Igre 
Nova meta Prištine: Diplomatska ofanziva na evropsku petorku
Komentari07/11/2021
-07:59
Pet država članica Evropske unije koje nisu priznale nezavnisnost Kosova, biće u narednom periodu, sudeći po najavama koje stižu od kosovskih funkcionera, ali i od njihovih saveznika u rešavanju kosovskog pitanja, nova meta Prištine kada je reč o lobiranju za priznanja.
Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar, zemlje su koje već dugo "stoje na putu" jedinstvenom stavu EU o kosovskom pitanju, a najnoviji signali iz Prištine i izjava tamošnje ministarke spoljnih poslova Donike Gervale Švarc da se radi na dobijanju priznanja od ovih pet zemalja sugerišu u kom smeru će ići njihova kampanja u narednom periodu.
Lobiranje za priznanje pet članica EU nije nova tačka na agendi Prištine, ali su ranije informacije o podizanju diplomatskih odnosa Prištine sa Atinom i Madridom prvi put dale povoda da se u javnosti uopšte i razmatra mogućnost promene stava ove dve zemlje o pitanju Kosova.
Nakon niza upozoravajućih signala, pa i iz Beograda, da je takav scenario sada moguć barem malo više nego ranije, stigli su zvanični demantiji Grčke i Španije. Pitanje je, međutim, ostalo otvoreno, a u skladu s tim su i nove najavljene akcije Prištine.
Odršene ruke da krene u kampanju Priština je praktično dobila prestankom važenja Vašingtonskog sporazuma, koji je bio na snazi do 1. septembra. Proces lobiranja, i sa strane Beograda i sa strane Prištine bio je na godinu dana obustavljan sporazumom postignutim u Beloj kući pod administracijom Donalda Trampa. Istekom takozvanog moratorijuma, Beograd, ali i Priština mogu da se vrate procesima lobiranja, i to ne samo za pojedinačna priznanja, već i za pitanje članstva u međunarodnim organizacijama.
Diplomatska aktivnost Prištine, kao i Tirane, u ovom pogledu vidljiva je nakon niza sastanaka sa zvaničnicima nekoliko država sveta kada se govorilo o upravo o podršci za priznanje nezavisnosti Kosova i članstvo u organizacijama. Potom je stigla i najava Albanije da bi Besiane Kadare mogla ponovo da bude ambasadorka Albanije pri Organizaciji za obrazovanje i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO).
Naime, Kadare je već bila ambasadorka Albanije pri Unesku, 2015. godine, kada je Priština tražila prijem u ovu organizaciju, ali na Generalnoj konferenciji Kosovo nije osvojilo dovoljno glasova koji bi potvrdili članstvo u Organizaciji za obrazovanje i kulturu Ujedinjenih nacija. Uz to, Albanija je najavila i posevećivanje temi priznavanja nezavisnosti Kosova od 1. januara, kada će u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija imati mandat kao privremena članica.
Povezane vesti
Velika prepreka
Zašto je Prištini fokus na članicama EU? Poznavaoci prilika ukazuju da je baš stav ovih pet članica veća prepreka za Prištinu, možda čak i od formalnog priznanja od strane Beograda, za koje su zvaničnici Srbije u više navrata isticali da se neće dogoditi.
Naime, upravo se zemlje članice EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a članice su NATO alijanse, pominju i kao prepreka za ulazak u tu organizaciju, a nije tajna da je to jedan od važnih ciljeva Prištine.
Osim toga, analitičari koji su na ovu temu govorili za Euronews saglasni su da Evropska unija, koja vodi i dijalog između Beograda i Prištine, ne može delovati jedinstveno u svom stavu, dok deo članica EU i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova.
"Dokle god je EU i minimalno podeljena oko pitanja Kosova, ona ne može da vrši potpuno jasan pritisak na Srbiju", izjavio je ranije za Euronews Srbija profesor Slobodan Zečević. Takođe, Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, ukazuje upravo da je "odsustvo priznanja od strane pet država članica EU veći problem za evropsku perspektivu Kosova od odsustva priznanja od strane Srbije".
