Non-pejperi izleću kao na traci - "igranje idejama" o promeni granica na Zapadnom Balkanu
Komentari25/05/2021
-21:46
Pitanje granica na Zapadnom Balkanu ponovo se vratilo u fokus, nakon što se nedavno u javnosti pojavilo nekoliko nezavničnih predloga, takozvanih non-pejpera, u kojima se razmatra rasparčavanje Bosne i Hercegovine, kao i prekrajanje granica gotovo svih bivših jugoslovenskih republika.
Nije ovo prvi put da se otvara kompleksno pitanje izmene granica, ali je njegovo potezanje poslednjih godina dovodilo najčešće do kategoričkog odbijanja, pre svega zbog negativnog stava ka stvaranju etnički čistih država na Balkanu.
Pitanje prekrajanja granica dospelo je i u žižu dešavanja na sastanku lidera Zapadnog Balkana u okviru "Procesa Brdo-Brioni", koji je održan nedavno u Sloveniji na Brdu kod Kranja.
Uoči ovog samita više učesnika govorilo je o mogućnosti da se u zaključnoj deklaraciji nađe i tačka o nepromenljivosti granica na Zapadnom Balkanu, što je na kraju izostalo.
- Non-pejper je neslužbeni diplomatski dokument, koji nema autora i kojim se iznose predlozi i rešenja o nekom političkom pitanju ili proceduri, izlaže se u zatvorenim krugovima unutar određenih diplomatskih institucija.
Predsednik Slovenije i domaćin sastanka Borut Pahor objasnio je da nije bilo moguće postići konsenzus po tom pitanju. O tome je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naglasio da o pitanjima promene granica nije bilo saglasnosti među učesnicima sastanka. Podvukao je i da se Srbija oduvek zalaže za princip nemenjanja granica priznatih od strane Ujedinjenih nacija", jer je to jedino telo u svetu o kojem može da se dogovori kao o zajedničkom imenitelju.
"Neki misle da ne treba da se menjaju granice onako kako se njima sviđa, a mi mislimo da ne treba da se menjaju u skladu sa pravilima koje su ustanovile UN", rekao je on nakon samita.
Poplava "non-pejpera", šta se dešava
Samo mesec dana uoči ovog susreta, u javnost je procurelo nekoliko nezvaničnih dokumenata - takozvani slovenački koji je objavio tamošnji portal "Necenzurisano", navodni nemačko-francuski dokument koji je objavila prištinska "Koha", kao i treći, čiji su ključni delovi objavljeni u nemačkom magazinu "Cuerst". Minulog vikenda u javnosti se pojavio još jedan dokument, koji je neka vrsta "hibrida", odnosno sadrži delove navodnog nemačkog-francuskog non-pejpera i nezvaničnog dokumenta koji je objavio nemački magazin.
Ipak, ovakvih nezvaničnih dokumenata bilo je i ranijih godina. Zašto se oni pojavljuju, da li su to zapravo probni baloni i kakva je bila sudbina sličnih takvih dokumenata ranijih godina?
Profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope Florijan Biber kaže za Euronews Srbija da su non-pejperi dobra stvar za "igranje sa idejama", ali da nemaju nikakvu političku cenu.
"Ne mora da znači da će države zaista i ispuniti ono što piše u nezvaničnom dokumentu, već više žele da vide kako će ljudi reagovati na nešto što će možda da se desi, a možda i neće", objašnjava Biber.
Dodaje da se stiče utisak da su non-pejperi koji su preplavili javnost poslednjih nedelja poslužili da se pokrene diskusija, iako "sami po sebi ne znače ništa ozbiljno".
"Ipak, nema sumnje da svi non-pejperi izazvani istim problemom - osećajem da su stvari u regionu zakočene, i da niko zapravo ne zna kako da ih pokrene i reši probleme", naglašava Biber.
S tim je saglasan i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, koji u hiperprodukciji nezavničnih predloga za "zapadnobalkansko rešenje" vidi da se "intenziviraju neke stvari na Balkanu".
"Pre svega zbog interesa Amerike posle dolaska američkog predsednika Džoa Bajdena na vlast. Uspostavlja se jedno novo američko-evropsko partnerstvo, i priprema se teren za više spoljnog uticaja nego u (Donald, bivši predsednik SAD) Trampovo vreme", istakao je on.
Šta su zapravo nezvanični predlozi o kojima se poslednjih nedelja raspravljalo u javnosti?
