Igre 
Izveštaj iz SAD vetar u leđa Prištini: "Ohrabrite pet članica EU da priznaju Kosovo"
Komentari07/08/2021
-08:00
Vašingtonski Vilson centar objavio je izeštaj pod nazivom "Konsolidovanje suvereniteta Kosova: Zašto je to važno i šta treba učiniti" u kome navodi da bi Sjedinjene Američke Države i Evropska unija trebalo da pomognu "učvršćivanju kosovskog suvereniteta".
U ovom izveštaju se naglašava da su uslovi za dalji napredak i potvrđivanje suvereniteta Kosova stvorili formiranjem nove prištinske vlade na čelu sa Aljbinom Kurtijem. Naime, kako se pitanje Kosova ocenjuje se kao jedno od glavnih izvora napetosti na Zapadnom Balkanu, konkretne preporuke date su SAD, EU, Velikoj Britanji i NATO alijansi.
Uz to, poseban deo izveštaja odnosi se na preporuke postupaka Prištine i Beograda. Osim podsticanja nezavisnosti Kosova, izveštaj govori i o postupcima Srbije i njenoj spoljnoj politici, gde joj se konkretno zameraju odnosi sa Kinom i Rusijom. Između ostalog, ocenjeno je da Srbija omogućava jačanje uticaja "neslobodnih država na Zapadnom Balkanu", kao i da je Rusija i Kina koriste kao sredstvo za povećanje sopstvene moći i uticaja i podrivanja koristi koje području Zapadnog Balkana donosi Zapad.
Takođe, Srbiji su upućene i određene kritike koje se tiču problema sa korupcijom, odnosu prema slobodi medija i vladavini prava. S druge strane, ovakvih kritika na račun Prištine nije bilo. Situacija na Kosovu je prestavljena ružičasto - uz konstataciju da je Vlada u Prištini "posvećena principima multietničke države i društava koja mirno koegzistiraju na Zapadnom Balkanu".
Ohrabrivanje pet članica EU da priznaju Kosovo
Sugeriše se i da bi od Srbije trebalo tražiti da prekine kampanju blokade prijema Kosova u međunarodne organizacije i povlačenja priznanja njegove nezavisnosti, a među preporukama je i inicijativa o ohrabrivanju pet država članica EU koje nisu priznale Kosovo - Kipra, Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije, da promene svoj stav.
Tanjug/Zoran Žestić
Profesor Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže za Euronews Srbija da ovaj izveštaj oslikava stav SAD o pitanju Kosova.
"Izveštaj liči na tvrdu američku politiku prema pitanju Kosova. Oni ostaju pri tome da je Kosovo nezavisna država, koja bi trebalo da ima teritorijalni integritet", navodi Zečević.
Povezane vesti
Ono što se posebno ističe kada je u pitanju Evropska unija, jeste to da pet zemalja članica nisu priznale nezavisnost Kosova. Kako objašnjava naš sagovornik, Vilson centar polazi od pretpostavke da bi pet država koje ne priznaju Kosovao trebalo prvo to da učine, kako bi onda EU i SAD jedinstveno mogle da vrše pritisak na Srbiju da prizna Kosovo ili da bar ne sprečava ulazak u međunarodne organizacije.
"Dokle god je EU i minimalno podeljena oko pitanja Kosova, ona ne može da vrši potpuno jasan pritisak na Srbiju", pojašnjava profesor Zečević.
Politički analitičar Dragomir Anđelković navodi da ovaj izveštaj sigurno neće naterati zemlje EU koje nisu priznale Kosovo da to i učine. On smatra da ukoliko se primeni ovakva politika, Srbija bi mogla da se okrene ka Kini i Rusiji jer svakako neće odustati od svojih interesa. Kako navodi, Srbija ima cilj da bude članica Evropske unije, ali sa svojim punim granicama.
"Izveštaj Srbiju ne predstavlja kao stranu u dijalogu koja je spremna na dogovor i želi da predstavi nekooperativnost Prištine u suprotnom svetlu", ističe Anđelković.
Upravo kada je reč o saradnji Srbije sa Kinom i Rusijom, koje ne priznaju Kosovo, profesor Zečević ističe da to jeste antizapadna politika, ali da nije jasno da li je ona isključivo uslovljena stavom Zapada o Kosovu.
"Kako je Zapad pružao podršku delovima regiona koji su u sukobu sa Srbijom, jasno je da je odnos sa Kinom i Rusijom jačao, pa bi to moglo da se nastavi", kaže Zečević.
On kao poseban problem ističe to što je interes zapada Balkan koji je rascepkan na male države.
Povezane vesti
"Mislim da je jedna demokratska Srbija, integrisana u zapadne strukture i kao ojačana država bila u većem interesu zapada, ali oni najbolje znaju šta im je činiti", navodi Zečević.
