Kosovo u UN, Srbija brže u EU: Da li je predlog Francuske i Nemačke nešto što odmah treba odbaciti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/10/2022

20:49

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Sada kada je postalo jasno da je suština predloga Nemačke i Francuske za rešenje pitanja Kosova da Srbija dopusti ulazak Prištine u sve međunarodne organizacije, uključujući i Ujedinjene nacije, a da zauzvrat dobije brži ulazak u Evropsku uniju i ekonomsku korist, ključno pitanje u javnosti je jedno - da li je ovaj predlog takav da ga treba automatski odbaciti. Iako udara direktno na "crvenu liniju" zvaničnog Beograda, odnosno pitanje članstva Kosova u UN, stručnjaci po pitanju odnosa prema ovoj ponudi ostaju podeljeni. Ipak, slažu se u jednom, bez obzira na prihvatanje o njemu se - mora razgovarati.

Mnogi detalji predloga koji su u Beograd i Prištinu doneli savetnici dva najmoćnija evropska lidera Olafa Šolca i Emanuela Makrona i dalje nepoznati, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju u subotu izneo njegovu srž. Po njegovom stavu, taj predlog ne može da baci kroz prozor, ali da li može da ga prihvati - nije siguran.

Reč je zapravo o još jednom u nizu predloga o tome na koji način bi odnosi između Beograda i Prištine mogli da se normalizuju, a konkretno ovaj mnogi porede sa modelom "dve Nemačke", po kom Istočna i Zapadna Nemačka nikada nisu priznale jedna drugu, ali su obe imale stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Sagovornici koji su gostovali u emisiji Euronews centar slažu se u oceni da bi potencijalno članstvo Kosova u UN podrazumevalo manje-više "dobijanje svega, osim formalnog priznanja Srbije". Oni, međutim, ističu da je upitno da li i u kojoj meri treba to da prihvatimo, ali dodaje da bi i trebalo da se razgovara šta bi tačno Srbija dobila zauzvrat.

Upravo u tom domenu ima mnogo nedoumica i otvorenih pitanja. Ne samo što nije poznato da li francusko-nemački predlog podrazumeva implementaciju svih dosadašnjih dogovora između Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, već nije jasno ni šta bi tačno ubrzano članstvo u EU podrazumevalo, koliko bi to zapravo trajalo i šta je sa sprovođenjem neophodnih reformi na kojima se godinama insistira.

"Ne treba prihvatiti, ali treba razgovarati"

Ono o čemu se godinama šuškalo i što se proturalo kao nezvanična ponuda Srbiji, čini se da je ovim francusko-nemačkim predlogom javno i formulisano. Da li je, međutim, ovaj predlog šansa koju ne treba propustiti, sagovornici Euronews Srbija različito tumače. Spoljnopolitički komentator Obrad Kesić, na primer, kaže da ideja nije nova, te da ovo predstavlja "indirektno priznanje nezavisnosti".

"Efekat je isti - da li mi formalno potpišemo nešto i priznajemo ili de facto priznajemo jer prihvatamo model dve države Nemačke, to znači dve države i u ovom slučaju. To je ono što oni žele. Oni hoće kroz mala vrata da proguraju nešto što ne mogu na glavna vrata. Cela stvar jeste ne toliko da Srbija mora formalno da priznaje, nego da one druge države, pogotovo u EU priznaju, a oni moraju da imaju neki legalistički mig od strane Srbije da bi to i uradili", rekao je Kesić.

Krstić, sa druge strane, napominje da javnost uopšte nije upoznata sa detaljima ovakvog plana. On dodaje, ipak, da iako je njegovo mišljenje da predlog ne bi trebalo prihvatiti, on svakako jeste nešto o čemu bi trebalo razgovarati.

"Predsednik je rekao kako je to nešto o čemu treba da se razgovara, ali upitno je da li mi u bilo kojoj opciji treba da prihvatimo članstvo Kosova u UN. Mene ako pitate ne, ali da li treba da se razgovoara šta bismo dobili zauzvrat i da li treba da se ostane u pregovorima u vezi sa eventualnom takvom ponudom, odgovor je da. Mislim da to jeste dobra pozicija u ovom trenutku. Ovo što je predsednik rekao je ipak jedan nact, nemamo potpuno informacija šta podrazumeva takav plan, kaže se članstvo u EU, ne znamo da li bi usledilo kada i članstvo Kosova u UN, ne zna se da li bi to podrazumevalo implementaciju svih dosadašnjih dogovora, konstituisanje ZSO, u kojoj formi, šta bi to značilo za Srbe na KiM. To su važna pitanja između ostalog, ima ih još", ističe on.