Kosovo u Srbiji: 99 godina, pa odluka o statusu
Poslednji u nizu koji se ove godine pojavio je non-pejper koji je objavio magazin "Cuerst". U ovom nezvaničnom dokumentu predviđa se potpuni povratak Kosova pod suverenitet Srbije i to na period od 99 godina.
Strane su se, kako se ističe, usaglasile da će svi građani na Кosovu uživati bez diskriminacije jednaka prava i slobode u skladu sa najboljom praksom utvrđenom Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i oba Ustava.
Ovim dokumentom je zamišljeno da obe strane podržavaju stvaranje priznate samouprave na Кosovu, te se navodi i da su se uključene strane saglasile o neophodnosti održavanja izbora na svim nivoima na Кosovu i u Srbiji do aprila 2022.
"Pod pokroviteljstvom uključenih strana, postizborno Кosovo, kojim upravlja pokrajinski guverner, imaće poseban status u Srbiji u narednih 99 godina, a guverner bi imao i funkciju jednog od potpredsednika Skupštine Srbije", objašnjeno je u dokumentu.
Biber ne pridaje veliki značaj navodima ovog nemačkog lista za koji kaže da je ultradesničarski, blizak Afd-u, i proruski.
Ovo je samo poslednji u nizu nezvaničnih dokumenata koji su uzdrmali region i Srbiju, a po svemu sudeći, prva varnica ove godine, pojavila se krajem marta.
Tada je navodno Hrvatska poslala u Brisel non-pejper koji su potpisale Slovenija, Mađarska, Bugarska, Grčka i Kipar, pa je iz BiH odmah stigla reakcija da je to “mešanje u unutrašnja pitanja BiH”.
Glavna okosnica ovog dokumenta bila je, kako je navedeno, podrška za promenu izbornog zakona u BiH, a koja bi, kako se navodi, bila po volji HDZ BiH.
Slovenački non pejper: Promena granica
Nedugo potom, u domaćim, pa i medijima u regionu, kao bomba je odjeknula vest o predlogu rasparčavanja BiH. Sredinom aprila "procurio" je non-pejper “Zapadni Balkan - put napred", koji je navodno sastavio premijer Slovenije Janez Janša.
Janša je, navodno, još u februaru, poslao ovaj dokument predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, predloživši nastanak velikih Srbije, Albanije i Hrvatske, dok bi BiH kao takva, ovakvim dokumentom, da se slučajno implementira, prestala da postoji.
Prema ovom dokumentu, predviđa se "ujedinjenje Kosova i Albanije", dok bi Srbi na severu KiM dobili poseban status, po ugledu na Južni Tirol, italijansku autonomnu pokrajinu na severu, u kojoj većina stanovništva govori nemački jezik.
S druge strane, rasparčavanjem BiH, Srbija bi zauzvrat dobila Republiku Srpsku.
Kao zaključak Janšinog non-pejpera, navodi se da bi nakon usvajanja i ratifikacije svih neophodnih bilaterlnih odluka u regionu bili "ubrzani pristupni pregovori za članstvo u EU i NATO".
Međutim, Janša je ubrzo demantovao postojanje ovog dokumenta. Da ovaj dokument nije ni postojao, mišljenja je Biber, koji je dodao da "Slovenija nema tu nikakv interes".
"Kada sam video navodni Janšin non-pejper, bilo mi je teško da u to poverujem. On jeste orijentisan 'pro-orbanovski', ali zašto bi pravio takav non-pejper kad Slovenija tu nema nikakav konkretan interes", ukazuje Biber.
Novi dokument, ali i datum
Nije trebalo mnogo, pa da i Koha Ditore, samo nepune dve nedelje kasnije objavi još jedan non-pejper, koji su navodno sastavili predstavnici Nemačke i Francuske.
U ovom dokumentu se navodi da bi se na Kosovu stvorio "autonomni okrug severnog Kosova" u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova.
Srpska pravoslavna crkva imala bi "privilegovan status", dok bi se Srbija, nakon ratifikacije pravno obavezujućeg sporazuma, obavezala da "neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim i regionalnim organizacijama", preneo je krajem aprila Koha Ditore uz ogradu da nisu mogli da potvrde autentičnost ovog dokumenta, ali da su neke diplomate sa kojima su kontaktirali, manje-više potvrdili da su tačke spomenute u njemu, u skladu sa onim za šta se očekuje da se razgovara u dijalogu.
