Beširi za Euronews Srbija: BRIKS ne može da se poredi sa EU i NATO, jer je ekonomska moć na strani Zapada

Gost Euronews Srbija u segmentu Prelistavanje bio je Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, koji je komentarisao aktuelna dešavanja sa posebnim osvrtom na samit BRIKS-a u Kazanju.

U ovom gradu su se okupili predstavnici vodećih zemalja ovog ekonomskog saveza, a prisutne su i delegacije zemalja koje nisu članice.

Podsetimo, u Kazanju se održava samit BRIKS-a na kojem Srbija učestvuje sa delegacijom koju predvode potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministarka privrede Adriana Mesarović i ministar bez portfelja u Vladi Nenad Popović.

Beširi: Građani Srbije su bogatiji od građana Indije, što govori o snazi zemalja BRIKS-a

Naslovne strane pojedinih srpskih medija govore da se novi svet rađa na jugu i na istoku, na pitanje da li je na delu nova blokovska podela u svetu, koja možda liči na onu tokom Hladnog rata, Beširi kaže da građani Evropske unije žive mnogo bolje od građana zemalja BRIKS-a.

"Mislim da je došlo od više zvaničnika, uključujući i od Kine, da se ne pravi nova gvozdena zavesa, da se ne prave neki blokovi koji će voditi nekoj dalje antagonizaciji na globalnom planu, ali kao što se bogate zemlje udružuju, tako se i siromašne zemlje udružuju, i to je sasvim u redu", kaže Beširi i dodaje:

"BRIKS i članice BRIKS-a su izrazito siromašne zemlje, uključujući i Kinu. Tačno je da je Kina jedna od najvećih ekonomije na svetu, zajedno sa Sjedinim državama, ali kada pariraju jedna drugoj, Sjedinjene države imaju četiri puta manje stanovnika nego što ima Kina. Kada vidimo da su građani Hrvatski skoro duplo bogatiji od građana Kine, istovremeno građani Srbije su bogatiji od građana Indije, sve to zapravo govori o njihovoj ekonomskoj snazi, odnosno snazi koje imaju i građani tih država, jer na kraju krajeva valjda je bitnije kako živi neki građanin nego koliko para ima ukupno neka država".

Beširi napominje i to da su članice BRIKS-a najavljivale udaljivanje od dolara kao platežnog sredstva, ali je prema njegovima rečima, na sajtu saveza u pozivnici navedeno da učesnici treba da ponesu dolare i evre, da bi plaćanje potrepština moglo da bude lakše.

"Ali mislim da je dobro sa jedne strane da imate udruživanje zemalja koje imaju svoje lične interese. I jedan od glavnih predloga koji smo čuli od predsednika Putina jeste da se želi udaljiti od dolara kao međunarodnog platežnog sredstva. Za sada deluje da je vrlo nerealno budući da na tom istom sajtu u vezi sa samim samitom, učesnicima samita se savetuje da ponesu evro i dolare, jer im je to lakše da na licu mesta kupuju. Da to bude realno, zamislite da građani Srbije počnu razmišljati o kupovini automobila ili o stanova u juanima Ili u nekim drugim valutama. Mi dan-danas ne štedimo u rubljama", ističe on.

Euronews Srbija

Ukoliko bi bio uveden novi sistem plaćanja, i ukoliko bi ponudio neku novu vrstu sigurnosti, Beširi napominje da se takve promene ne dešavaju često, te da je i sistem vezanja valute za zlato davno napušten.

"Novac je poverenje. Vi i ja se složimo da jedan dinar vredi toliko i u zavisnosti od toga koliko mi kao građani verujemo u tu valutu, ta valuta toliko vredi. Nije više to vezano za zlato kao što je to nekada bilo, to je davno napušten sistem. Dakle, danas je novac, uključujući kriptovalute, vredan koliko mi i neke ekonomije verujemo u to. Ako većina zemalja na planeti štedi u dolarima ili se zadužuje u dolarima, ako se i dan-danas naš GDP računa u dolarima, teško je da može da se napravi takav drastičan otklon od dolara ili od evra kao neke druge valute na planeti", kaže Beširi.

Ukoliko bi taj sistem bio uspostavljen, to bi praktično bila konkurencija zapadu u tom smislu, a Beširi smatra da su paralele između BRIKS-a i EU, naprimer, nepostojeće, jer su ta dva saveza neuporediva.

