Trka sa (ne)mogućim datumom: I ranije se pominjao rok za rešenje statusa Kosova, ali okolnosti su ovog puta kompleksnije

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

18/10/2022

18:31

Trka sa (ne)mogućim datumom: I ranije se pominjao rok za rešenje statusa Kosova, ali okolnosti su ovog puta kompleksnije - Copyright Serbian Presidential Press Service via AP

veličina teksta

Aa Aa

Posle nekoliko talasa diplomatskih ofanziva kako bi se smirile tenzije i postigao makar neki napredak između Beograda i Prištine, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak izneo je konkretan datum koji je, bezmalo, pred vratima. Prema njegovim rečima, 2024. godina mogla bi da bude rok za postizanje konačnog sporazuma Beograda i Prištine. Lajčakov, uslovno rečeno, rok mnogi u Srbiji ne doživljavaju kao realan ističući da je kosovsko pitanje mnogo šire i kompleksnije od konteksta u koji ga je ovaj iskusni evropski diplomata stavio.

Pa, ipak, mnogi se istovremeno slažu da on nikako ne može biti zanemaren barem kao vid pritiska. Utoliko više jer je isplivao u trenutku kada se i od drugih evropskih zvaničnika čuju slične najave, koje ne samo da neraskidivo uvezuju Kosovo i evropske integracije, već i nameću obavezu međusobnog priznanja kao uslov. Ukoliko ništa drugo, Lajčakov rok i pominjanje 2024. godine jasna je poruka Srbiji i signal koliko se manevarski prostor u kome se zemlje sada kreće - sužava.

Lajčak je, naime, boraveći u Prištini prošle nedelje gde se sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem rekao da bi 2024, godina kada se održavaju izbori u SAD i EU, mogla da bude rok za postizanje sporazuma i dodao da neće biti dobro ukoliko se taj pomak ne desi. Evropski diplomata izjavio je to uoči isteka roka za preregistraciju vozila, a upravo je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok nedavno pozvala Srbe na Kosovu da preregistruju svoja vozila na kosovske tablice i uz to poslala oštru poruku da bez međusobnog priznanja nema članstva u EU.

Sagovornici Euronews Srbija slažu se da je sve što se dešava jasan pokazatelj da će se Beograd u narednom periodu naći pred sve većim pritiscima, ali i da se bez rešavanja pitanja Kosova, ma koliko to komplikovano vilo, pa i "međusobnog priznanja", pozicija Srbija biti sve zakočenija, a prostor za posledice sve širi. U istom tom suženom prostoru nalazi se i francusko-nemački predlog koji, izvesno je, nameće opciju stolice u UN za Prištinu, što je oduvek bila crvena linija za Srbiju.

Uporedo sa rokom za rešenje ili barem pomak po pitanju KiM, u javnosti je nametnut još jedan koji se tiče dugo paralisanih evrointegracija Srbije. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je Preporuku u vezi sa novom strategijom EU za proširenje u kojoj se ističe da bi pristupne pregovore trebalo završiti do kraja tekuće decenije.

Zašto se baš sada gomila niz predloga i datuma, za analitičare nema mnogo dileme. Brutalni rat u Ukrajini naterao je Evropu da brzo reaguje i da pokuša da, pre svega, region Zapadnog Balkana stavi u potpunosti pod svoje okrilje. Međutim, uslovi koji se postavljaju pred Srbiju nisu jednostavni, pa tako analitičari ističu ne samo da će Beograd morati da menja svoju spoljnu politiku, pre svega kada je reč o odnosima sa Rusijom, već da će se beogradski i prištinski zvaničnici verovatno naći pred novim talasom diplomatskih poseta sa u jasnim zahtevima.

2024. i (ne)realna očekivanja

Komentarišući Lajčakovu izjavu, lider Socijalističke partije Srbije i predsednik parlamenta u prethodnom sazivu Ivica Dačić rekao je da je ovakva izjava data radi ubrzanja procesa nekog rešenja.

"Mi smo uvek pred neke izbore čekali istorijske promene. I stvarno su se stvari promenile, ali na kraju je taj problem ostao. Mnogo je komplikovanije da se ovo pitanje meri po izbornim ciklusima", rekao je Dačić.

A čak i da se meri, pitanje je koliko dve strane mogu da urade za period kraći od dve godine. Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija razgovarao zbog toga kažu da, iako će se pritisci očigledno pojačavati, prostora za dogovore trenutno nema.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije navodi da je problem između Beograda i Prištine veliki, a da sporazum može da se postigne brzo pod uslovom da Priština pristane na velike kompromise i odricanja.

"Srbija je predala sever Kosova institucijama Prištine, što je vrlo problematično za život naroda na severu Kosova, to je ogroman ustupak koji je učinjen, sad bi Priština trebalo da učini ogromne ustupke Srbiji da bi se takav dogovor postigao. Ako nema velikog kompromisa sa jedne i sa druge strane onda ne znam koliko je taj rok realan", rekao je on.

