Globalne turbulencije guraju SAD bliže Zapadnom Balkanu: Šta piše u predlogu koji podržavaju i demokrate i republikanci

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

12/08/2022

07:05

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država doprineo je vraćanju Zapadnog Balkana u fokus američke spoljne politike, a to je postalo posebno izraženo zbog ruske invazije na Ukrajinu, pa i tenzija na Tajvanu. U takvim burnim globalnim dešavanjima, povećan je interes SAD da Zapadni Balkan, koji se doživljava i kao trusno područje što više privuku sebi. Da Amerika teži da ima najjači uticaj u ovom regionu izvesnije je i nakon što je grupa senatora iz Demokratske i Republikanske stranke predstavila nacrt zakona koji se tiče upravo ove regije.

Reč je o nacrtu poznatom kao Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana koji za cilj ima, kako se navodi, podršku ekonomskom razvoju, trgovini i borbi protiv korupcije, a uz njega senatori su obelodanili i nacrt o posebnim sankcijama za "suzbijanje destabilizujućih aktivnosti na Zapadnom Balkanu".

Kako je istakla demokratska senatorka Džin Šejhin u predstavljanju ovog nacrta na svojoj veb stranici, "usred ni sa čim izazvanog rata Rusije u Ukrajini i Putinovih jasnih ambicija da širi zloćudni uticaj širom Istočne Evrope, odnos SAD sa Zapadnim Balkanom je ključan".

"Novi dvostranački zakon jača trgovinu i investicije između SAD i Zapadnog Balkana, dok se bori protiv korupcije, kroz usvajanje posebnog zakona za sankcije protiv destabilizirajućih aktera. Sve to otvara put širim evroatlantskim integracijama", rekla je ona.

Osim Šejhin, nacrt su podržali i republikanski senator Rodžer Viker, kao i senatori Dik Durban, Tom Tilis, Kris van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi. Upravo su Šejhin, Tilis i Marfi još u aprilu, samo nekoliko nedelja pošto je na dužnost ambasadora SAD u Srbiji stupio Kristofer Hil, posetili Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu što je bio, kako su tada ocenjivali analitičari, jasan znak angažovanije politike SAD prema regionu.

Sa gorućim pitanjima u vezi sa ratom u Ukrajini, sankcijama Rusiji, Kosovom, ali i odnosima sa Kinom, sagovornici Euronews Srbija nemaju mnogo dileme da i ovim nacrtom zakona SAD pokušavaju da privuku Zapadni Balkan ka sebi i u političkom, ali i u ekonomskom smislu.

Upravo kada je reč o ekonomiji, zanimljivo je da ovaj nacrt zakona u centar pažnje vraća i kancelariju američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), koja je inicirana u vreme administracije Donalda Trampa, ali nije zaživela. U nacrtu se navodi da ne kasnije od godinu dana od usvajanja ovog akta bude uspostavljena regionalna kancelarija, da ima glavnog operativca i dovoljno zaposlenih koji će biti stacionirani u kancelariji koja će "služiti interesima SAD na Zapadnom Balkanu".

Ističući značaj regionalne integracije, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, rekao je za Euronews Srbija da postoji nekoliko inicijativa koje guraju region u tom pravcu i da su SAD, između ostalog, podržale inicijativu Otvoreni Balkan i da "ne čude određeni planovi koji su doneseni od strane senatora u SAD".

"Kada govorimo o ekonomskoj integraciji u okviru regiona ona je isključivo značajna pre svega što će se olakšati taj promet unutar regiona, što će se omogućiti kao što smo videli i prilikom pandemije, uspostavljali su se zeleni koridori, videli smo i kako postoji ova krizna situacija sa tržištem hrane da se jednostavno omogući dodatni izvoz u zemlje regiona", rekao je on i dodao da je ekonomski potencijal regiona veći nego ako se privrede posmatraju pojedinačno i da bi se američke kompanije lakše odlučile da investiraju u Srbiju i region ukoliko bi to značilo da imaju veće tržište.

Šta sve piše u nacrtu?

Takođe, ovaj zakon ima nameru da podstiče univerzitetska partnerstva, angažovanje Mirovnog korpusa u regionu, stvara inicijativu mladih lidera na Balkanu.

Kao jedna od stavki, u nacrtu se pominje i inicijativa Otvoreni Balkan, koja, kako se ističe, ima veliki potencijal za unapređenje ekonomskih uslova u regionu.

"Kada sam tokom proleća putovala na Zapadni Balkan, upoznala sam mlade lidere koji su delili svoje snove o izgradnji prosperitetne budućnosti u zemljama sa jakim demokratskim institucijama i ekonomskim prilikama. Njihove priče - njihove vizije izgradnje svetlije budućnosti za sledeću generaciju - inspirisale su moje zakonodavstvo. Ovaj region zaslužuje svaki mogući alat za izgradnju održivih demokratija, i ja sam ponosna što predvodim ovaj dvopartijski zakon koji bi podstakao odnose između SAD i naših balkanskih partnera i koji bi podstakao veću regionalnu integraciju", navela je Šejhin.

