Erdoganovi signali Americi: Šta stoji iza izjave turskog predsednika da će lobirati za priznavanje nezavisnosti Kosova

Turska radi na povećanju broja zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom posete turskom delu Kipra.

Još jedna u nizu izjava o spoljnopolitičkim aspiracijama turske dolazi u trenutku kada je na snazi dogovor Beograda i Prištine da neće biti lobiranja ni jedne ni druge strane, kada je u pitanju status Kosova.

Osim toga, nameće se i pitanje kako će Srbija odgovoriti na to i da li će to imati posledice na saradnju dve zemlje, koja poslednjih godina, u ekonomskom pogledu, napreduje.

S tim u vezi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je reagujući na izjave turskog predsednika rekao da veruje da će Erdogan ublažiti taj stav, a u slučaju da se to ne desi, "Srbija će se braniti".

"Erdogan je veliki političar i Turska je velika sila. Pokušaću da razgovaram sa njim. Do 1. septembra, prema Vašingtonskom sporazumu, obe strane imaju obavezu da nema lobiranja za priznanje ni otpriznavanje", rekao Vučić.

Kako je naveo ako od 1. septembra krene lobiranje, "ostaje nam da se branimo",

"Mi alternativu nemamo. Štitićemo narod na KiM, ali videćete i to da ni mi nismo tako mali", izjavio je predsednik Srbije.

Podsetimo, Turska je jedna od prvih zemalja koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova. Ipak, saradnje dve zemlje se prethodnih godina razvijala, a predsednik Srbije je više puta isticao da Srbija vidi Tursku kao prijatelja, posebno tokom poseta Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji.

Takođe, turski predsednik je tokom prethdnih nedelju dana više puta govorio o različitim ciljevima svoje zemlje u odnosima sa drugim državama. Posebno je govorio o Kini, Avganistanu, Sjedinjenim Američkim Državama, Kipru i Grčkoj.

Šta je cilj Ankare?

Analitičari smatraju da ovaj potez turskog predsednika zapravo, kao najvažniji cilj, ima uspostavljanje saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Odnosi dve zemlje poslednjih godina nisu na zavidnom nivuo, a podsećanja radi, turski predsednik se protivio odluci otvaranja ambasade Kosova u Jerusalimu, što proističe upravo iz dogovora Prištne i Vašingtona.

To, čini se, ipak nije ozbiljnije uzdrmalo odnose Ankare i Prištine.

Komentarišuću negodovanje Erdogana na odluku o otvaranju ambasade Kosova u Jerusalimu, profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, za Euronews Srbija navodi da Priština i Ankara mogu da se razlikuju u nekim potezima, ali da su njihovi odnosi uvek bliski.

Kako navodi, Turska na ovaj način pokušava da odigra ulogu u korist Amerikanaca, sa težnjom izgradnje odnosa dve države. Uz to, kao drugi mogući razlog za ovakve izjave, navodi se plan turske da ojača svoj uticaj među muslimanskim narodima na Balkanu.  Ono što je možda Erdogana navelo da naglasi ovakav stav Turske jesu odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno novim predsednikom Džozefom Bajdenom.

"Turska konstantno želi da bude prisutna na Balkanu, da imaju dobre odnose sa muslimanima i da se postavi kao njihov stariji brat i veliki zaštitnik. To im odgovrara, a uz to, vetar u leđa duva iz Vašingtona" , zaključuje Zečević.

Tanjug/Zoran Žestić

Profesor Slobodan Zečević za Euronews Srbija kaže da ova poruka jeste iznenađenje, zbog dobrih ekonomskih odnosa Srbije i Turske, ali da ipak postoje jasni turski interesi za tako nešto.

"Jeste ovo veliko iznenađenje, ali sa druge strane,  možda bi moglo da se smatra i nečm očekivanim, jer je Turska pokrovitelj muslimana na prostoru Balkana, kao i da teži ka uspostavljanju odnose sa novom američkom administracijom Džozefa Bajdena", objašnjava Zečević.

