Igre 
Očekivani ishodi, zajednički nastupi, pozivi na drugačije odlučivanje – ključne poruke sa Samita EU-Zapadni Balkan
Komentari24/06/2022
-07:20
Samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana završen je porukama kakve su mnogi analitičari i očekivali - nije bilo koraka koji bi označavali konkretan napredak bilo koje od zemalja regiona na putu ka EU, a u fokusu je bilo pitanje Severne Makedonije, odnosno blokada Bugarske sa kojom se ta zemlja suočava.
Ovaj sastanak odigrao se u nešto drugačijem tonu nego što su to bili prethodni, a nakon njega evropski lideri su na Samitu EU raspravljali o davanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji.
Predstavnici zemalja Otvorenog Balkana posle nekoliko dana razmatranja doneli su zajedničku odluku da otputuju u Brisel, a Aleksandar Vučić, Edi Rama i Dimitar Kovačevski su održali i zajedničku konferenciju za novinare na kojoj su izrazili nezadovoljstvo dinamikom procesa proširenja, a naročitao pitanjem blokade Severne Makedonije i Albanije.
Nakon samita, kao i obraćanja medijima, izdvaja se nekoliko ključnih poruka koje su poslate.
Bez početka pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju
Severna Makedonija i Albanija ni na ovom samitu nisu otvorile pregovore o članstvu sa Evropskom unijom. Sa jedne strane, Severna Makedonija je kandidat od 2005. godine, dok je Albanija status kandidata stekla 2014. godine.
Ipak, kako su analitičari i pre Samita govorili, ovim zemljama nije dato "zeleno svetlo" za početak pregovora sa Evropskom unijom. Uoči samita, zvaničnici EU su istakli da je, posebno kada se radi o pitanju bezbednosti, važno da i Albanija i Severna Makedonija počnu pregovore o članstvu, ali do toga nije došlo zbog bugarskog veta na ovu odluku.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je rekao nakon sastanka da je ovo što se dešava ozbiljan problem i udar na kredibilitet EU, i da se troši dragoceno vreme "koje nemamo na raspolagaju".
Tanjug/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll
Povezane vesti
"Izrazio sam nezadovoljstvo moje vlade i zemlje tokom procesa integracija. U martu 2020. je odlučeno o stratu pregovora Severne Makedonije i EU, ali pregovori nisu počeli. Ovo što se dešava je ozbiljan problem i udar kredibilitetu EU, trošimo dragoceno vreme koje nemamo na raspolagaju. Makeodnija, ali i region ne mogu da budu u situaciji da jedna zemlja blokira, ne mogu bilateralna pitanja da postanu multilateralni problem", rekao je Kovačevski.
Sa druge strane, Albanija, koju "ni krivu ni dužnu" posmatraju u paketu sa Severnom Makedonijom, takođe je ostala bez početka pregovora o članstvu.
Premijer Edi Rama rekao je da mu je žao Evropske unije. On je naveo da je na sastanku pokušao da govori o tome. "Mišel nam je rekao da imamo tri minuta. Ja sam mu rekao može da bude i 30 sekundi ako nam daju nešto. Ali nisu. Zato tri minuta nije dovoljno. Rekao sam im da je dobro i loše biti sa njima. Dobro je jer smo Evropljani, a to je dobra stvar. Loše je zato što i dalje ne možemo da budemo poštovani kao Evropljani nego kao gosti u podeljenoj kući", istakao je Rama.
Analitičari su skretali pažnju da se pitanje integracija Ukrajine i Moldavije
Ukrajina i Moldavija, dobijanjem statusa kandidata za članstvo, sada stavljaju u "isti koš" sa Severnom Makedonijom i Albanijom i da to predstavlja vrstu udarca za Zapadni Balkan.
"Strategija je bila da se EU proširi na Zapadni Balkan i posle toga Ukrajina nije ni dolazila u obzir. Zato mislim da EU mora da se uozbilji kada je reč o realnom procesu proširenja. Neki od onih koji donose odluku o kandidaturi za Ukrajinu znaju da ne može u doglednom vremenu da postane članica, za razliku od zemalja Zapadnog Balkana koje godinama sprovode reforme. Ne daje se pozitivan signal time", rekao je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić za Euronews Srbija.
