Igre 
Sve "šargarepe" za Zapadni Balkan: Predlozi približavanja Uniji se nižu, konkretan korak još izostaje
Komentari18/07/2022
-10:00
Dugo je više radio štap, nego šargarepa - tako mnogi u regionu, ali i u Evropskoj uniji opisiju proces evrointegracija Zapadnog Balkana, koji već više od dve decenije traje sa malo (ili nimalo) suštinskih pomaka. Mnogima je teško da poveruju da će se sada nešto promeniti, ali jedno je sigurno - rat na evropskom tlu dubinski je potresao Uniju na niz načina, a jedan od njih sigurno su i integracije, koje se sada percipiraju kao način da se region "zaključa" u evropskim rukama. Upravo zbog toga, ali i zbog svesti da ovaj proces predugo traje (što su otvoreno počeli da govore i najmoćniji evropski lideri), Zapadni Balkan je poslednjih meseci zasut "šargerepama". Ko ih servira i koliko je realno da se pretoče u konkretne korake?
Poslednji u nizu stiže iz Češke, koja trenutno predsedava Evropskim savetom.
Naime, novi zamah za proširenje, nakon niza sličnih koji su stili i iz ključnih evropskih prestonica, poput Berlina i Pariza, nagovestila je i izjava ministra spoljnih poslova Češke Jana Lipavskog koji je rekao da je proširenje tako dug proces da bi bilo dobro da se kandidatima za članstvo da "nešto praktično" što bi poboljšalo položaj EU i donelo ekonomske koristi.
Ipak, iako su ratna dešavanja na tlu Evrope ponovo dovela u fokus i nove modele saradnje i postepenog pridruživanja bloku 27 zemalja, svim je zajednička jedna stvar - konkretnih poteza i dalje nema.
Kako je navela viša naučna saradnica Jelena Todorović Lazić, svi ti predlozi mogu biti "šargarepa" kako bi se održala težnja zemalja ka članstvu u EU.
"Ne bih rekla da je to pokušaj da se održi entuzijazam jer u nekim državama kandidatima sa Zapadnog Balkana entuzijazam je odavno zamenio skepticizam, primer Srbije, dok se u drugim poput Severne Makedonije postepeno pojačava sumnja ka EU što potvrđuju i aktuelni protesti. Možda je bolje reći da je pozivanje na dodatnu saradnju sa praktičnim koristima više pokušaj da se kroz konkretnu “šargarepu” države kandidati održe zainteresovanim jer u suprotnom postoji opasnost da će se one okrenuti nekim drugim akterima koji nisu poželjni iz perspektive Unije", navela je Todorović Lazić.
Kako je sve krenulo?
Povezane vesti
Šta je sve predlagano
Ideje o promeni načina pristupanja Evropskoj uniji i oživljavanja procesa proširenja pominju se još od 2019. godine kada je predsednik Francuske Emanuel Makron inicirao novu metodologiju prema kojoj sada kandidati idu ka članstvu. Međutim, metodologija nije značajno ubrzala proces proširenja Unije, utisak je čak i naprotiv, pa se činilo da je on zapravo zakočen. Tako su se pojavili i različiti načini i predlozi za dalju reformu i odmrzavanje evropskog puta.
Najpre je, na tragu oživljavanju procesa proširenja nastao i predlog faznog pristupanja Evropskoj uniji koji je Centar za evropske politike izradio u saradnji sa briselskim Centrom za evropske političke studije.
Proces bi podrazumevao četiri faze, inicijalnu fazi, zatim srednju fazu pristupa, fazu ostvarivanja statusa nove države članica, konvencionalno članstvo.
Kako su objasnili iz Centra za evropske politike, ovaj proces prati novu metodologiju, podstiče reforme u regionu, a ima za cilj da u što ranijoj fazi kandidatima bude omogućen pristup strukturnim fondovima, veći iznos pristupnih fondova i da EU postane bliža građanima.
"U fazi dok smo još kandidati mi bismo mogli da učestvujemo u raznim sastancima EU, gde su ministri, službenici i diskutujemo o problemima i pitanjima EU i da tako budemo deo porodice bez i da se ne zaboravi na Zapadni Balkan kada EU odlučuje o važnim pitanjima i u donošenjima odluka kao što je bilo na početku pandemije i rata u Ukrajini. One zemlje koje su skeptične bi mogle da se odobrovolje predlogom da u trećoj fazi, kada bi zemlja kandidat postala člnica, ima tokom određenog perioda limitirano pravo veta, kada se jednoglasno odlučuje jer se boje da bi sa preko 30 članica migla lošije da funkcioniše EU, posebno ako bi nove imale odmah pravo veta, a u svakom drugom smislu bili bismo članica EU", kazala je ranije za Euronews Srbija programska direktorka Centra za Evropske politike Milena Lazarević.
AP Photo/Jean-Francois Badias
Konkretan predlog o saradnji sa zemljama ZB i pre formalnog pristupanja Uniji, nakon što je osvojio drugi mandat, predložio je i francuski predsednik Emanuel Makron, a to je formiranje evropske političke zajednice.
