Igre 
Dva predloga rezolucije o Srebrenici – pitanje pogodno da se po potrebi "vadi iz fioke" za dnevnopolitičke svrhe
Komentari25/06/2021
-06:49
U danima pre nego što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o Srebrenici, u parlament u Beogradu stigla su dva predloga rezolucije o događajima iz 1995. godine – jedan od poslaničke grupe SDA, a drugi od poslanika Marijana Rističevića. Atmosferu je dodatno podgrejala izjava hrvatskog šefa diplomatije sa bi Srbija na putu ka EU "trebalo da prizna genocid u Srebrenici". Sagovornici Euronews Srbija kažu da se pitanje Srebrenice ne može odvojiti od sfere politike i da postoji permanentna priča koja se stalno "vadi iz fioke" za dnevnopolitičke svrhe.
Skupština Srbije usvojila je 2010. godine deklaraciju kojom osuđuje zločin u Srebrenici. Da li je, s obzirom na to, potreban još jedan dokument o onome što se događalo u julu pre 26 godina?
Predlozi ovih rezolucija došli su u trenucima intenziviranja rasparave u regionu oko zločina u Srebrenici. Pre samo dve nedelje, bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora. On je tu kaznu dobio po tačkama optužnice, između ostalog, i za genocid u Srebrenici.
Manje od mesec dana pre obeležavanja 26. godišnjice od zločina, Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju kojom se zabranjuje negiranje genocida, a 11. jul se proglašava Danom sećanja na žrtve.
Istovremeno, u srpski parlament stigla su pomenuta dva predloga. Narodni poslanik Marijan Rističević podneo je "Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine", a poslanička grupa "Ujedinjena dolina-SDA Sanžaka" podnela je "Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici".
Sagovornici Euronews Srbija nisu sigurni u to da li će ovi predlozi završiti na dnevnom redu Skupštine Srbije, a ono u čemu su saglasni jeste da o ovoj temi nedostaje ozbiljniji dijalog.
Šta piše u predlozima Rističevića i SDA?
Poslanička grupa "Ujedinjena dolina-SDA Sanžaka" podnela je skupštini predlog početkom juna.
Povezane vesti
"Nakon pravosnažne presude ratnom zločincu Ratku Mladiću i pre toga Radovanu Karadžiću za udruženi zločinački poduhvat, stekli su se svi uslovi da se po hitnom postupku usvoji rezolucija kojom bi se osudio genocid nad Bošnjacima, kojom bi se zabranilo negiranje i veličanje genocida i osuđenih ratnih zločinaca", rekao je tada poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović.
On je tom prilikom novinarima rekao da predložena rezolucija predviđa i lekcije u školskom sistemu kako bi "mlađi stvorili zdraviju svest da se genocid niti ratni zločin ne isplati".
Dodao je da se negiranje i veličanje genocida sve češće i glasnije čuje iz vrha države, te da bi priznavanje, osuda i zabrana negiranja genocida trebalo da bude prvi korak koji Srbija mora da napravi ukoliko želi da gradi dobre odnose u regionu.
Medija Centar Beograd
Sa druge strane, poslanik Narodne seljačke stranke (NSS) podneo je 17. juna predlog u "želji za trajnim mirom i pomirenjem naroda i ljudi u regionu, a posebno na teritoriji BiH".
U Predlogu rezolucije se navodi da Skupština osuđuje sve zločine u i oko Srebrenice od 1992. do 1995, negiranje počinjenih zločina, kao i selektivno privođenje pravdi počinioca ratnih zločina od međunarodnih i nacionalnih sudova i njihovu pristrasnost u korist bilo koje strane u ratnim sukobima na teritoriji bivše SFRJ, BiH, a time u i oko Srebrenice.
"Parlament osuđuje svako manipulisanje brojem žrtava ratnih zločina, uvećanjem i umanjenjem broja žrtava, od bilo koje strane, a što ne doprinosi pomirenju među narodima u BiH i svaku propagandnu aktivnost koja, korišćenjem zločina u političko-propagandne svrhe, ima za cilj korišćenje žrtava radi ostvarivanje političkih ciljeva u BiH i regionu", navodi se u predloženom tekstu.
Hrnjaz: U presudi nema obaveze da Srbija donese poseban dokument
Da li je Srbiji potrebna rezolucija zavisi iz kog aspekta se posmatra to pitanje, kaže za Euronews Srbija Miloš Hrnjaz, docent na Fakultetu političkih nauka.
Povezane vesti
Kako kaže, sa jedne strane postoje međunarodno-pravne obaveze Srbije da poštuje presuda Međunarodnog suda pravde, ali se u presudi ne navodi obaveza Srbije da donosi neki poseban dokument u Skupštini Srbije.
"Ne postoji formalna obaveza Srbije da donosi poseban dokument izvinjenja, deklaraciju ili rezoluciju u skupštini. Sa stanovišta međunarodnog prava to nije formalna obaveza Srbije, ali jeste njena obaveza da poštuje presude Međunarodnog suda pravde. Druga stvar je da li postoji potreba političke prirode da se u Srbiji donese jedna takva rezolucija, to izlazi iz ovog okvira i to je pitanje za one koji sede u skupštini", navodi on.
Sa druge strane, Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava za Euronews Srbija napominje da je Srbiji potreban "bilo kakav deklarativni čin kojim bi se priznao genocid u Srebrenici".