Sličnog mišljenja je i Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nove društvene inicijative koja tvrdi da sa ovim vladama u Beogradu i Prištini prostora za pomak jednostavno nema.

"Eventualno ukoliko bi na Kosovu došlo do novih izbora, možda bi se tada pojavio neki prostor. Baš mi je teško da sada može doći do dogovora. A što se tiče tih perioda kada je mogućnost za dijalog veća, ovo nije prvi, o sličnim periodima se govorilo 2018, ni tada posrednici u dijalogu nisu uspeli da realizuju i dovedu strane do dogovora. Ja nisam uopšte optimistična, posebno ne kada je u pitanju taj rok od nekoliko nedelja kada bi moglo da dođe do nekog dogovora", istakla je ona.

A na pitanje kako tumači izjavu nemačke šefice diplomatije i to da bi pred Srbiju mogli da se stave rokovi kako bi se ubrzale evrointegracije, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da bi u najboljem scenariju postizanje sporazuma za dve godine bilo manje važno nego danas.

"Danas mnogo toga što nam se činilo juče nemogućim dešava se pred našim očima. Zar nije najveći interes upravo dve, već gotovo četvrt veka suprotstavljene strane da nađu modus normalnog života i saradnje? Zar to treba da je značajniji izborni prioritet EU i SAD? U najboljem scenariju, postizanje sporazuma o trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine će za dve godine biti manje važno nego danas. U najgorem scenariju, neće više biti važno uopšte. A međusobno priznavanje? Pa, daleko je 2030 godina. Možda ćemo do tada biti dovoljno daleko međusobno, a dovoljno blizu EU i dovoljno beznačajni sveukupno, prema svemu što nas okružuje, da ćemo biti sposobni za razumna rešenja", rekla je ona.

Rok i za kraj pregovora sa EU i pretnja "zamrzavanja"

A da Evropska unija definivivno želi da sve procese ubrza govori i strategija proširenja koja je prošle nedelje usvojena u Evropskom parlamentu. Prema toj preporuci, rok za okončanje pregovora trebalo bi da bude kraj ove decenije, a iako Zečević, na primer kaže da je normalno da postoji početak i kraj i ovaj rok je dosta dug.

"Ako EU zaista želi nekog da primi, ona mora da zna kad nešto počinje i kad se završava. To je sve važilo za države istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku. Što se nas tiče, mi nismo imali rokove, što je neuobičajeno. Sada oni žele da ustanove neki rok, verovatno zato što vide da postoji kriza u Ukrajini, oni moraju da daju neku perspektivu državama Zapadnog Balkana. Ja pretpostavljam da su za to pre svega zasluženi geostrateški razlozi, ali u slučaju Srbije i Crne Gore i taj rok je predug. Posle toga treba imati u vidu da sledi potpisivanje sporazuma o pristupanju i ratifikaciji što govori o tome da do 2033. niko neće biti primljen u najbolje slučaju u EU. To su predugi rokovi", rekao je on.

Brutalni rat u Ukrajini je bitno promenio stav EU o daljem proširenju. Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata, Gruziji je eksplicitno otvorena perspektiva članstva, a Evropska komisija predlaže da Bosna i Hercegovina takođe dobije status kandidata.

"Sa pet zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana i Turskom, imamo onda osam zemalja pred vratima EU i Kosovo i Gruziju odmah u redu iza njih. To je potpuno novi kontekst ovog procesa, gde su trenutno u prvom planu geopolitički i geostrateški kriteriji, što ne znači da će zahtevno ispunjavanje uobičajenih kriterija za članstvo u samom pregovaračkom procesu biti zanemareno. Treba napomenuti da su živo interesovanje i konkretan angažman Evropskog parlamenta u davanju podrške ovakvom zaokretu u politici proširenja EU, uključujući i određivanje rokova koje se toliko izbegavalo, veoma bitni u obezbeđivanju političke uverljivosti politike proširenja u periodu koji sledi", istakla je Minić.

Međutim, bojazan da bi pregovori zapravo mogli da budu zamrznuti zapravo ne jenjava. U pomenutoj preporuci EP navodi se i da bi pristupni pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama protiv Rusije. Srbija je, kako ističe Minić, već imala dvogodišnji zastoj u pregovorima zbog usporenih reformi, nazadovanja demokratskih procesa i zamrznutih pregovora sa Kosovom. Te pretnje su, kako kaže Zečevič, realne jer zbog primedbi već nije otvoren Klaster 3 u junu i verovatno neće biti otvoren ni u decembru.

"Šta je tu bitno, samo da li će oni zvanično reći prekinuli smo pregovore ili će to prećutno biti kao što ja pretpostavljam. Znači oni to neće zvanično reći, ali će prećutno zaustaviti pregovore. Normalno je da EU traži od nas da postepeno usklađujemo spoljnu politiku sa politikom Evropske unije i sve druge propise, to je sastavni deo pregovaračkog procesa", rekao je on.