Igre 
Grčka unapređuje odnose sa Kosovom, da li je sledeći korak - priznanje
Komentari28/05/2021
-06:47
Da li će Grčka zaista priznati nezavisnost Kosova?
Ova mogućnost, o kojoj se isprva govorilo samo na nivou spekulacija, podignuta je poslednjih dana na viši nivo kada Artan Behrami, savetnik bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija u javnost izneo navodni privremeni plan Francuske za Kosovo prema kome bi kosovski Albanci u razmenu za autonomiju severa Kosova i specijalni status Srpske pravoslavne crkve, dobili grčko priznanje i viznu liberalizaciju.
Paraleleno sa objavljivanjem navodnog francuskog plana, koji je procenjen i kao neka vrsta probnog balona, stiglo je i zvanično obaveštenje Srbiji da Atina planira da unapredi svoje odnose sa Prištinom, a stvar je dodatno podgrejala najavljena poseta grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendijasa Prištini, koja bi trebalo da se dogodi u junu.
Nije nepoznanica da Atina ima svoju Kancelariju za vezu u Prištini i da poslednjih godina aktivno se unapređuju diplomatski odnosi. Ali, da li će novi koraci, na kraju, dovesti do grčkog priznanja?
Sledeći korak - priznanje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je dobio zvanično obaveštenje da Grčka namerava da unapredi svoje odnose sa Prištinom na nivo kancelarije, odnosno političkih direktora i da se uzda u prijateljstvo sa Atinom da neće ići korak dalje - u priznanje.
On je podsetio da je Grčka svojevremeno kada je Priština uvodila takse na srpsku robu dala mogućnost da se otvore trgovinske kancelarije, ali i istakao da se sada otišlo na nivo više.
"U petak smo zvanično obavešteni da će da unaprede svoje odnose sa Prištinom na viši nivo, političkih direktora, što je najviša moguća ličnost do nivoa ministra", objasnio je on.
Tanjug/ Strahinja Aćimović
Povezane vesti
Vučić je rekao da će moliti Grčku da se to ne desi, jer je sledeći korak priznanje nezavisnosti.
To je, prema njegovim rečima, problem jer se time ne pokazue samo da bi Evropa po pitanju Kosova mogla biti ujedinjena protiv interesa Srbije, već i zbog činjenice da je to suprotno međunarodno pravnom poretku.
Ukazao je i da postoji dodatna opasnost da druge države budu pritisnute da to isto učine.
Onda bi se, kaže, išlo na bilateralne dogovore, gde bi neka treća zemlja predstavljala Kosovo u međunarodnim organizacijama, i tako postala deo NATO.
"Vrlo je teška situacija za nas. Pozvali smo grčkog ambasadora na razgovor, ali nismo preduzimali nikakve mere, jer se uzdamo u prijateljstvo i nadamo se da neće ići sa daljim merama i približavanjima", naglasio je Vučić.
Upitan da li je dobio uveravanja da Grčka neće priznati Kosovo, kaže da takva uveravanja dobija svakog dana, ali da činjenice govore da oni uvećavaju nivo svojih odnosa, kako sami kažu sa Kosovom.
Šta Grčka gubi, a šta dobija?
Prvi put se o mogućnosti da Grčka prizna Kosovo govorilo u aprilu, kada su tu informaciju obelodanili stručnjaci za međunarodnu politiku Dejvid Filips i Danijel Server. Istina, tada su iz grčke ambasade demantovali ove navode i naglasili da ta zemlja ostaje pri svom stavu da ne podržava nezavisnost. Da li su se sada stvari promenile?
Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković smatra da postoji mogućnost unapređenja odnosa Atine i Prištine, ali da oni ne moraju biti na nivou punih diplomatskih odnosa.
Povezane vesti
"Postoje tzv. kvazidiplomatski odnosi. Tako da je moguće da će se ići na neku vrstu kvazidiplomatskog odnosa, kakve imaju razne države sa nekim zemljama koje nisu priznate, na primer sa Tajvanom. To je sve u sferi diplomatije poznato i u praksi se događalo, tako da nije novo i nemoguće", kaže Visković za Euronews Srbija.