"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući Beograd i premijer Aljbin Kurti, koji predstavlja Prištinu, vodiće razgovore za finalizaciju sporazuma o normalizaciji odnosa između stranaka. Proces bi trebalo da bude završen pre kraja februara 2022. godine", navodi se u ovom dokumentu.
Što se tiče sporazuma koji bi trebalo da obuhvati ovaj dokument, predlaže se da će "svaka stranka, prema međunarodnom pravu, poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost druge strane".
EU bi, u ime obe strane, trebalo da angažuje "nezavisno telo koje će odrediti granicu između strana, a spominje se i uspostavljanje "autonomnog okruga severnog Kosova, sa ovlašćenjima u skladu sa Ustavom Kosova".
Komentarišući postojanje nemačko-francuskog non-pejpera, Popov smatra da bez obzira na neke pogodnosti koje bi Srbija dobila, ipak ne bi mogla njime da bude zadovoljna. Kako je objasnio, jedna tačka sigurno bi bila i međusobno priznavanje Beograda i Prištine.
Da ovakav dokument ne postoji, bar ne u režiji Francuske i Nemačke, tvrdi nemački ambasador u Prištini Jern Rode koji je dodao da je vest Кoha Ditore "lažna".
"Možda postoji dokument, ali sigurno nije francusko-nemački. Potpuno podržavamo dijalog koji vode EU i Miroslav Lajčak", napisao je Rode na Tviteru.
Server i njegov nezvanični dokument
Američki stručnjak za Balkan Danijel Server, nakon što je Koha objavila non-pejper, predstavio je svoju verziju ovog nezvaničnog dokumenta.
Poručio je da bi Srbija trebalo da pristane na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i da uspostavi formalne odnose sa Prištinom na diplomatskom nivou, a da SAD, Velika Britanija i EU moraju da insistiraju na celovitosti BiH i ustavnim promenama u toj državi.
Na svom svom blogu "peacefare.net", Server je naveo da su suverenitet i teritorijalni integritet svih država u regionu neupitni, uz insistiranje na poštovanju prava manjinskih naroda.
Podvlači i da je Zapadu važno da deluje sada, "jer rusko pravljenje problema i kinesko finansiranje podrivaju demokratiju Srbije, ponovo zavladaju regionalnim ambicijama Beograda, slabe Crnu Goru i državnost Bosne i raspetljavaju posleratna naselja u Bosni i na Kosovu”.
Hibridni "non-pejper"
Nakon što je ovog vikenda izašao još jedan non-pejper, koji sadrži delove navodnog nemačkog-francuskog non-pejpera i nezvaničnog dokumenta koji je objavio nemački magazin, Vučić je rekao da ga nije pročitao, te nije želeo ni da se izjašnjava o njemu.
Ovaj nezvanični dokument objavio je portal "Albanian post", a u kojem se, između ostalog, predviđa autonomija za sever Kosova uz očekivanje da dijalog Beograda i Prištine treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom po kojem će "strane međusobno komunicirati kao nezavisne, suverene i ravnopravne države".
U ovom nezvaničnom dokumentu piše da bi prvi sastanak predsednika Srbije i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u organizaciji visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, trebalo da bude održan u junu u Parizu.
"Albanian post" ne navodi izvor preko kojeg je došao do navodnog non-pejpera, ali objavljuje fotografiju tog dokumenta.
Makronov predlog?
Nezvanični dokument navodno je "kružio" Evropskom unijom krajem 2019. godine, te se kao njegov tvorac pominjao francuski predsednik Emanuel Makron. Ovim dokumentom, Zapadnom Balkanu nudila bi se jedna vrsta partnerstva sa Evropskom unijom umesto punopravnog članstva.
Francuski non-pejper počivao je na četiri principa i sedam koraka, u pitanju je bio predlog o "sektorskom pristupanju".
Da su rane nastale devedesetih još sveže govore i burne reakcije na ovakve nezvanične dokumente. Mnogi zvaničnici, ne smo u Srbiji i regionu, već i u Evropskoj uniji saglasni su da novo prekrajanje granica ne bi bilo dobro i da bi ceo region potencijalno mogao da gurne u ambis i novi oružani okršaj. Za poslednje tri decenije, na brdovitom Balkanu, bilo ih je isuviše.
Komentari (0)