Koliko je to važan korak za Prištinu pokazao je i izveštaju američkog Vilson centra, objavljen letos, u kome se navodi da bi trebalo sugerisati članicama EU koje to nisu uradile da priznaju nezavisnost Kosova. Naime, Vilson centar polazi od pretpostavke da bi pet država koje ne priznaju Kosovo trebalo prvo to da učine, kako bi onda EU i SAD jedinstveno mogle da vrše pritisak na Srbiju da prizna Kosovo ili da bar ne sprečava ulazak u međunarodne organizacije.
Na kakvim pozicijama su trenutno zemlje evropske petorke koja ne priznaje nezavnost Kosova?
Španija
Španija je često označavana kao zemlja sa najčvršćim stavom po pitanju Kosova, a kao motiv koji stoji iza njene odluke je sudbina Katalonije. Stav ove zemlje o nepriznavanju Kosova potvrdio je nedavno premijer Pedro Sančez koji je potvrdio svoje učešće na Samitu EU i Zapadni Balkan tek nakon što je potvrđeno da neće biti istaknutih kosovskih simbola.
Povezane vesti
Španija je jedina velika zapadnoevropska država koja ne priznaje nezavisnost Kosova zbog legalnosti jednostranog proglašenja u međunarodnom pravu, ali i zbog straha da bi to moglo da utiče na separatističke pokrete u samoj zemlji. Nakon što se u junu pojavila informacija da Madrid planira da otvori kancelariju u Prištini, čime je otvoren prostor za spekulacije o tom pitanju, Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje demantovalo je ove navode i istaklo da je stav Španije nepromenjen.
Tanjug/AP Photo/Emilio Morenatti
Spekulacije je, međutim, podgrejao i stav Španije prema učešću predstavnika Kosova na samtu EU i Zapadni Balkan. Naime, uoči samita koji je 2018. godine održan u Sofiji, tadašnji španski premijer Mariano Rahoj odbio je da se nađe za istim stolom sa kosovskim predstavnicima, što je tumačeno kao kategoričan stav o pitanju kosovske nezavisnosti. Takođe, na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i regiona koji je održan u avgustu 2019. u Helsinkiju, tadašnji španski šef diplomatije Žozep Borelj je napustio prostoriju zbog prisustva kosovskog ministra.
Ipak, uprkos najavama da će premijer Pedro Sančez bojkotovati samit koji se 2020. godine održavao u Zagrebu zbog Kosova, samit je tokom pandemije održan onlajn, a Španija je bila učesnica. Ove godine, Sančez je takođe prisustvovao samitu, bez obzira na učešće predstavnika Kosova, ali uz zahtev da se ne ističu državni simboli.
Povezane vesti
Zvanično, međutim, Španija se čvrsto držu svog stava o nepriznavanju, a premijer Španije Pedro Sančez trebalo bi da poseti Beograd, što je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističući da decenijama nijedan premijer te zemlje nije bio u zvaničnoj poseti Srbiji.
Grčka
Pitanje Grčke je specifično i zato što su Priština i Atina dogovorile u junu podizanje statusa Kancelarije Kosova u Atini, kako je u javnosti pojašnjeno, iz proste ekonomske kancelarije u Kancelariju za interesni pristup. Ta vest dala je povoda za spekulacije o mogućnosti promene stava Grčke o Kosovu. Grčka i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose, te je vest o mogućnosti da ova zemlja prizna nezavisnost Kosova odjeknula u javnosti, dovodeći u pitanje i stavove drugih zemalja članica EU.
Ipak, ubrzo su se oglasili zvaničnici te zemlje koji su istakli da Srbija i dalje ima podršku Grčke i da stav o nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjen.