Ipak, on ističe da će Grčka o ovom pitanju morati ozbiljno da razmisli, zbog svojih drugih unutrašnjih interesa, odnosno pitanja Severnog Kipra.
"Mislim da će Grčka mnogo, mnogo ozbiljnije tome pristupiti i sa velikim oprezom jer oni imaju Kipar kao problem. Ako jednom delegitimišu taj princip da se odvajanje, kao separacija može legalizovati, onda su naravno digli ruke i od Severnog Kipra, a mislim da im to ipak nije u interesu", objašnjava Ivo Visković.
profimedia
I Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu takođe navodi da je Grčka godinama unazad vrlo jasno na listi onih koji ne priznaju Kosovo i da je razvila dobre veze sa Prištinom i bez priznanja.
"Ukoliko bi Grčka priznala Kosovo, za to bi bio potreban povod i jasno objašenjenje, ali sam generalno veoma skeptičan po pitanju ovih navoda", kazao je Biber za Euronews Srbija.
Timoti Les vodeći istraživač projekta "Studije dezintegracije" Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž odlazi i korak dalje navodeći da je Grčko priznanje praktično nebitno za Prištinu i da, s toga, čitav navodni plan Francuske nema mnogo smisla.
"Grčko priznanje je nebitno, ukoliko ostale četiri druge zemlje EU, uključujući Španiju, odbiju da priznaju Kosovo", naglašava Les.
Navodi i da je ulazak u EU bez viza jeste poželjan za Prištinu, ali je teško prihvatljiv kao nagrada za teritorijalni ustupak.
Šta predviđa navodni plan Francuske?
Navodno francusko rešenje pitanja odnosa Beograda i Prištine, podrazumeva da Grčka prizna nezavisnost Kosova, u zamenu za veću autonomiju severa Kosova, kao i specijalni status Srpske pravoslavne crkve.
"Prema mojim informacijama, Nemačka nije u igri, jer su izbori ove godine, Amerika je predala ovlašćenje Briselu za dijalog. Postoji ideja koju forsira Francuska, koju je podržao Brisel, da se postigne privremeni sporazum, vezano za Vašingtonski sporazum, ali je on štetan za Kosovo, jer govori o autonomiji severa, većim pravima crkve u zamenu za priznanje od strane Grčke i liberalizaciju viza", rekao je Behrami za Klan Kosova, preneo je Kosovo onlajn.
Takođe, Behrami je podsetio da su savetnici francuskog predsednika Emanuela Makrona poslali signal da neće biti liberalizacije viznog režima za građane Kosova, ali da je to deo taktike.
"To je pregovaračka taktika, ali interno se pregovara i verujem da će se na sledećem sastanku koji će se održati u Parizu ove teme otvoriti. Nije dobro ulaziti u tu igru jer privremeni sporazumi ne donose dugoročnu stabilnost, ne rešavaju problem između Kosova i Srbije, već samo stvaraju iluzije da je nešto urađeno“, rekao je Behrami.
Kakvi su odnosi Grčke i Kosova?
Atina ima svoju Kancelariju za vezu u Prištini, a poslednjih godina aktivno se unapređuju diplomatski odnosi.
Premijer prištinske vlade Aljbin Kurti u aprilu je zahtevao da se bilateralna saradnja proširi i produbi i da se Grčka pridruži bloku zemalja koje su priznale Kosovo.
Šefica grčke Kancelarije za vezu sa Kosovom Hrisula Aliferi je u aprilu izjavila da pozicija Grčke po pitanju nezvisnosti Kosova ostaje nepromenjena, ali Grčka podržava Kosovo na evropskom putu kao i viznu liberalizaciju.
"Grčka, kao dugogodišnja članica EU i NATO-a, teži ka konsolidaciji mira, demokratije i stabilnosti, bezbednosti i ekonomskom razvoju, kao i vladavini prava na Zapadnom Balkanu, uspostavljanjem dobrih komšijskih odnosa kroz poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava. U tom kontekstu, Grčka je snažno podržala evropsku perspektivu svih zapadnobalkanskih partnera, uključujući Prištinu, kao i dijalog između Prištine i Beograda kojim posreduje EU", rekla je za Radio Slobodna Evropa Hrisula Aliferi.
Komentari (0)