Šta Kosovu donosi članstvo u UN

A ukoliko bi Srbija eventualno pristala na ovakav predlog i na pitanje da li to znači da dijalog u Briselu ili u bilo kom formatu gubi smisao, Krstić ističe da bi članstvo Kosovu donelo sve ono što je Prištini u ovom trenutku i najvažnije. Kako dodaje, to bi bilo "zaokruživanje državnosti u dobroj meri".

"Ne u potpunosti jer postoji više kriterijuma po kojoj se definiše državnost: stanovništvo, suverena javna vlast i teritorija. Efektivno Priština nema kontrolu nad čitavom teritorijom severno od Ibra. Ali to je jedna dimenzija koju bismo tek na terenu videli kako bi se implementirala. Postoji i četvrti element, a to je spoljno priznanje i tu se razlikuju dve teorije: deklarativna, da nije bitno da li vas svi priznaju i konstitutivna, da je neophodno da vas i drugi priznaju. Mislim da jeste bitno da vas i drugi priznaju i Kosovo je toga svesno da dok ih većina ne prizna i ne postanu članica UN, nemaju šanse da budu prihvaćeni kao država u potpunosti i zbog toga bi to faktički značilo mnogo za Prištinu, a mi bismo time mnogo izgubili", istakao je Krstić.

Mladen Mrdalj, predavač na Vebster univerzitetu, kaže da bi to bio "kraj igre", odnosno "početak kraja" srpskog prisustva na Kosovu.

"Ako bi Srbija izrevoltirana objavila da Briselski sporazum više ne postoji, mi bismo na taj način spasili Kurtija i njegove spoljne sponzore suočavanja s tim da je u Prištini kočnica pregovora. Nisam siguran, čak i kada bi Srbija to htela, da bi Rusiji ulazak Kosova u UN išao u prilog. Rusija da bi primila Kosovo u UN, koji je njen izgovor za pristup Ukrajini, tražiće nešto zauzvrat. Mislim da možemo da postignemo bolji efekat ako kažemo da moramo o svemu da razgovaramo, ali da rešimo ZSO. Ako to prihvate, onda ajde da vidimo ko će tamo da živi", kaže Mrdalj.

Šta znači "ubrzani put u EU"

A osim ekonomske koristi koju bi Srbija dobila zauzvrat ako bi pristala na to da Kosovo dobije stolicu u UN, Vučić je pomenuo da je tu i ubrazni put u Evropskoj uniji. Šta bi to tačno značilo, nije poznato, ali analitičari su saglasni da i pored Kosova i trenutnog neusklađivanja spoljne politike Srbija ima još nekoliko kočnica na tom putu.

"Vrlo je upitno šta to znači i koliki je taj vremenski rok u kojem bi to moglo da se ostvari, mislim da je to u najmanju ruku pet godina. Da li je Srbiji potrebno članstvo u EU bez reformi? Ja jesam za to, ali ne po svaku cenu, prevashodno jer mislim da put ka članstvu stvara jednu državu sa ozbiljnom vladavinom prava, institucijama i povoljnim ekonomskim ambijentom. Bojim se da to trenutno nemamo i da nam je dalji put neophodan da bismo mi kao građani Srbije bolje živeli. Ako bi vam neko omogućio da preskočite te reforme, kao što je Bugarskoj predloženo, ili Kipru, ne mislim da je to dobro i nije u interesu građana takvo članstvo u EU", rekao je Milan Krstić.

I dok se u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije neusklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali i pitanje Kosova, ističu kao ključni problemi, Srbija bi u narednom periodu trebalo da se bavi i poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, koja se, kako je ranije za Euronews Srbija rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, ne smeju zaboraviti.

"Čak i da rešimo pitanje Kosova i spoljne politike, opet ne bismo mogli da uđemo u EU jer je vladavina prava jedno od blokirajućih poglavlja", istakao je on.