Igre 
Pitanje sa "satom koji otkucava": Lajčakovo i Eskobarovo gašenje požara uvod u novu fazu koja nije laka, ali je oročena
Komentari21/10/2022
-21:07
Tamo gde se u politici počne govoriti o "nagradama" i "batinama", nema mnogo dileme - tom pitanju nametnut je "sat koji otkucava". I to ubrzano. Tako se ukratko može protumačiti dramatična ofanziva zapadnih zvaničnika kada je reč o pitanju statusa Kosova, a koju poznavaoci prilika vide dvostruko - sa jedne strane kao krizno gašenje aktulenih požara koji miniraju potencijal za sporazumevanje, a sa druge - kao vid jasnog pritiska da vreme za dogovor ističe i insistiranja da do njega mora da dođe.
U tim ulogama ključne poteze povukli su poslednjih nekoliko dana specijalni izaslanici SAD i EU Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, koji su nakon sastanka sa sprskim i kosovskim zvaničnicima izdejstvovali nekoliko ključnih dogovora kojima se pokušava sugerisati da proces nije, i ne može ostati u mrtvoj tački. Reč je o dogovoru u vezi sa energetikom koji se tiče licenciranja preduzeća Elektrosever, kao i Eskobarovoj inicijativi da se pitanje tablica odloži za još 10 meseci.
"To je prevashodni cilj međunarodnih aktera, da po svaku cenu izbegnu eskalaciju na severu Kosova pre svega, a ovo pitanje sa preregistarcijom i te kako može da pobudi nove sukobe, i da to otežava ceo proces dijaloga. Kako možemo govoriti o nekom sporazumu, ako se na terenu zapravo suočavamo sa nekim elementarnim pitanjima, prava na slobodu i na kretanje?", navodi Surlić i dodaje:
"Aljbin Kurti će morati da promeni taj stav jer nema rešenje, i međunarodni predstavnici kažu: "bez dogovora Beograda i Prištine ne želimo nikakve jednostrane aktivnosti, i ne želimo da dođe do eskalacije sukoba. To nam nije potrebno, jer imamo jedan viši cilj a to je sporazum, i nemojte sad nas zamarati sa tim registarskim tablicama".
"Sat koji otkucava"
Mada to nije prvi put da se tako nešto dešava, poseban kuriozitet je što u trenutku dok su visoki zvaničnici dve zapadne sile sprovodili svoju misiju, u albansku javnost procureo plan za Kosovo. Taj plan koji nije dobio zvaničnu potvrdu, osim što sugeriše "nagrade" i "teške batine", pominje i konkretan datum kada se očekuje prvi dogovor - 24. februar naredne godine. Istovremeno on predviđa i jasnu obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, što je dogovor na čijem sprovođenju Beograd već godinama insistira.
U uzavreloj diplomatskoj ofanzivi i uz navodnu poplavu rokova i datuma sa kojima se Beograd i Priština suočavaju, danas su u Beogradu predstavnici zemalja Kvinte, moćne zapadne petorke, u Beogradu razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kome su, kako je saopšteno sa Andrićevog venca, uručili dokument u kome izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu i Metohiji.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Sastanak je došao samo dan nakon objavljivanja navodnog plana oročenog na 24. februar, o kome je i sam Vučić rekao da ga nije video, ali da očekuje da će se to što on predviđa naći na stolu upravo tokom sastanka sa predstavnicima Kvinte.
Povezane vesti
Govoreći o predlogu koji se pojavio u "Albanijan postu", Vučić je rekao da "mi do 24. februara moramo nešto da postignemo" i pojasnio da do tada mora biti završen prvi deo dogovora, simbolično na dan početka ruske invazije na Ukrajinu.
"Stvari se komplikuju, očigledno da će oni po svaku cenu da traže neku vrstu rešenja, ne treba ništa odbijati unapred", kazao je on i dodao da je ipak to teško prihvatljiv predlog za srpsku stranu.