Zajednica bi bila otvorena za demokratske evropske države koje neguju ključne vrednosti u oblastima politike, bezbednosti ili energetike. Ona, naime, ne bi prejudicirala nužno buduće članstvo u EU, a takođe ne bi bila zatvorena ni za one države koje su napustile Uniju. Iako nije ponudio detalje o svom predlogu, Makron je istakao želju da se poveća saradnja EU sa drugim evropskim zemljama, kao što je Ukrajina, s obzirom na to da njeno pristupanje Uniji "nije realno u skorijoj budućnosti".
Povezane vesti
Nakon samita u junu, jasnu podršku predlogu, kao i neophodnost njegovog sprovođenja istakao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, predlog Makrona došao je nakon zahteva Ukrajine, Moldavije i Gruzije da dobiju kandidaturu za članstvo u EU, kao način da se poboljša saradnja sa zemljama van Unije, dok proces proširenja, ako do kandidature dođe, traje.
"Makron je dao samo jedan generalni predlog, bio je cilj da se pošalju poruke Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, pa i Zapadnom Balkanu. On je dakle govorio da bi trebalo naći jedan način da te zemlje, ne u punopravnom svojstvu, nego da u jednom krugu koncentričnom na način koji je ne bi bio isti za svaku zemlju, budu uvezane sa Evropskom unijom“, rekla je predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić za Euronews Srbija.
Tanjug/AP/(Dimitris Papamitsos/Greek Prime Minister's Office
Povezane vesti
Ipak, ovaj predlog nije bio jedini, već je istog meseca uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta izneo ideju o takozvanoj evropskoj geopolitičkoj zajednici.
Taj predlog oblazložio je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a reč je o ideji koja bi, kako je rekao, bila važna i od pomoći za sve one koji žele da se priključe EU.
"Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinirale, u slučaju kovida na primer, energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, prilika da se redovno na najvišem nivou razmenjuju gledišta", rekao je Mišel.
Minić smatra da je Mišel neke stvari kompenzovao, da je govorio je o sektorima, kao i koliko je bitna energetika.
"On je govorio o tome da zemlje treba da budu uključene u EU energetsku poltiku, u transevropske mreže u domenu transporta, uključene u domen obrazovanja, istraživanja, nauke, inovacija, mnogi od tih programa su već otvoreni, u nekima i Srbija učestvuje. Ključno je da se u domenu trgovine investicija, roba i usluga i u domenu tržita radne snage da u par koraka integrišu u jedinstveno evropsko tržište“, navela je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
profimedia
Nedugo zatim, na primeru faznog pristupanja, jedan od predloga stigao je iz Austrije. Naime, non pejper o susedskoj politici i proširenju EU ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga i ministarke za evropska pitanja Karoline Edštadler predviđa osam koraka u približavanju EU.
Između ostalog, predlaže integracija u zajedničko tržište, učešće u energetskoj i klimatskoj politici, u programima obrazovanja, kao i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, zajedničkoj odbrambenoj politici EU, do učešća u mehanizmima o zaštiti od krize, te i agencijama EU.
"To što je austrijski ministar spoljnih poslova predložio opet uzima neke od tih ideja faznog pristupanja i ide u dobrom pravcu, postepeni proces, otvaranje pristupnih fondova, otvaranje mogućnosti participacije u institucijama EU u što ranijoj fazi i to je usaglašeno sa našim predlogom koji smo zagovarali i u Briselu i u Beču“, kazala je Milena Lazarević iz CEP-a.
"Šargarepa" za zemlje kandidate
Todorović Lazić ukazuje i da rat u Ukrajini jeste u velikoj meri uticao na nastanak brojnih predloga.
"Evropska unija, ali i neke njene države članice su nakon otpočinjanja rata u Ukrajini posebno postale svesna da ukoliko se nastavi sa blokadom procesa proširenja i stopiranjem regiona Zapadnog Balkana ka članstvu, EU bi se mogla naći u složenoj geopolitičkoj situaciji gde bi usred svoje teritorije imala izolovano ostrvo, Zapadni Balkan, u kome može doći do rasta uticaja drugih, kako globalnih tako i regionalnih aktera poput Rusije, Kine, Turske", kazala je Todorović Lazić za Euronews Srbija.
Takođe, navodi da je očekivano da ovakav predlog sada dođe iz Češke jer "spada u grupu država članice Centralne i Istočne Evrope koje se jasno i nedvosmisleno zalažu za nastavak proširenja EU".
Govoreći o šansi da se do kraja godine i češkog predsedavanja desi konkretizacija nekog od predloga, Todorović Lazić smatra da za to ipak nema izgleda, te je razlog podeljenost među članicama EU.
"Kako sada stvari stoje, šanse da se to desi su minimalne. Trenutno nam nisu poznati svi detalji pomenutih predloga, ali na osnovu onoga što nam je do sada poznato, procedura usvajanja takvog predloga zahteva jednoglasnost u Savetu EU. To je gotovo nemoguće ostvariti ako imamo u vidu da su države članice oštro podeljene na one koje se zalažu za nastavak proširenja i one koje su do sada taj proces u više navrata blokirale, posebno tokom poslednjih nekoliko godina kad su se na udaru takve blokade našle i države koje pripadaju regionu Zapadnog Balkana", kazala je viša saradnica Instituta za političke studije za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Marija
20.07.2022 19:33
Као '45 да идеш у четнике