihvatamo šta god hoćete da uradite sa biračkim spiskom, neka ga sastavi Bilčik lično. Šta god hoćete. Da objasnim u čemu je stvar, reč je o notornoj laži, prevari. Nego im to usput, onako, imaju templejt i to ponovaljaju. Dođite vi, sastavite i uradite šta god hoćete. To sam rekao i Raduloviću, Obradoviću, ljudima iz POKS-a, svima. Zašto? Birački spisak je bezvezna priča, vi morate da dođete na biračko mesto, mora neko da vam stavi onaj sprej, da se potpišete i da nosite lični dokument. A kako vi mislite da glasate, a da neko ne zabeleži, a tu imate deset kontrolora opozicionih, i četri, pet vladajuće većine. Kako mislite da je to moguće?

Kako je moguće da postoji "pritisak" na birače zaposlene u državnim instucijama i preduzećima?

Sad ću vam odgovoriti na to, samo mi recite kako je moguće da mrtav glasa ili neko ko nije došao na glasanje, kako je moguće da glasa. Ne razumem što se žalite, treba da imate kontrolore. Ajde da pričamo o pritisku, jel vi tako potcenjujte birače. Kakav je to pritisak, objasnite mi. Ja dođem ovde i kažem nećete imati platu od 3.000 evra ako ne glasate za nas zato što ne damo Euronews-u sponzore, ne razumem. Kako?

Bila je jedna vrsta pritiska na izborima 2016. godine kada je deo ljudi slikao lične karte pored glasačkih listića kao dokaz da su glasali za SNS.

Ne razumem, imate deo ljudi koji su stavili ličnu kartu i glasali za Demokratsku stranku. Kakav je to pritisak. On time hoće da se pohvali da je glasao na takav način. A odavno imamo zabranu upotrebe mobilnog telefona na biračkom mestu, kao zakonski uslov. 

"Očekujem parlamentarne izbore sledeće godine"

Jel možete vi da obećate da će sledeći izbori, sledeće godine, biti najčistiji ikada?

Obećavam građanima da ćemo da imamo poštene i fer izbore i da kao što nismo krali poslednji put, niti bilo kada, da se ništa slično ni ovoga puta neće dogoditi. Svaku vrstu kontrole smo spremni da prihvatimo. Što se tiče transparetnog finansiranja izborne kampanje, to je nešto najgluplje što sam čuo. Prihvatio sam sve što su tražili iz izmene zakona o finanisaranju stranaka i izborne kampanje. Evo kako je tekao moj razgovor sa Evropljanima. Oni kažu: Morate tri dana pre izbora da se izađe u javnost da se kaže koliko je ko potrošio para. A gde to ima, u kojim zakonima, u Italiji ili Nemačkoj? Pa nemamo baš mi, i onda se ispostavi da to imaju Hrvatska i Slovačka. Nema problema, ako imaju oni, imaćemo i mi. Koga to briga, mi imamo pare legitimne dobijene na osnovu broja poslanika u Skupštini, čiste kao suza, ne finansira nas niko od tajkuna za razliku od drugih političkih partija, koje su finansirane ili čiji predsednici su tajkuni.

Hoće li biti parlamentarnih izbora sledeće godine?

Ja ih očekujem.

Da li ćete se kandidovati za predsednika?

To ne mogu da vam kažem, prvo da vidimo ko će biti protivkanidati, jer ako budu neki snažniji protivkanidati, onda da kandidujemo nekog drugog.

Jedno od stvari koje će se postavljati u kampanji je i pitanje ekologije, to je postala važna tema u Srbiji, bitno je kakva će Srbija biti za 100 godina, da li će biti država čistih reka i da li će reke biti u cevima? Da li mislite da je ekologija manje bitna u trenutku kada se jedna reka kao što je Jošanička uništi sa 16 MHE?