Sagovornici Euronews Srbija se slažu da je pominjanje konkretnih datuma signal odlučnosti Zapada i njihov svojevrstan pritisak koji iz ove tačke može iči samo ulaznom putanjom, pogotovo budući da je i sam Lajčak izjavio da bi do 2024. i izbora u EU i SAD bilo dobro imati konačno rešenje pitanja Kosova.
Na putu do tog konačnog rešenja, ovih dana su upravo Lajčak i Eskobar posredovali u tri aktulena požara, od kojih su neki imali i konačne rezulate.
Šta su potpisali KOSTT i Elektrosever?
Kako je potvrđeno, kosovski operater prenosnog sistema KOSTT i snabdevač kosovskih Srba Elektrosever završili su potpisivanje tehničkih standardnih sporazuma uz posredovanje Evropske unije. Ovo je zapravo nešto što je trebalo da bude urađeno odavno, odnosno kompletan sporazum o energetici je trebalo da bude implementiran u roku od 100 dana, a taj rok je istekao.
Šta ovo tačno znači za građane na severu Kosova? Dakle, na severu će biti popisani svi potrošači, biće poznata njihova imena, da li su privredni ili privatni potrošači, zatim će se postaviti nova brojila kojih na severu Kosova skoro da i nema, a to je nemoguće bez Elektrosevera. Za građane će to značiti i da će Elektrosevera moći samostalno da snabdeva sever Kosova strujom po ceni koju on samostalno ugovori. To faktički znači da će moći da nabavlja struju iz centralnog dela Srbije, što je u ovom trenutku nemoguće.
Jedna od najvažnijih stavki, ali možda i najtežih za građane, jeste i da će oni najzad, posle skoro 20 godina, početi da plaćaju električnu energiju.
Povezane vesti
Komentarišući ovaj dogovor, koordinator radne grupe za poglavlje 35 pri Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji Dragiša Mijačić kaže da je ovo dobra vest naročito imajući u vidu energetsku krizu na globalnom nivou i pozencijalne nestašice.
"Sa ovim sporazumom Elektrosever je i dostavio listu korisnika električne energije na severu Kosova i samim tim znači da će moći da se ispune sve odredbe iz mape puta koja je, podsetiću trebalo, da se realuzuje u vremenskom okciru od nekih 100 dana. To se nije desilo, ali dobro je da se nastavlja", rekao je on.
A na pitanje da li je dogovor direktna posledica pojačane diplomatije, Mijačić ističe da jeste i posebno ističe aktivnosti Miroslava Lajčaka, koji je i sam u više navrata isticao da je pitanje energetike na stolu.
Povezane vesti
"Verujem da jeste, taj komercijalni ugovor između KOSTT-a i Elektrosevera je bio u zastoju, dugo je albanska strana, KOST i kosovska vlada, odbijala da potpiše taj ugovor tražeći različite izgovore za to, a sada je taj sporazum potpisan. Može donekle da se kaže da je Lajčak doprineo tome, verovatno je tu uloga i Eskobara, ali svakako svi krediti idu kako ka jednoj i drugoj strani, tako i Lajčaku", istakao je Mijačić.
Novo odlaganje odluke o tablicama?
A pitanje svih pitanja proteklih dana, dok se bliži 31. oktobar, bile su i tablice. Naime, za mesec i po dana od kada je stupila na snagu odluka kosovske vlade kojom se nalaže vlasnicima automobila sa srpskim tablicama na Kosovu da ih preregistruju na RKS tablice, vlasnici samo 12 automobila su to i učinili.
Prema pisanju prištinskih medija, pozivajući se na kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, od 12 vozila četiri su preregistrovana u regionu Gnjilana, isto toliko u regionu Mitrovice i po dva u regionima Prizren i Priština. Primena mere Prištine o tablicama neprihvatljiva je za Beograd koji insistira na statusno neutralnim KS tablicama.
Kako je prethodno rok za preregistraciju vozila bio 1. septembar, a odluka onda, u zadnji čas, krajem avgusta promenjena uz posredstvo EU i SAD, mnogi su naslutili da će se isti slučaj ponoviti i sada, kako bi se izbegle tenzije i postigli dogovori.
