Ðukanović: Reagovanje Beograda na rezoluciju o Srebrenici je manipulacija

Crnogorski predsednik Milo Ðukanović tvrdi da su reagovanja državnog vrha Srbije i predsednika Aleksandra Vučića na usvajanje rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu "manipulacija".

On je objasnio da smatra da Beograd pokušava da manipuliše da je rezolucija osuda Srbije i srpskog naroda, iako, kako kaže, postoji precizan deo u tom dokumentu u kojem se navodi da se osuda genocida ne može odnositi na narod, već da su genocid počinili pojedinci.

Ðukanović je izneo i stav da je autodestruktivno to što neko iz vrha države silom pokušava da poveže genocid sa svojom državom i svojim narodom.

On je odgovarajući na pitanja novinara u Baru primetio da su iz Srbije i ranije dolazile medijske kampanje u kojima se "manipulisalo time da neko hoće da otima pravoslavne hramove".

Ðukanović tvrdi i da državno rukovodstvo u Beogradu tim komentarima "čini ogromnu štetu Srbiji i njenom narodu".

Dodao je da se Crna Gora ne meša u "dvorište Srebrenice", već u "pitanje genocida".

"Srebrenica nije dvorište Srbije, već dvorište Bosne. Gde god se dogodi genocid zdravorazumska politika mora da ga osudi. Svejedno da li se dogodio u Ruandi ili na Balkanu", rekao je Ðukanović.

On je ocenio da je "pokušaj bacanja ljage na Crnu Goru" pokušaj stvaranja nedoumice na temu da li Crna Gora osuđuje genocid ili ne, a da je nova vlast u Podgorici pokušala da se ubaci u taj vakuum "stvaranjem konfuzije o tome kakav je odnos Crne Gore prema tome".

Objasnio je da se DPS vratila u parlament i glasala za usvajanje rezolucije o Srebrenici i za smenu "čoveka koji je, nažalost, bio član Vlade, a koji je pokušao da negira genocid u Srebrenici", a DPS je bila "svesna da se može dogoditi da neko neodgovoran baci ljagu na obraz Crne Gore".

"Izbori tek ako rearanžiranje Vlade ne uspe"

Predsednik Crne Gore kazao je da je, po njegovom tumačenju Ustava, moguće da u toku jednog mandata parlamenta dođe do promene mandatara za sastav Vlade, što, ističe, ne znači raspisivanje novih izbora.

"To znači vraćanje mandata predsedniku države, dok bi se procedura dodele tog mandata odvijala kao i prvi put. Tada kada se s formira parlamentarna većina najmanje od 41 poslanika, ta većina obraća se predsedniku države da joj dodeli mandat", objasnio je Ðukanović.

Kako je naveo, nema mesta strahovanju da bi po automatizmu padom ove Vlade moralo da dođe do novih izbora.

Nakon eventualnog pada Vlade, moglo bi da dođe ili do rekonstrukcije, ili do izbora nove Vlade, a ako to ne bi uspelo, tek tada bi se išlo na nove izbore, kazao je Ðukanović.