Međutim, značajnije američke investicije i podrška regionalnim inicijativama na Zapadnom Balkanu nisi jedini put koji se otvara u novom nacrtu zakonu američih senatora.

Jedan od zanimljivih delova ovog nacrta nalaže američkom državnom sekretaru da pruži tehničku pomoć svakoj zemlji Zapadnog Balkana u izradi nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Takođe, predviđa vraćanje u zakon dve izvršne naredbe, koje bi garantovale ovlašćenja za sankcije protiv onih koji ugrožavaju mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i koji su umešani u koruptivna dela.

Kako je za Euronews Srbija objasnio Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, bilo je očekivano da će doći do nekog predloga u ovoj formi jer je i predsednik Bajden krenuo da sprovodi slične mere u okviru svojih predsedničkih ovlašćenja koja može da koristi bez konsultacija sa Kongresom.

"Njegove uredbe koje se tiču sličnih pitanja sada će dobiti neku kompleksniju formu, u formi zakona. S obzirom na to da on dolazi sa obe strane, od predstavnika obe partije, to znači i da postoji veća verovatnoća da će on proći", rekao je Milić.

Ono što se, međutim, posebno zapaža jeste i da se u nacrtu zakona u više navrata pominju i Rusija i Kina. Osim "malignog uticaja Putina", u fokusu je, kako navode, i borba protiv ruske kampanje dezinformiranja. Takođe, kada je reč o Kini, primećuju se pojačane kineske investicije u regionu i navodi se da postoji njihov štetan uticaj na demokratiju i evroatlanske integracije.

Vladimir Trapara, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da se pod destabilizirajućim faktorom najverovatnije misli na Rusiju i na eventualne ruske eksponente na Balkanu. On smatra da će, u procesu borbe protiv korupcije, koji se takođe pominje u takonu, Amerikanci nastojati da "suzbiju uticaj regionalnih subjekata koje prepoznaju kao ruske igrače".

U tom smislu, on ukazuje da bi oni koji se prepoznaju kao neko ko destabilizuje region bili izloženi američkim sankcijama.

"Ako ovaj zakon bude usvojen ne bi me iznenadilo da se lista takvih subjekata proširi, da se tu nađu možda i neki ljudi iz Srbije", dodao je on, podsećajući da se pod sankcijama SAD trenutno nalazi srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik.

Inače, Srbija se u samom nacrtu ne pominje mnogo puta, a najviše reči u vezi sa zemljama regiona bilo je o Bosni i Hercegovini. Takođe, kako ističe Milić, zanimljivo je i da se u nacrtu najdirektnije podržava evropska perspektiva Crne Gore, odnosno da postoji optimizam u dokumentu u vezi sa crnogorskim članstvom u EU, koji ne postoji za ostale države.

Vraćanje fokusa

Kako podseća Milić, još tokom predizborne kampanje kada su Bajdena upitali kojih pet regiona bi bili fokus u njegovoj spoljnoj politici, Zapadni Balkan je bio jedan od njih. Dodaje da se praktično od momenta kada je došao na vlast dodatno pojačao fokus na ceo region.

Da će se možda posebna pažnja posvetiti Srbiji, koja se zbog rata u Ukrajini našla u posebno osetljivoj poziciji, govorilo je i samo imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu. Ovaj iskusni diplomata "prekinuo" je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD.

Nekoliko nedelja nakon njegovog dolaska u Beograd je stigao o niz američkih zvaničnika, nakon senatora Šejhin, Tilisa i Marfija, u poseti Zapadnom Balkanu boravila je i Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove.

"Praktično od momenta kada je došao na vlast dodatno se pojačao fokus na ceo region, tako da je rat u Ukrajini samo ubrzao već postojeće trendove koji postoje u američkoj spoljnoj politici za ovaj region, da ga više privuku ka Zapadu i u političkom, i u energetskom smislu", rekao je Milić.

I Trapara ističe da Vašington vraća fokus na Zapadni Balkan, ali da to nije nešto novo, već da traje poslednjih nekoliko godina.

"Započeto je za vreme Trampove administracije i intenzivirano je nakon dolaska Bajdena, a posebno postaje akutno nakon otpočinjanja rusko-ukrajinskog rata. U pitanju je proces konsolidacije američke sfere uticaja u Evropi, a u tu sferu uticaja spada i Zapadni Balkan na kome Amerikanci smatraju da imaju neke nedovršene procese", zaključio je on.

Senator Viker je, inače, rekao da bi predlog pomenutog zakona "poslao snažan dvostranački signal da su Sjedinjene Države predane potpori diplomatije u regionu". Za senatora Tilisa, "u vreme kada Rusija nastavlja svoj ilegalni rat protiv Ukrajine i preti saveznicima u NATO, regija Zapadnog Balkana je ključna za sigurnost Evrope".