Igre 
Znak pitanja nad pet članica EU koje ne priznaju Kosovo: "Jedna bliska zemlja bi mogla da okrene ploču"
Komentari24/09/2022
-09:00
Pet članica Evropske unije - Rumunija, Slovačka, Kipar, Španija i Grčka - ne priznaju nezavisnost Kosova, a priča o tome da bi neke od njih mogle da promene stav ponovo je pokrenuka nakon pojavljivanja navodnog nemačko-francuskog plana za dogovor Beograda i Prtištine. Analitičari smatraju da je teško predvideti poteze "petorke" koja ne priznaje Kosovo, ali napominju da je za neke od tih zemalja pozicija prilično čvrsta, dok je za druge manje sigurna.
Povodom toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je za neke zemlje siguran da neće "okrenuti ploču", ali da u jednu nije.
"Ali ne želim da iznosim javnu sumnju, jer to nisu uradili. I dok to ne urade, naši su veliki prijatelji", rekao je on.
Iako je Nemačka demantovala postojanje plana koji je odjeknuo u medijima, jasno je da pritisak za brzi pronalazak rešenja za kosovsko pitanje postoji, a prilikom posete savetnika nemačkog kancelara i francuskog predsednika Emanuela Bona i Jensa Pletnera Beogradu i Prištini, predsednik Srbije je istakao da je ponuđena "nova armatura pregovora" koja ne znači formalno priznanje Kosova, ali znači priznanje svega toga što misle da je realnost".
On je rekao i da će se pritisak samo povećavati, jer zapad ima interes da brzo reši pitanje Kosova, jer ima potrebu da "Putinu izbije argument Kosovo iz ruke".
Kakvi su izgledi da se stav pet zemalja promeni?
Svih pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova više puta do sada naglasile su da neće menjati svoj stav. Ipak, okolnosti se menjaju, pa se sad polemiše i o mogućoj promeni. Dimitrije Milić iz oranizacije Novi treći put za Euronews Srbija je rekao da se dve od tih pet država mogu opisati kao one koji neće načiniti taj potez.
Povezane vesti
"Prvenstveno Kipar iz razloga severnog dela Kipra koji je pod turskom okupacijom. Teško da možemo od te države očekivati takav presedan. Sa druge strane, Španija ima dovoljno političke moći da se odupre pritisku, ali ima i brojne regionalne vlade koje imaju slične ambicije, što smo mogli da vidimo proteklih decenija", rekao je on.
Takođe, Milić dodaje i da je istupanje Velike Britanije iz EU "relativno ojačalo poziciju Španije unutar EU u smislu veličine i političkog uticaja". On je rekao da je, pak, veća verovatnoća da odluku promene tri preostale zemlje - Slovačka, Rumunija ili pak Grčka.
"Ostale tri države jesu više izložene toj odluci, Slovačka, Rumunija imaju svoje probleme, ali ne tako velike u tom teritorijalnom smislu. Grčka podržava Kipar, ali sa druge strane bilo je naznaka da bi u budućnosti mogla da prizna Kosovo. Dakle od ovih pet država, ove tri bi najpre mogle da inkliniraju ka tome u budućnosti", kazao je Milić.
Ipak, Milić dodaje da je teško predviđati poteze ovih država zbog različitih drugih okolnosti , pa i odnosa Srbije sa nekim drugim zemljama.
"Jer recimo sada Srbija ima odlične odnose sa Mađarskom, a sa druge strane Rumunija i Slovačka kao države koje nisu priznale Kosovo, nisu to uradile upravo zbog pozicije mađarske narodne zajednice u regionima na jugu Slovačke, te severozapadu Rumunije. Tako da je vrlo komplikovana situacija za Srbiju kao državu", rekao je Milić.
"Ima glasina, ali više u Srbiji nego u Grčkoj"
U prethodnom periodu u javnosti se kao prva država koja bi mogla da se predomisli pojavljivala Grčka, iako su zvaničnici te zemlje demantovali te navode. Otkako je ponovo aktuelna priča o mogućoj promeni stava pet zemalja EU, kao prva koja bi mogla da se predomisli navodi se Grčka.