Kako navodi, Beograd će sigurno to zameriti Ankari, mogu se očekivati protesti od Ministarstva spoljnih poslova, i određene diplomatske poruke, ali da neće biti prekida ekonomskih odnosa.

"Erdogan ništa ne govori slučajno"

Erdogan je ovakvu poruku poslao iz severnog, tzv. turskog dela Kipra,što se ne tumači kao slučajan potez, a bivši abasador Srbije u Turskoj, profesor Darko Tanasković navodi da predsednik Turske ništa i ne govori slučajno.

Kako kaže, trebalo bi ozbiljno analizrati zašto Turska najavljuje pojačano lobiranje, i to izričito u sadejstvu sa SAD i predočio da je od dolaska Bajdenove administracije na vlast povećan pritisak na države koje nisu priznale tzv. Kosovo, a posebno na evropske zemlje, prenosi Kosovo onlajn.

"Grčka je najbolji primer. Posle stagniranja procesa priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova tokom poslednjih godina, pa i odustajanja pojedinih država od priznavanja, pretpostavljam da će uslediti intenziviranje procesa usmerenog ka onome što se naziva ''konačnim rešavanjem'' tog otvorenog pitanja koje opterećuje Balkan, ali bez uvažavanja legalnih i legitimnih interesa Srba i Srbije, ili uz minimalno kozmetičko simuliranje ostvarenja tih interesa", ocenio je profesor Tanasković.

Medija Centar Beograd

Ipak, on ne predviđa masovniji odziv na pozive kosovskih lobista, jer mnoge države imaju svoje autentične, jake razloge zbog kojih zaziru od međunarodne afirmacije kosovske nezavisnosti, iako očekuje da će Turska diplomatija nastaviti da razvija i širi svoj front lobiranja.

On je naveo da je Erdoganu bilo zgodno da pred posetu severnom, turskom delu Kipra, nepriznatom od cele međunarodne zajednice, najavi da će sa Bajdenom udružiti snage u vezi sa ubrzanjem procesa priznavanja jednostrane kosovske državnosti.

Na izjave Redžepa Tajipa Erdogana reagovao je i srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik.

"Turska bi trebalo da poštuje realnost u regionu i ako već tako razmišlja o Kosmetu, zašto to razmišljanje ne primeni i na Republiku Srpsku i ne podrži njeno otcepljenje od BiH, pa da svi živimo u miru kao dobri susedi", poručio je Dodik.

Spoljnopolitička akcija Erdogana

Erdogan je inače, u poslednjih sedam dana, imao nekoliko izjava o spoljnopolitičkim ciljevima svoje države. Bavio se različitim pitanjima koje se tiču odnosa Turske i drugih zemalja, a naročito Kine, Avganistana, SAD i Kipra, odnosno Grčke.

Sagovornik Euronews Srbije, Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put, u ovom ponašanju vidi liniju kojom se Turska inače kreće, ali uz Erdoganov lični pečat.

"Agresivan pristup, između ostalog, ima veze i sa Erdoganovom ličnošću, jer je on i inače takav u nastupima. Idu izbori 2023. godine, i on pokušava da spasi šta god može, jer prema trenutnim anketama bi izgubio od sva tri potencijalna protivkandidata", kaže Rašeta.

Dodaje, međutim, da je u pitanju putanja kojom se kreće Turska u poslednjih 20 godina, i da će se ovakva spoljna politika voditi i kada Erdogan ne bude više bio na vlasti.

"Polako se stvara multipolaran svet, i tu će Turska imati jednu od vodećih, ako ne i vodeću ulogu na Bliskom istoku. Tu ima problema, jer Turska ima loše odnose sa gotovo svim drugim velikim igračima", dodaje.