Prostor za navode o promeni stava Grčke dala je poseta ministra spoljnih poslova Grčke Nikosa Dendijasa Prištini, kada su diplomatski odnosi već podignuti. Dendijas je u Prištini rekao da zvanična Atina podržava liberalizaciju viza za građane Kosova i da Grčka produbljuje ekonomske odnose sa Kosovom.
Tada je još jednom istaknuto da je Atina stava da se rešenje mora naći putem dijaloga kojim posreduje Brisel. Dendijas je i nakon nedavnog sastanka sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem u Atini to ponovio. Tada je saopšteno i da će Grčka nastaviti da pruža podršku evropskom putu Srbije koja, kako je naveo, pripada evropskoj porodici.
Tanjug AP/Thanassis Stavrakis
Uz to, ono o čemu Grčka takođe razmišlja je i pitanje severnog dela Kipra, koji teži da se odvoji i ima podršku Turke, te bi činom priznavanja Kosova, Grčka dala "legalizovala" i separaciju na Kipra.
Kipar
Tako je i Kipar još jedna od zemalja EU koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Zbog svojih teritorijalnih problema, ova zemlja je od jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti tvrdila da "nikada neće priznati jednostranu deklaraciju o nezavisnosti izvan okvira Ujedinjenih nacija". Predsednik Kipra Dimitris Hristofijas je te 2008. godine rekao da se teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Srbije i Kipra "krše na najbrutalniji način".
Poruka o neprihvatanju nezavisnosti je ponovoljena više puta tokom prethodne decenije, a ostrvo uživa podršku Grčke. Kipar je tvrdio da Kosovo neće biti priznato čak ni u slučaju da to učine sve druge članice Evropske unije. Predsednica Predstavničkog doma Kipra Anita Dimitriju izjavila u utorak na posebnoj sednici srpskog parlamenta da ta država nastavlja da podržava Srbiju na evropskom putu i da ne priznaje jednostrano proglašeno nezavisnost Kosova i Metohije.
Slovačka
Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, dolazi baš iz Slovačke, članice EU koja ne priznaje nezavisnost Kosova, a ako je sudeći po izjavama zvaničnika, Bratislava čvrsto ostaje pri svom stavu. Razlozi za to se uglavnom vide u istorijskim odnosima dve zemlje, ali i razumevanju između dva naroda. Stav Slovačke potvrđen je i tokom nedavne posete ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića toj zemlji.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar inostranih poslova Slovačke Ivan Korčok rekao je da Slovačka očekuje implementaciju svega što je dogovoreno.
TANJUG/ TOMAS BOKOR
"Konstatovali smo da ne možemo očekivati da uvek iznova krećemo u novo pregovaranje. Sve što je dogovoreno treba da se realizuje. Videli smo prethodnih nedelja, na severu Kosova, šta se događa kada nema implementacije", ukazao je šef slovačke diplomatije.
Tom prilikom je srpski ministar istakao da je jedna veoma važna spona Srbije i Slovačke slovačka nacionalna zajednica u Srbiji, čestitih, vrednih i dobrih ljudi koji žive u više gradova na severu Srbije.
Rumunija
Na zajedničkoj sednici u rumunskom parlamentu 18. februara 2008. izglasana je odluka da ova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova. Iako je stav tada bio jasan, tokom godina on je mekšao, a 2015. godine je premijer Viktor Ponta naveo da su se stvari od 2008. promenile. Kako je tada rekao, vlade su se promenile, te bi mogle da budu donesene i nove odluke u vezi sa tim jer su se i na Kosovu promenile mnoge stvari.
Tumači se da Rumunija nije priznala Kosovo zbog straha od otcepljena Zemlje Sekelja, u Transilvaniji, regiona naseljenog etničkim Mađarima, zbog situacije sa regionom Pridnjestrovlje, ali i dobrih susednih odnosa sa Srbijom.
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova u junu je za Kljan Kosova, međutim, saopštilo da je stav Rumunije po pitanju Kosova jasan i da se ne menja.
Komentari (0)