Igre 
Skupštini Srbije predate dve Rezolucije o Srebrenici - da li će ovaj dokument biti uslov za pristupanje u EU
Komentari25/06/2021
-19:28
Skupštini Srbije predate su dve rezolucije o dešavanjima u Srebrenici i njenoj okolini 1995.godine. U jednom tekstu govori se o genocidu, dok se u drugom ističu zločini u kojima su stradali Srbi i Bošnjaci.
Rezolucija o Srebrenici mogla bi da postane i preduslov za prijem u Evropsku uniju, s obzirom na to da je zvanični Zagreb kao jedan od uslova Srbiji pominjao usvajanje takvog dokumenta u Narodnoj skupštini.
Dve rezolucije o jednom događaju, ali iz sasvim suprotnih uglova. U Skupštinskoj proceduri našla su se dva dokumenta koja na različit način opisuju dešavanja u Srebrenici. Grupa poslanika stranaka manjinskih zajednica predlaže usvajanje Rezolucije o genocidu kojom se osuđuje poricanje tog događaja, veličanje ratnih zločina i traži uvođenje Dana sećanja na genocid u Srebrenici.
"U ovoj rezoluciji se pruža mogućnost da se odgovornost za genocid i druge ratne zločine nad bošnjačkim narodom dakle da ta odgovornost dobije ime i prezime odgovornih pojedinaca a to ova vladajuća većina odbija", rekao je za Euronews Srbija Enis Imamović iz Stranke demokratske akcije Sandžaka.
U rezoluciji koju je podneo poslanik Marijan Rističević ne pominje se genocid već zločini u i oko Srebrenice od 1992. do 1995.godine. Osuđuje se negiranje počinjenih zločina, ali i selektivno privođenje pravdi počinioca ratnih zločina
"Sve ono sto se dogadjalo u Srebrenici od 1992 do 1995 sa zločinima Nasera Orića i njegovih trupa nad srpskim stanovništvom da se to desilo nažalost i bošnjačkom stanovništvu. Što se dešavalo u one tri godine, njima se desilo u tri ili četiri dana", rekao je Marjan Rističević, iz Narodne seljačke stranke.
Jedni insistiraju na genocidu, drugi poriču taj termin
Obe rezolucije su primer na koji način izgledaju podele u društvu kada su u pitanju zločini u Srebrenici. Dok jedni insistiraju na genocidu, drugi poriču taj termin, ali ne negiraju zločine.
Povezane vesti
"Moja namera je da se utvrdi istina. Tvrdim da osveta nije pravda, da treba utvrditi istinu i da samo treba na podjednak način vrednovati i srpske žrtve i bošnjačke i muslimanske žrtve", dodao je Rističević.
Imamović je s druge strane istakao da je Srbiji zbog budućnosti važno da "osudi genocid u Srebrenici, da zakonom zabrani njegovo negiranje i veličanje ratnih zločinaca kako bi naše buduće generacije, mlađe generacije srpskog i bošnjačkog naroda mogle u miru graditi svoju sretnu budućnost".
"Sa ovakvim teretom koje nose iz prošlosti bojim se da to neće biti moguće", rekao je Imamović.
Predložene rezolucije mogle bi da se nađu pred poslanicima tek u oktobru, na početku redovnog, jesenjeg zasedanja. U vanrednom zasedanju, kao što je slučaj sada, da bi se dokument našao na dnevnom redu mora da ga podrži najmanje 84 poslanika, što nije slučaj ni sa jednom od ove dve rezolucije.
O ovoj temi u vestima Euronewsa Srbija govorio je Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava.
"Mislim da je ovo već treći saziv uzastopno da postoje jedna rezolucija koja osuđuje jasno Genocid u Srebrenici i druga koja ga negira. Mislim da poslanik Rističević u svom predlogu, u obrazloženju se ne bavi srpskim žrtvama, on se bavi negiranjem tragedije bošnjačkih žrtava", rekao je Đurić.
Na konstataciju da Rističević govori o zločinima koji su počinjeni na svim stranama, Đurić kaže:
Povezane vesti
"To je jedan stav u toj Rezoluciji, ali kada pročitate obrazloženje koje je detaljno priloženo uz Rezoluciju, Vi vidite da se on tu bavi pretežno time i to je ono što je suština tog što je pogrešno da se žrtve da se tako kao da su neke karte, da ide jedna preko druge da se na taj način o njima govori, onda se poštuje nijedna žrtva kada se tako govori. Mislim da je to nešto što je najpotrebnije srpskim društvu da se potpuno promeni to kako se pristupa žrtvama ratnih zločina".
Hrvatski šef diplomatije nedavno je rekao da bi Srbija na svom putu ka EU trebalo da prizna genocid u Srebrenici, a na pitanje da li bi to mogao da bude uslov za nastavak intergracija Srbije, Đurić je odgovorio potvrdno.
"Mislim da je to uslov od prvog dana, da je samo sada ministar to rekao glasnijim tonom i direktnije".
Na pitanje ko j govorio o tom uslovu, Đurić je dodao:
"Pa to je vladavina prava, poštovanje presuda Međunarodnog suda pravde, poštovanje presuda Tribunala u Hagu, to je osnova vladavine prava, vladavina prava je uvek kamen spoticanja ulaska u EU. Ne možemo da uđemo u zajednicu država koja se bazira na vrednostima, ako negiramo te vrednosti".
Komentari (0)