Šta vam to znači, a ne brine vas da li će Srbija imati struje. Ne mislim da je dobro da se bilo koja reka uništi, niti mislim da gospodin Tuća (Ćuta) više voli Srbiju i reke i planine od mene, ali sam racionalan čovek i moram da znam šta je energetska bezebdnost. Ako ne budemo imali dovoljno energetskih izvora, kako da imamo struju. Potrošnja struje raste, imaćemo i električne automobile, hoćete da plaćemo milijardu godišnje za balansiranje električnom energijom. Ko će to da plati, građani Srbije? Što im to ne kažete? Ja ne znam koja je Jošanička u Austriji, znam za ove naše. Ali znam da Austrija ima 45 više MHE nego što ih ima Srbija, na otprilike sličnoj veličini teritorije. Kako to da su Austrijanci pametni za sebe i da ih izgrade tolike, a kada je Srbija u pitanju onda su zabrinuti zbog nekih drugih stvari.

Mi treba da pronađemo balans, da napravimo ozbiljan plan i zato smo uradili Srbija 2025. i idemo sa Planom koji govori o tome da je važno da radimo vodovode, kanalaziacije, prečišćače otpadnih voda. To radimo najviše u istoriji našoj, niko to nije radio kakvi su naši planovi danas.  Ali ja da kažem da treba da uništimo sve i da treba da niko nema posao u Srbiji da bismo se samo dodvoravali bilo čijem kapricu ili zbog toga što je to popularno, ja u tome neću da učestvujem. Donosio sam najteže odluke dok sam bio predsednik Vlade, i o smanjenju plata i penzija, težak Zakon o radu, ne bi došao Euronews u Srbiju da nemamo fleksibilan Zakon o radu. Ja da lažem ljude samo da će da teče med i mleko, ne morate da radite, već iz hobija radi da čistimo reke i da ništa ne radimo...

O Rio Tintu

Rio Tinto će takođe biti teška odluka. Dobili ste analize SANU. Zaključak da je mnogo toga vezanog za ekstrakciju litijuma i dalje pod velom tajne - nema dovoljno rezultata istrage, da odlaganje otpada nije tehnički problem koji se može rešavati uporedo sa otvaranjem i razvojem rudnika, jer na tom području nema dovoljno lokacija za prijem otpada...

Ubedili ste me, samo ne znam ko će da ostane tamo da živi. Znate li nekog ko je napustio taj kraj, a želi da se vrati? Nisam u stanju da odgovoram na politiku dodvoravanja ljudima i politiku: Sve nam je lepo što nam je lako. Evo vam vodite zemlju. Sve vreme vas pitam je li treba da odustanemo od milijarde na godišnjem nivou ili 10 milijardi ako dovedemo fabriku za električne automobile. Ako mislite da to treba da uradimo, nema problema, donesite odluku, ja ću da je poštujem, ali ću vam reći za ovo ste vi krivi. Ja ću vam reći da ste vi krivi što nemao 100.000 ljudi u Podrinju, što tamo neće niko da živi. Zbog čega, da bi se dodvorio nekolicini ljudi, političkim aktivistima. Polako, prvo da dobijemo analize Rio Tinta, da onda Vlada sedne i to pogleda, pa ćemo svi zajedno da analiziramo.

Onda ćemo da izađemo sa predlogom, a na kraju će narod da odluči. Ako narod kaže da to nije dobro, ja ću to da podržim, ne morate da se brinete. Ja sam uveren da imate većinu, većina je uvek za laka rešenja. Razumem da su lake odluke popularne. Izaberete ljude koji će da vam govore bajke i donose laka rešenja, ali to traje godinu ili dve, pa se završi pogubno za srpsku ekonomiju i broj zaposlenih. Pogledajte karijeru Borisa Tadića, uvek je radio i govorio ono što ljudi žele da čuju. Ja vas sad pitam šta je on to uradio za svojih 12 godina, od ministra odbrane do  predsedničkog mandata, osim što je obilazio kokoške i pitao ih imaju li sedative. Koji je to infrastrukturni projekat ili muzej ostao iza njega. Ne možete da se setite, jer je znao da podilazi ljudima, znao je kako da ih plaši, mene to ne interesuje. Ja hoću da se mere rezultati, koji ostaju iza vas, a ne da li sam lep, doteran, ljubazan tog dana.