"Već vidite da u samom BRIKS-u ne postoji saglasnost u vezi sa tim. Indija i Brazil nisu preterano voljni da se udalje od dolara, jer bi to direktno uticalo na njihove ekonomije. Nisu baš nešto voljni da dolar bude zamenjen sa kineskom valutom ili, ne daj Bože, ruskom u ovom trenutku", smatra Beširi i dodaje:

"Ljudi često prave paralelu između BRIKS-a i EU, između BRIKS-a i NATO, a to su potpuno neuporedive stvari. BRIKS je jedna vrlo slaba konekcija država koja se sastaje na političkom nivou. Ima tu nekih ekonomskih dogovora, ali to je daleko od EU, daleko od NATO ili zapadnog sveta kada pričamo o ekonomiji. Pre svega u obimu ekonomije, jer sve zemlje zajedno BRIKS-a  imaju manje nego što imaju SAD, Japan i još jedna zapadna zemlja novca. Tako da, dobro je da postoji, svakako se zemlje udružuju i pokušavaju da svoje ekonomije stavljaju na viši nivo. Meni se ovde čini da Kina želi da napravi dominaciju nad onim siromašnim zemljama prema kojima se SAD na jedan ili drugi način nisu dobro ophodile u proteklih nekoliko decenija", zaključuje Naim Leo Beširi.

"Rečnik na samitu BRIKS-a prema Ukrajini nedorečen, a prema Izraelu oštar"

Beširi je rekao da ne treba poistovećivati EU i NATO sa BRIKS-om, ali često u medijima možemo da vidimo da se pravi antagonizam između tih saveza ili unija. S druge strane, Turska kao članica NATO-a je bila na samitu BRIKS-a, na pitanje iz kog ugla to može da se čita i da li to treba detaljnije da se analizira, Beširi podseća da je Turska zemlja koja najduže pregovara sa EU, pa su pregovori i prekinuti, a njenim građanima i dalje trebaju vize za ulazak u Šengen.

"Turska je vrlo bitna zemlja i članica NATO-a, ali Erdogan ima ozbiljne ekonomske probleme pogotovo posle onog insceniranog puča, odnosno pokušaja puča. U posljednjih nekoliko godina mi vidimo dvostruku inflaciju koja se bliži skoro i 100 odsto u određenim trenucima, znači preko 70 odsto inflacije u Turskoj. Turska lira gotovo da više ništa ne vredi, užasno velika je migracija iz Turske i Erdogan se ozbiljno suočava sa životnim standardom građana koji je sve lošiji i lošiji, i to oni osećaju u poslednjih pet godina sigurno", kaže on i nastavlja:

"Tako da, kada nemate Evropsku uniju, odnosno nemate reforme koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji, a podsećam da građanima Turske dan-danas treba viza za odlazak u Šengen, onda vi pokušavate da nađete nekakve alternative. Te alternative jesu lošije, značajno lošije od ekonomske saradnje koju vi možete da imate sa Evropskom unijom. Zbog stanja ljudskih prava, stanja demokratije i institucija u Turskoj, Turska sami znate da najduže pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, ali su ti pregovore suspendovani pre nekoliko godina zbog ozbiljno ugružavanja institucija. Erdogan je postao skoro pa jedan apsolutni vladar Turske. Iako mu se vlast izmiče pod nogama, pre svega na lokalnim nivoima, videćemo kako će biti već na sledećim izborima".

Tanjug AP/Wu Hong/Pool Photo via AP, File

Kada su u  pitanju zaključci samita, u prvi plan se ističe i poziva prekid ratova, otvaranje pregovora za mir u Ukrajini, a na pitanje da li je mir u nekom smislu na pomolu, Beširi ističe da je rečnik upotrebljen prema Izraelu mnogo oštriji prema Ukrajini.

"Zanimljivo je da je predsednik Putin rekao da je ovaj samit neš što doprinosi miru i većoj odgovornosti na globalnoj sceni, a upravo je njegov režim izvršio agresiju nad Ukrajinom i već dve i po godine sprovodi ubijanje ljudi na teritoriji Evrope. Tako da rečnik koji je došao kada je u pitanju Ukrajina vrlo je slab i nedorečen, ali je istovremeno rečnik prema Izraelu bio izrazito oštar i zapravo su to poruke koje se šalju SAD, ne samo Izraelu i Palestini. To nije podrška Palestini, nije podrška zaustavljanju rata u Gazi, već je više nekakav antagonizam prema Izraelu, može se u nekoj meri i čitati taj neki antisemitizam koji postoji tu, ali i zapravo kritika SAD koje pomažu Izraelu", smatra on i obrazlaže deo zaključaka koji su se odnosili na status Palestine:

"Palestina već ima stolicu u Ujedinjenim nacijama. Da postane punopravna članica postoji saglasnost većine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ono gde ne postoji saglasnost jeste Savet bezbednosti, jer to u ovom trenutku očigledno blokiraju Sjedinjene države. Kao što Kina i Rusija blokiraju neke druge potencijalne članice Ujedinjenih nacija. To su sada borbe velikih zemalja i mi gledamo jednu geopolitičku strategiju koja se dešava u poslednjih nekoliko godina i zapravo je borba za prevlast ili za dominaciju na svetskoj sceni. Možda više govorimo o tome da se pokušava napraviti alternativa međunarodnom poretku koji postoji i to nije nova stvar, to se pokušava još od Drugog svetskog rata, pa videćemo da li će uspeti", zaključuje Naim Leo Beširi.

Celo gostovanje Naima Lea Beširija pogledajte u video snimku na početku teksta.