"Multietičnost u regresiji"
U dokumentu se tvrdi da je kosovska vlada posvećena principima multietičnosti, dok zvanični Beograd nije. Autori ovog izveštaja smatraju da SAD i EU moraju da se suoče sa, kako se tvrdi, "sve autoritarnijim vlastima Srbije i njenom destabilišućom spoljnom politikom".
Objašnjavaju da su zapadne zemlje Srbiji, usled njene veličine i efikasnosti bilateralne i multilateralne diplomatije, "omogućile privilegovan položaj među zemljama Zapadnog Balkana", vođene zabrinutošću da bi se Beograd mogao naći pod većim uticajem Moskve, ali i Pekinga.
Povezane vesti
Multietničnost se u izveštiaju ističe kao pozitivan faktor za dalji napredak Kosova, ali prof. Zečević smatra da je multietičnost na Balkanu generalno u regresiji.
"Ona se uglavnom zadržala u Srbiji. Na Kosovu, veliki je udeo iseljavanja Srba sa i kosovskom društvu preti da bude jednoetničko, da u njemu budu samo Albanci, a polazi se od toga da Kosovo treba da bude multietničko", objašnjava Zečević.
Zečević sa druge strane navodi da zamerke koje se pripisuju Srbiji po pitanju stanja slobode medija, problemima sa korupcijom, vladavinom prava ipak jesu na mestu i da Srbija mora da radi na tim poljima.
Ocenjuje se da bi SAD i EU trebalo da insistiraju na tome da Srbija "ispunjava iste standarde u borbi protiv korupcije, kleptokratije i ka ostvarenju demokratizacije, poštovanja manjinskih prava i regionalne koegzistencije, što se traži od ostalih zemalja Zapadnog Balkana”.
Preporuke za SAD, EU, VB i NATO
U izveštaju Vilson centra date su i konkretne preporuke SAD, Velikoj Britaniji (VB) i NATO alijansi. U obnovljenom dijalogu, kako se navodi, ravnopravno bi trebalo tretirati, Kosovo i Srbiju, "priznajući suverenitet i teritorijalni integritet svake od strana", te bi SAD i EU bi trebalo da podrže te principe i nedvosmisleno se odreknu promene granica.
U dokumentu se ocenjuje da treba tražiti od Beograda i Prištine da se ponašaju odgovorno i poštuju obaveze koje su preuzeli tokom dijaloga. Navodi se da je važno uspostaviti jasan put za članstvo Kosova u NATO-u do 2027. godine i da misija NATO na Kosovu treba da ostane dok više ne bude razloga za njeno prisustvo.
Takođe je preporučeno da se udvostruči podrška prijemu Kosova u međunarodne organizacije "ključne za domaću i međunarodnu bezbednost", kao što su Savet Evrope, OEBS, Svetska zdravstvena organizacija, Interpol i UNESKO.
Preporuke za Beograd i Prištinu
Stranama u dijalogu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, koji se vodi poslednjih deset godina, poručili su da su ljudi preči od teritorije i da bi priroritet trebalo dati pitanjima koja utiču na živote ljudi. Traži se usaglašavanje reciprocitetom prava za Srbe na Kosovu i albansku zajednicu u Srbiji, što se navodi i kao osnovni princip za vođenje dijaloga Kosova i Srbije i sporazuma dve strane.
"To posebno važi za imovinu kosovskih Srba van severne Mitrovice i okolnih područja, kao i za imovinu kosovskih Albanaca u četiri opštine na severu Kosova”, navedeno je u delu sa preporukama za strane dijaloga.
Prištini se sugeriše da obezbedi da Zajednica srpskih opština bude osmišljena na način da podrži saradnju i razmenu resursa među opštinama u saglasnosti sa Ustavom Kosova, Evropskom unijom i međunarodnim pravom.
Šta je Vilson centar?
Profesor Zečević objašnjava da je Vilson centar vezan za Federalnu vladu SAD i da kao takav predstavlja politike i stavove američke administracije.
Unsplash
"To je jedan tink tenk centar za međunarodne odnose, među 10 najpoznatijih u svetu. Članove upravnog odbora imenuje predsednik SAD, a ima prostorije u federalnoj zgradi u Vašingtonu", kaže Zečević.
On navodi da samo ime Vudro Vilson govori o tome da je sadašnja vlast poprilično povezana sa tim centrom, s obzirom da je upravo Vilson inspirator današnje politike aktuelnog predsednika SAD. Kako dodaje, izveštaji ovog centra stavljaju do znanja kakava su razmišljanja aktuelne američke administracije prema Srbiji i problemu Kosova.
"Ne mora da znači da je predsednik Džo Bajden zauzeo potpuno isti stav, ali imaju uticaj da guraju administarciju ka što tvrđem stavu prema Srbiji u pravcu priznanja nezavisnosti", kazao je profesor.
Komentari (0)