Pozivi da se odluke koje se tiču spoljne politike ne donose jednoglasno
Da bi se donela odluka poput ove o početku pregovora o članstvu, kao i dodeli statusa kandidata, mora postojati konsenzus u EU, odnosno sve države članice se moraju saglasiti sa tom odlukom.
Povezane vesti
Upravo zbog situacije kakva je između Severne Makedonije i Bugarske, odnosno bugarskog veta na početak pregovora sa Severnom Makedonijom, istovremeno i Albanijiom, razlog je zašto se uoči samita govorilo i o mogućoj promeni ovog pravila u odlučivanju u EU. Takođe, slične situacije događale su se i ranije prilikom donošenja odluka u EU koje se tiču spoljne politike, kada je i samo jedna zemlja mogla da blokira konačnu odluku.
Naime, Severna Makedonija napravila je različite velike promene na putu do otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, a najvidljivija je promena imena države, dodavanjem prefiksa "Severna" zbog spora sa Grčkom. Međutim, iako je tim potezom Skoplje sklonilo Atinu sa puta, na istom se, potom, isprečila Sofija, vetom na početak pristupnih pregovora 2020. godine. Bugarska traži ustavne garancije od Skoplja koje štite prava tamošnjih Bugara, kao i da postigne napredak u nekim istorijskim sporovima.
Zbog ovakvih poteza, nemački kancelar Olaf Šolc uoči samita je istakao da će se založiti za ukidanje donošenja spoljnopolitičkih odluka konsenzusom i da se umesto toga odlučuje kvalifikovanom većinom.
Povezane vesti
Međutim, nije sigurno da će Nemačka imati podršku članica u ovom predlogu. Nekoliko zemalja EU, uključujući Francusku, već je iznelo primedbe na ukidanje prava veta u ključnim oblastima kao što je spoljna politika.
Takođe, na problem odluka konsenzusom ukazao je i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj koji je izrazio nezadovoljstov što u Bugarskoj nema napretka u vezi otvaranja pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije i poručio da to pokazuje da konsenzus nije dobro rešenje za donošenje odluka u EU.
"Ovaj slučaj pokazuje još jednom da je problem konsenzus u donošenju odluka. Ne možemo nastaviti pošto jedna zemlja blokira. Danas nije dobar dan, jer je trebalo da pokrenemo pristupni proces za dve zemlje, ali to ne možemo, jer jedna država blokira ceo proces. Moramo razmotriti naše metode rada", podvukao je on.
Zajednički nastup lidera Otvorenog Balkana
Ono što je svakako obeležilo Samit jeste zajedničko istupanje tri zemlje Zapadnog Balkana, Severne Makedonije, Srbije i Albanije. Ove zemlje, koje su i pokrenule inicijativu Otvoreni Balkan, zajednički su donele odluku da lideri ovih zemalja prisustvuju Samitu. Takođem nakon sastanka, lideri tri zemlje, Aleksandar Vučić, Edi Rama i Dimitar Kovačevski odražli su i zajedničku konrerenciju za medije.
"Još jednom se ništa nije dogodilo. Verujem da naši prijatelji iz Skoplja i Tirane treba da dobiju početak pregovora i da će do toga doći što pre. Ovo nije pitanje molbe, to je neophodno jer su obe zemlje uradile sve što je potrebno i tražemo u smislu evropskih propisa", rekao je Vučić na konferenciji. Vučić je zahvalio Kovačevskom i Rami jer su, kao je rekao, bili veoma fer prema Srbiji.
Zajedničko istupanje trojice političara naišlo je i na pozitivne ocene analitičara, koji su istakli da je taj potez važan za region.
"Razumljivo je da su brige EU vezane za bezbednost i da su usmerene ka Ukrajini i Moldaviji. Tu nema mnogo mesta za Zapadni Balkan i ono što je rečeno Zapadnom Balkanu nije ništa spektakulatno. Dobra je poruka zajendička odluka, bilo bi dobro da se konsultuje svih šest lidera Zapadnog Balkana, nadajmo se da je to neka perspektiva, jer onda se sa čisto ekonomske i funkcionalne saradnje prelazi se na političku saradnju, to je ono što je karakterisalo Višegradsku četvorku. Oni nemaju nikakve formalne strukture za konsultacije, ali se redovno sastaju i razgovaraju", kazala za Euronews Srbija uoči Samita Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Euronews/Teodora Vasiljević
Ona je dodala i da su ove tri zemlje "dale znak da je Otvoreni Balkan stigao na viši nivo i da ima smisla". Takođe, kao dobru odluku da lideri ZB zajedno odluče o učešću na samitu ocenio je i Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu i politički analitičar.