"Mislim da se beži od političke odgovornosti posebno sada nakon presude Ratku Mladiću i nakon rezolucije i deklaracije u Crnoj Gori. Beži se od političke odgovornosti države Srbije i onda se često prebacuje kolektivna odgovornost narodu, odnosno etnicitetu. I u tom kontekstu je važno da se kroz jedan jasan dokument odredi i pre svega oda poštovanje za te žrtve, a sa druge strane osudi genocid", naveo je Milosavljević.
Kako navodi, Srbija je danas "između rezolucija i jednog užasnog talasa poricanja".
"Između toga nedostaje istina i transparentan i jasan stav o genocidu u Srebrenici", dodao je on.
profimedia
Da li će ovi predlozi stići na dnevni red?
Predlog rezolucije, prema parlamentarnoj praksi, može da podnese bilo koji narodni poslanik, ali vladajuća većina odlučuje hoće li se on naći na dnevnom redu.
O rezolucijama bi moglo da se raspravlja tek u oktobru kada pocne redovno zasedanje Skupštine, jer tada o tačkama dnevnog reda odlučuju poslanici. U vanrednom zasedanju, kao što je to sada slučaj, da bi neka tačka bila stavljena na dnevni red, mora da bude podržana od najmanje 84 poslanika.
Milosavljević navodi da se od predstavnika vladajuće koalicije moglo čuti da oni uopšte ne razmatraju to pitanje. Kako kaže, dokle god se ne raspravlja o ovom pitanju u Srbiji će postojati "stanje poricanja i periodična golifikacija od određenih poslanika i predstavnika vlasti".
"Važno je podsetiti da manje-više ista ova skupštinska većina nije verifikovala presudu u slučaju Šešelj i nije mu oduzela mandat", dodao je i rekao da i sada u paralentu sedi jedan poslanik sa krivičnom prijavom za ratni zločin.
Kako napominje, u tom kontekstu je nerealno očekivati da će se o tome raspravljati, ali je za "svako poštovanje pokušaj da se tako nešto uradi, odnosno predloži".
Deklaraciju o Srebrenici, usvojenu u julu 2010. godine, predložila je tadašnja vladajuća Demokratska stranka. U tekstu deklaracije se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina genocid.
Hrnjaz napominje da je ova deklaracija izbegla da na izričit način govori o tome, ali ono što bi posredno moglo da se tumači je da se prihvata kvalifikacija zločina u Srebrenici koji je ustanovio Međunarodni sud pravde. Takođe, nije siguran da ova dva trenutna predloga mogu da idu dalje od toga.
"Sa jedne strane, ne vidim da će ovaj predlog SDA imati podršku, a sa druge strane nisam siguran šta novo donosi u tom političkom stavu prema zločinu u Srebrenici. Nisam sasvim siguran šta bi trebalo da se desi pa da oni proizvedu neki krajnji rezultat koji je drugačiji od onog što trenutno imamo", napominje on.
Tanjug/ MUP/ Odeljenje za medije i komunikacije
Zašto je Srebrenica i dalje glavno pitanje u regionu?
Osim što je Crna Gora usvojila Rezoluciju o Srebrenici, hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman izjavio da Srbija na svom putu prema EU treba da pokaže suštinski i održiv naredak u temeljnim područjima, ali i političku volju za ispunjavanje svih onih kriterijuma i reforme. I on je, između ostalog, pomenuo Srebrenicu.
"U tom smislu gledamo na područje vladavine prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju sa međunarodnim krivičnim sudom, priznavanje genocida u Srebrenici, jačanje dobrosudeskih odnosa kako sa članicama EU, tako i onima van EU", rekao je Grlić Radman.
Marko Milosavljević napominje da se na prošlosti "uvek profitira vrlo lako", ali on smatra da Srbija mora da pronađe unutar svog društva razloge da se "taj zločin prizna i osudi onako kako su ga sudovi kvalifikovali".
To, kako kaže, ne treba da zaustavi debatu o različitim oblicima odgovornosti od lične, moralne i političke i, s tim u vezi, navodi primer Francuske koja je priznala odgovornost za genocid u Ruandi, što ne zatvara debatu o političkoj odgovornosti francuske vlade i tadašnjeg francuskog predsednika.
"Srbija ne bi trebalo da zatvara tu debatu, da rane iz prošlosti stavlja pod tepih, a onda da se one koriste bilo u nekim drugim regionalnim debatama, gde ćemo se samo pitati gde su naše žrtve. Ako se govori o žrtvama mora da se govori univerzalno, ali o pojedinačnim slučajevima moramo biti jasni i decidni po tom pitanju. Tako da oko genocida u Srebrenici ne bi trebalo da bude prostora za poricanje jer ima toliko sudskih presuda i toliko utvrđenih stvari", naglasio je on.
Hrnjaz navodi da se pitanje Srebrenice, iako je to u suštini međunarodnopravno pitanje, ne može odvojiti od sfere politike i ima svoje ozbiljne političke posledice.
"Mi smo imali već nekoliko sporova i pred Međunarodim sudom pravde i za individualnu krivičnu odgovornost pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Postoji permanentna priča koja se manje ili više u jednom ili drugom trenutku gotovo izvadi iz fioke za neke dnevno-političke stvari", navodi on i napominje da nedostaje jedan ozbiljniji dijalog.
Komentari (0)