Boraveći u Prištini, specijalni američki izaslanik Eskobar izjavio je da bi rok koji je vlada privremenih prištinskih institucija odredila za preregistraciju vozila trebalo da bude produžen za 10 meseci i da bi bilo dobro da odgovor vlade u Prištini na takav predlog bude pozitivan.
"Voleo bih da se ovo desi. Ovo nije samo zahtev SAD, već cele Kvinte. A to je zato što smo mi zemlje koje najviše podržavaju Kosovo", naglasio je Eskobar za prištinski Kanal 10.
Eskobar je rekao da se na to nisu obavezali ni predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani, ni premijer Aljbin Kurti, ali da SAD žele se to sprovede na miran način.
"Kosovo ima pravo da ovo sprovede, ali želimo da to sprovedemo na miran način koji ne podiže tenzije i ne odvlači nas od nekih stvari koje moramo da uradimo", naveo je Eskobar, preneo je Kosovo online.
Kako ističe Mijačić, kada je rel o odlaganju, kredita bi trebalo dati Eskobaru, a dodaje da je rok od dva meseca koji je dala prištinska vlada bio nerealan. On ističe i da bez političkog rešenja nije bilo moguće zaista izvršiti preregistraciju.
"Negde ako se ne odloži ova primena sporazuma svakako će postojati konfliktni potencijal sukoba između građana na severu Kosova i kosovske policije, a to je nešto što nikome u ovom trenutku, nadam se, ne odgovara. Ova inicijativa da se odloži rok za implementaciju ove odredbe od 10 meseci je pozitivna. Sa druge strane ona po meni negde korespondira sa odlukom da se ubrzaju proces dijaloga između Beograd ai Prištine, da se postigne neka vrsta sporazuma na osnovu Šolcovog i Makronovog predloga. Negde u tih 10 meseci trebalo bi da očekujemo prvo potpisivanje sporazuma, a onda nakon toga kad se steknu uslovi i preregistraciju vozila", rekao je on.
Ipak, prve reakcije iz Prištine nisu baš pozitivne, pa je tako portparol kosovskog premijera Aljbina Kurtija Perparim Kreiziu izjavio da ceni napore Eskobara, ali da se odlaganje roka "kosi sa vladavinom prava".
Presuda Todosijeviću
Još jedna od tema koja se baš u ovom trenutku nametnula kao ključna jeste i presuda Osnovnog suda u Prištini kojom je bivši predsednik Opštine Zvečan Ivan Todosijević osuđen na godinu dana zatvora na ponovljenom suđenju po optužbi za "podstrekivanje etničke mržnje i netrepeljivosti", a povodom njegove izjave da je Račak izmišljen.
Tanjug/Rade Prelić
Todosijević je prvostepeno osuđen krajem 2019. godine u Prištini na dve godine zatvora zbog izjave koju je dao na obeležavanju 20. godina od NATO bombardovanja u Zvečanu, kada je naveo da je slučaj Račak izmišljen i iskorišćen kao povod za bombardovanje. Prvostepenu odluku potvrdio je kasnije i Apelacioni sud u Prištini. Branioci Todosijevića su potom žalbu podneli Vrhovnom sudu, a Veće tog suda odlučilo je da vrati slučaj na ponovno suđenje.
Ova presuda izajvala je oštre reakcije srpskih zvaničnika, a direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izneo ga je i pred Eskobara. On je njemu skrenuo posebnu pažnju na presudu, ali podsetio takođe i na slučaj dvadesetogodišnjeg Nikole Nedeljkovića, koji je za Vidovdan uhapšen na Gazimestanu i zbog isticanja srpskih simbola osuđen na osam meseci zatvora.
"Zato, Beograd odlučno zahteva puno poštovanje člana 10 Prvog briselskog sporazuma kojim se predviđa da Srbi moraju biti većina u veću Apelacionog suda u procesima koji dolaze iz srpskih sredina na KiM, na šta su više puta ukazali i najviši predstavnici međunarodne zajednice", istakao je Petković.
Od predstavnika međunarodne zajednice, zasad, nije bilo reakcija kada je reč o presudi Todosijeviću.
Preporuka za vas
Komentari (0)