"Ohrabrujuće je što su doneli zajedničku odluku - to je prvi put u skorije vreme za države Zapadnog Balkana pokazuju jedinstvo u smislu konsultacija i odluka prema EU, kazao je Kesić u emisiji Euronews veče.
Pitanje sankcija prema Rusiji na putu Srbije
Srbija se nakon otvaranja Klastera u decembru prošle godine, do ovog samita pripremala za otvaranje Klastera 3 - konkurentnost i inkluzivni rast . I pre dolaska u Brisel, prognoze za ovaj korak ka EU nisu bile opstimistične.
Naime, kako su sve oči nakon ruske invazije na Ukrajinu bile uprte u taj sukob, EU je donosila odluke povodom te situacije. Srbija se tu našla pod budnim okom i pritiskom da se uskladi sa sankcijama prema Rusiji. To sada, kako navode i zvaničnici i oni upućeni u prilike u EU, sada otežava dalji napredak Srbije, pored dijaloga sa Prištinom koji je takođe važan u procesu pregovora sa EU, o čemu govori i Izveštaj EP.
Da se od Srbije očekuje uvođenje sankcija prilikom razgovora sa predsednikom Srbije u Beogradu naglasio je i kancelar Nemačke Olaf Šolc, a to su poručili i drugi zvaničnici EU.
Da je pritisaka zbog neuvođenja sankcija Rusiji bilo na samitu u Briselu potvrdio je predsednik Srbije na konferenciji za medije nakon sastanka. On je rekao da je bio jedan od poslednjih govornika i da se pozabavio tim i drugim pitanjima.
Uoči samita, sa jedne strane analitičari su ocenili da to jeste velika prepreka za Srbiju, komentarišući i mogućnost da se Srbiji da neka vrsta nagrade, kao podstrek za uvođenje sankcija.
"Postoje države, kao što je Mađarska koje pozivaju da je neophodno ponuditi Srbiji najmanje jednako onome što bi se desilo da Srbija uvede sankcije, da nešto za uzvrat, a to je prema Mađarskoj članstvo u EU. Ova situacija komplikuje sve, države imaju pravo veta, i zbog situacije u Ukrajini mogu da kažu Srbija jeste ispunila uslove, ali jednostavno ne želimo takvu državu da nagradimo otvaranje klastera", rekao je ranije za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Prinskrin/newsroom.consilium.europa.eu
Govoreći o nagradama, pak, Nataša Dragojlović iz EU konventa kaže da "Taj mehanizam u međudržavnim odnosima pritiska i nagrade radi kod nezrelih društava i neuređenih država, a da kod uređenih država postoji trasirana spoljna politika, strateški pravac za koji se odluči jedna država tako što prouči i izanalizira šta joj u tim odnosima pomaže da zaštiti svoje nacionalne interese, a šta ne".
Sa druge strane, profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić smatra da pretnje u vezi neuvođenja sankcija "nisu ozbiljne".
"To je postalo refren za Srbiju u zadnja dva, tri meseca i taj refrren kao i svaki refren gubi snagu značenja, ja mislim da to nisu ozbiljne pretnje ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji ne verujem da bi EU uvela sankcije Srbiji jer nema nekog neposrednog razloga sem tako nekog inata što nije karakteristično za njih, oni pokušavaju dakle da verbalnim nasiljem tako da kažem priprete Srbiji, ali mislim da to nije realno", kazao je Samardžić.
Korak u dijalogu, Borelj očekuje sastanak na najvišem nivou
Ono što se može gledati kao pozitivan korak jeste napredak u dijalogu Beograda i Prištine ostvaren ove nedelje, uoči briselskog Samita.
Glavni pregovarači Beograda i Prištine Petar Petković i Besnik Bisljimi u utorak su, na sastanku u Briselu, postigli dogovor o mapi puta za implementaciju energetskih sporazuma. Dogovor koji su sve strane, uključujući i evropske posrednike, nazvale velikim korakom napred utire put rešenju problema koji decenijama opterećuje građane severa, ali i odnose Beograda i Prištine. Ovo je prvi konkretan dogovor dve strane postignut od kada specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak vodi dijalog o normalizaciji koji je već dugo u ćorsokaku.