Tanjug/Turkish Presidency via AP, Pool

Kada su u pitanju Ujguri u Kini, Erdogan je na sastanku sa predsednikom ove zemlje, Sijem Đinpingom, rekao da je za Tursku važno da Ujguri žive u miru sa "jednakim pravima kao svi državljani Kine", ali je dodao i da poštuje kineski državni suverenitet.

Svetski mediji su, inače, izveštavali o milionima ljudi ujgurskog i muslimanskog porekla koji su zatočeni u kampovima u istočnom regionu Sinđijangu.

U Turskoj živi oko 40.000 Ujgura, koji su prošle godine kritikovali odluku Turske da sa Kinom potpiše ugovor o ekstradiciji.

"Turska pokušava već par godina da se približi Kini. SAD nemaju uvid u to šta sve Turska radi, jer Turci moraju na Bliskom istoku da 'sede na više stolica odjednom', i gledaju na Tursku kao da je i dalje 1980. ili 1990. godina. Smatraju da je Turska tu da bude protivteža Rusiji, međutim, to više nije ta Turska, već gleda da se 'ukopa' na Bliskom istoku i da tu budu dominantna", kaže Rašeta.

Sa Kinom, Erdogan će verovatno hteti da ostvari saradnju zbog kontrole centralnog dela Azije, što bi moglo da bude na obostranu korist, smatra on, dodajući da su tu, sa jedne strane, narodi turskog porekla, što odgovara Erdoganu, a sa druge bi se osigurao region Sinđijang.

Erdogan želi da preuzme vođstvo i u Avganistanu, pa je zato izjavio da je Turska spremna da preuzme upravljanje aerodroma u Kabulu, ukoliko joj SAD i NATO pruže potrebnu podršku.

SAD su, inače, najavile povlačenje trupa iz Avganistna, ali Rašeta smatra da to ipak ne znači da će u potpunosti nestati sa tog područja.

Takođe, ovime se otvara veći prostor Turskoj da bude dominantna u Avganistanu.

"Mislim da će biti veći otisak Turske u Avganistanu, ali da će tu Erdogan morati da sarađuje i sa Sijem i sa Bajdenom, da bi se videlo kako će se podeliti preostala vlast na tom prostoru. Svojim povlačenjem, SAD su svesne da moraju da imaju nekog saveznika, a tu vide Tursku kao najstabilniju", kaže Rašeta, naglašavajući "goli interes" kao ključan faktor za svako savezništvo NATO ili SAD sa Turskom.

Pitanje Kipra

Na Kipru je Erdogan, zajedno sa liderom kiparskih Turaka Ersinom Tatarom, objavio planove za otvaranje dela grada Famagusta u delu Kipra koji kontroliše Turska.

Tatar, blizak saveznik Ankare, rekao je da je plan vlasti da ukinu vojni status za deo oblasti, dodavši da će oko 3,5 odsto grada imati zagarantovan civilni status.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je izdalo saopštenje u kojem osuđuje ovaj potez.

Tokom govora, Erdogan je spomenuo i "neprijatelje turskih Kiprana", a tu je uključio i premijera Grčke, Kirjakosa Micotakisa.

On je ponovio poziv za "rešenje dve države" na Kipru, istovremeno optuživši Evropsku uniju da je odbila ovu ideju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je u Nikoziji ranije ovog meseca da EU nikada neće prihvatiti sporazum o podeli Kipra.

"Erdogan želi da spreči stvaranje alijanse koja se dešava na relaciji Grčka-Izrael. Oni pokušavaju da od Turske sačuvaju Istočni Mediteran i energente koji su tu pronađeni. Tu će biti dosta teže da Erdogan ostvari neke uspehe", kaže Rašeta.

U istoj poseti Kipru, Erdogan je spomenuo i da Turska "radi na novim priznanjima nezavisnosti Kosova, i da će o tome razgovarati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, na sastanku Ujedinjenih nacija".

Nije naveo, međutim, na koji način planira da "radi na novim priznanjima".