"Za sada ne postoje neke najave od strane grčkih vlasti da će promeniti stav o Kosovu. Ima nekih glasina o tome, ali više u Srbiji nego u Grčkoj. Izvesno je da Grčka trpi piritiske uglavnom od Vašingtona i američke administracije da prizna Kosovo i takođe je poznato da unutar Ministarstva spoljnih poslova Grčke postoji jedna grupa diplomata koja misli da bi bilo korisnije za grčke nacionalne interese da se približi Albaniji. Oni procenjuju da ako Grčka prizna nezavisnost Kosova, korist će biti veća nego da održava odnose sa Beogradom, koji se se baziraju na tradiciji, emocijama", rekao je za Euronews Srbija Nikos Pelpas, dopsinik grčke nacionalne televizije iz Srbije.
Povezane vesti
Pelpas je, imajući u vidu da je jedan od razloga za nepriznavanje Kosova i taj što Grčka ne podržava odvajanje severnog dela Kipra, rekao da je teško porediti ova dva slučaja.
"Izbegava se u Grčkoj to poređenje Kipra i Kosova. Kako kažu, na Kipru je bila invazija neke druge zemlje, a na KiM interevenciju radi zaštite od režima Miloševića. Imali smo i Kumanovski sporazum koji je i Srbija potpisala i koji je stvorio uslove za nezavisnot. Na kraju se sve svodi na isto jer imamo tu nasilnu promenu granica u oba slučaja", naveo je Pelpas.
Govoreći i poziciji Kipra, koji takođe ne priznaje nezavisnost Kosova, grčki novinar ističe da Kipar ima čvrst stav i da neće menjati svoju odluku, nezavisno od odluka drugih zemalja, osim ukoliko možda Srbija prihvati neki sporazum.
Povezane vesti
On je rekao i da je moguće da se priznanje Kosova ovih pet država EU može desiti u okviru nekog sporazuma, barem ta rešenost postoji kod najvećih sila Evropske unije. Sve te zemlje su u teškoj situaciji, imaju svoje probleme zbog kojih ne priznaju Kosovo. Da bi i one izašle iz te situacije, verujem da će EU zbog toga ubaciti neku klauzulu da i tih pet zemalja proznaju Kosovo", rekao je Nikos Pelpas za Euronews Srbija.
Važan stav pet članica, ali i odnos sa EU
AP/Ronald Wittek
Stav ovih pet zemalja Evropske unije, takođe, utiče i na zajedničku politiku tog bloka, a ukoliko bi ona bila usaglašena, pozicija Brisela bi bila jasnija, smatra Dimitrije Milić.
"Dok imate petinu, šestinu država koje ne priznaju nezavisnost Kosova, onda imate i sa jedne strane težu artikulaciju po pitanju problema koji postoji između Beograda i Prištine. Želja EU je da ima svoju geopolitičku poziciju, a ne možete imati geopolitičku poziciju odnosno jasniju spoljnu i bezbednosnu politiku, ako nemate po jednom od ključnih pitanja u svom najbližem okruženju niste unisoni", objasnio je on.
Takođe, i Beograd i Priština vode svoje pregovore o članstvu u EU, te Milić dodaje da napretka, a i konačnog članstva neće biti dokle god je nerešeno pitanje Kosova. Kako je rekao, za Srbiju je odnos sa EU važan sa ekonomskog aspekta jer je Unija postala najznačajniji ekonomski partner Srbije.
"Srbija trenutno sa državama EU i NATO-a razmeni 35 milijardi dolara vredne robe i usluga, sa Rusijom dve, znači odnos je 17 prema jedan. Nema nekih alternativa ako govorimo o ekonomiji, pa bi usklađivanje u takvoj situaciji bi moralo da se desi, uglavnom zbog ekonomskih pitanja", rekao je Dimitrije Milić.
Komentari (0)