Igre 
Kurti traži ponovno uspostavljanje Kopnene zone bezbednosti, stručnjaci kažu: "Nema realne šanse da se NATO predomisli"
Komentari18/10/2024
-20:02
Kopnena zona bezbednosti između centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije, širine pet kilometara kopnom i 25 vazdušnom linijom, uspostavljena je nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i početka primene Rezolucije 1244, nakon oružanog sukoba 1999. godine. Tadašnja jugoslovenska vojska u taj prostor se vratila 2001. godine, a sada kosovski premijer Aljbin Kurti traži da se Kopnena zona bezbednosti ponovo uvede.
Kosovski premijer skoro svakodnevno optužuje Beograd da gomila pripadnike vojske u Kopnenoj zoni bezbednosti, čime navodno narušava bezbednost Kosova.
"S obzirom da je Srbija za dve godine četiri puta dovodila svoju vojsku na našu granicu, mora se obnoviti kopnena zona bezbednosti, u širini od pet kilometara oko granice Kosova sa Srbijom. Uklonjena je u avgustu 2001. godine, kada je Zoran Đinđić bio premijer, a to zloupotrebljava režim Aleksandra Vučića", kaže Kurti.
Iz Beograda stiže odgovor da Vojska Srbije, u skladu sa međunarodnim sporazumima, vrši svakodnevno obezbeđenje administrativne linije, da ima pravo da odgovori na eventualne napade, kao i da nema nikakvog ograničenja broja jedinica koje se nalaze u Kopnenoj zoni bezbednosti.
"Pretpostavljam da premijeru Kurtiju treba podizanje tenzija, stvaranje slike o tome kako odlično postupa zbog albanskog javnog mnjenja, ali KFOR odlučuje o tome kako treba da postupa, a KFOR je NATO, znači zna se jasno linija komandovanja, komandant KFOR-a iznad sebe ima združenu komandu u Napulju i samo kroz njihove procene vojno bezbednsone prirode, mogu da se promene neke procedure, neki postupci u nadzoru na prostoru Kosova i Metohije i preko administrativne linije", rekao je vojni analitičari i komentator Aleksandar Radić.
Komandant Združenih snaga Natoa u Napulju, Stjuart Manč nije komentarisao Kurtijev zahtev.
"O ovom pitanju nisam spreman sada da razgovaram", rekao je on.
Povezane vesti
Poznavaoci vojno-bezbednosnih prilika na Zapadnom Balkanu ne očekuju promenu odluke NATO, kada je u pitanju kopnena zona bezbednosti.
"Mislim da nema realne šanse u ovakvim okolnostima kakve postoje da se NATO predomisli i da se otvori na zahtev Prištine ponovo procedura o uspostavljanju Kopnene zone bezbednosti, onakve kakva je bila, sa isključivim mehanizmima za dolazak bezbednosnih snaga Srbije u pogledu tehnike, u pogledu naoružanja koje stoji na raspolaganju tim snagama za izvršenje zadataka unutar te kritične zone.
KFOR je u svom saopštenju naglasio da je Kopnena zona bezbednosti potpuno relaksirana 2015. godine i da u načinu na koji ova misija postupa, u skladu sa Rezolucijom 1244, nema prostora za promene, kao i da bliski kontakti sa bezbednosnim institucijama u Prištini i Beogradu doprinose stabilnosti Kosova, kao i čitavog regiona.
Simonović: Zahtev Kurtija u svetlu predizborne kampanje
Kako je rekao Srđan Simonović iz NVO "Humani centar" iz Kosovske Mitrovice, smatra da je ovaj zahtev Kurtija, ali i nekoliko drugih zahteva u svetlu predizborne kampanje koja je u jeku među albanskim glasačkim telom.
"Cilj kampanje je da se izmisli spoljni neprijatelj i da se dodatno zaplaši albansko glasačko telo koje je pre svega u strahu zbog veoma niskog životnog standarda, odlaska stanovništva ka zapadu. U takvim okolnostima potrebno je naći spoljnog neprijatelja gde će se pažnja preusmeriti na nekii viši nivo i izazvati neka vrsta panike gde će se ti svakodnevni problemi zaboraviti", rekao je on.
Na pitanje koliko Kurtiju u ovom zahtevu na ruku ide i adut Banjska kojji koristi, Simovnoić kaže da je taj događaj ljude koji žive tamo vratio nekoliko godina unazad.
"Možda jeste išao neko vreme na ruku Kurtiju, međutim mi smo videli da je od Banjske prošlo godinu dana, da je to bio izolovani incident, u svakom slučaju godinu dana posle toga nismo imali incidente takve vrste u tom svetlu mislim da Kurti neće naći dobru potporu za zahtev za uvođenje kopnene zone", rekao je on.
Povezane vesti
Celo gostovanje pogledajte u videu iznad.
Komentari (0)