Lajčak koji je i objavio vest o postignutom dogovoru rekao je da je ovo "veliki korak napred". Iz Brisela poručuju da je usvajanje mape puta "korak napred u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije", u korist svih građana, a ove strane se pozivaju da ostvare napredak u svim ostalim nerešenim poslovima na implementaciji.
Takođe, ovaj korak, prema navodima iz Brisela, mogao bi da dovede i do sastanka na visokom nivou, odnosno razgovora Vučića i Kurtija, koji se poslednji put dogodio pre godinu dana.
Šef diplomatije Eu Žozep Borelj rekao je, dolazeći na Samit, da mora da se nastavi sa radom i da je mofuće da će do kraja meseca da bude održan dijalog na najvišem nivou.
Profimedia
Pitanje dijaloga Beograda i Prištine važno je za dalji proces pregovora Srbije i EU, te se jedno celo, posebno poglavlje, broj 35 bavi ovim pitanjem i ne nalazi se ni u jednom od klastera oformljenih prema novoj metodologiji. Važnos rešavanja ovog pitanja naglašaena je i u Izveštaju Evropskog parlamenta koji je ovog meseca usvojio i spoljnopolitički odbor EP, a u kojem se prvi put našla i fomulacija o "međusobnom priznanju Srbije i Kosova".
Mnogo lepih reči bez konkretnih koraka
Iako je pitanje proširenja poslednjih godina isplivalo više na agendu EU, još uvek nema konkretne reforme procesa, na šta mnogi zvaničnici pozivaju. Ipak, i uoči ovog samita čule su se jasne podrške evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i podrške za dalje reforme kako bi se približili članstvu.
Takođe, naglašena je i podrška ekonomskoj saradnji sa ovim područjem, kada se pominju u različiti novi modeli unapređenja saradnje pre punopravnog članstva.
"Ovo je važan momenat jer postoji politička volja da se dodatno učvrsti proces sa Zapadnim Balkanom kako bi se poslala jasna poruka. Diskutovaće se i o situaciji sa Bugarskom i o predlogu Francuske, kako bi što pre otpočeli pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom", rekao je Šarl Mišel uoči samita u Briselu.
Osim toga, mogle su se čuti i poruke da Zapadni Balkan ne sme i neće biti zapostavljen i da je to važan region za EU i po pitanju bezbednosti, koje je sada takođe ključno za evropski blok.
Međutim, kako do konkretnih pomaka za zapadnobalkanske zemlje nije došlo, opet je sve ostalo samo na "lepim rečima", a zemlje ZB moraju da čekaju novu šansu, koja je u decembru. To bi moglo da znači i dalje opadanje podrške građana ovih zemalja članstvu u EU, koje je primetno u poslednjem periodu.
Ukrajina i Moldavija nisu "pogurale" Zapadni Balkan
Uoči sastanka govorilo se o mogućnosti da davanje "zelenog svetla" za integracije Ukanije i Moldavija "pogura" napred i Zapadni Balkan.
Pažnju da bi ovim korakom prema dve zemlje, trebalo dati signal i Zapadnom Balkanu skrenuli su i neki od EU zvaničnika, austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg, izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Viola fon Kramon , kao i specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.
Šalenberg je istakao da "EU ne sme potpasti pod geostrateški ''tunelski vid''. "Imamo odgovornost ne samo prema Ukrajini, već isto tako i prema državama Zapadnog Balkana, koje su delom već godinama kandidati", poručio je austrijski ministar uoči samita.
U sličnom tonu bila je i poruka austrjskog kancelara Karla Nehamera koji je u obraćanju poslanicima austrijskog parlamenta najavio da će se Austrija na nivou EU upravo za to zalagati da pristupni uslovi za Ukrajnu moraju da važe i za zemlje Zapadnog Balkana.
Takođe, bečki ekonomski institut WIIW je povodom Samita EU-Zapadni Balkan istakao da, "koliko je važno dati status kandidata Ukrajini, toliko je bitno da se ne zaboravi Zapadni Balkan, jer bi u suprotnom u zemljama regiona porasla frustracija i skeptičnost prema Uniji".
"Ne može se nastaviti kao do sada“, istakao je Branimir Jovanović iz WIIW, autor studije o odnosu EU i Zapadnog Balkana.
Komentari (0)