Euronews veče o Samitu u Briselu: Zemlje Zapadnog Balkana poslale snažnu poruku jedinstva
Komentari22/06/2022
-22:53
Samitu EU - Zapadni Balkan koji se sutra održava u Briselu prisustvovaće i lideri tri zemlje Zapadnog Balkana, Srbije, Severne Makedonije i Albanije, odlučeno je nakon pregovora trojice lidera. Učešće na samitu su predstavnici tri članice Otvorenog Balkana razmatrali i zajednički doneli zbog odnosa koje Evropska unija ima o njima.
U emisiji Euronews veče o ovoj odluci i očekivanjima o samitu u Briselu govorili su potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić i Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu i politički analitičar koji su ocenili da preporuka da se Ukrajini i Moldaviji da status kandidata za članstvo predstavlja udarac za Zapadni Balkan.
Odluku da lideri sa Zapadnog Balkan ipak učestvuju na samitu u Briselu, Kesić vidi kao dobar signal za odnose među državama regiona, ali smatra i da bi eventualan bojkot poslao poruku Briselu.
Kesić: Bojkotovanje samita poslalo bi jaču poruku
"Složio bih se da je ohrabrujuće što su doneli zajedničku odluku - to je prvi put u skorije vreme za države Zapadnog Balkana pokazuju jedinstvo u smislu konsultacija i odluka prema EU. Da nisu otišli to bi se u Briselu video kao neka vrta protesta i moguće da bi izazvalo neku vrstu reakcije. Budući da idu, može da se na to gleda kao da su saglasni sa politikom da uvedu Moldaviju u Ukrajinu u isti status koji imaju Severna Makedonija i Albanija, a viši od BiH. Jača i snažnija poruka bi bila da su bojkotovali samit. Savetovao bih i da simbolično na nedelju dana zaustave ceo proces pregovora sa EU i pokažu da se ponaša na jedan licemeran način prema njima koji su žrtvovali svoje interese i sprovodili reforme, a pokazalo se da je taj proces isključivo politički. Posledice toga ne bi bile velike i bilo bi više koristi od tih zajedničkih akcija", kazao je Kesić.
Kada je reč o očekivanjima od sutrašnjeg samita, sagovornici emisije Euronews veče ocenjuju da se ne može očekivati da Zapadni Balkan bude u fokusu te da neće doći do značajnijih pomaka ni za jednu zemlju.
"Najbitniji element samita je davanje statusa kanidata Ukrajini i Moldaviji. Ovo je neki salto mortale u odnosu na dosadašnju politiku proširenja gde ove zemlje nisu bile ni na kakvoj agendi proširenja. Strategija je bila da se EU proširi na Zapadni Balkan i posle toga Ukrajina nije ni dolazila u obzir. Zato mislim da EU mora da se uozbilji kada je reč o realnom procesu proširenja. Neki od onih koji donose odluku o kandidaturi za Ukrajinu znaju da ne može u doglednom vremenu da postane članica, za razliku od zemalja Zapadnog Balkana koje godinama sprovode reforme. Ne daje se pozitivan signal time", rekao je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić.
Lopandić: EU bez ozbiljne strategije
On je istakao i da sve ono što se dešava proteklih godina i stagnacija pregovora sa EU ukazuje da EU nema ozbiljnu geopolitičku strategiju, iako se politika proširenja poslednjih godina vratila na agendu EU.
"Još uvek, ni posle najava koje su dolazile od (nemačkog) kancelara Olafa Šolca, a pre toga i (francuskog) predsednika Emanuela Makrona nema ništa. Makron je i pre ulaska u predsedničku kampanju najavio ambiciozniji samit o Zapadnom Balkanu koji se očigledno neće desiti", rekao je Lopandić.
Ipak, on dodaje da novi predlozi mogu doneti neku vrstu napretka.
"Nova metodologija koja se primenjuje otvara mogućnosti postepenog članstva, barem u nekim sektorima. (Predsednik Evropskog saveta) Šarl Mišel je govorio o tom faznom pristupu kada je dolazio i još uvek je to na stolu, očekujem da će nešto od toga biti realnost", kazao je Lopandić.
Kesić takođe ističe da nije realno da Zapadni Balkan dobije prioritet na samitu i da se "jedino možemo nadati da se uvaže protesti koji stižu od svih država koje su na čekanju da se za zemlje regiona otvori veći prostor nego do sada".
Govoreći o mogućnosti da dodela statusa kandidata Ukrajini utiče na ubrzanje procesa pregovora za zemljama Zapadnog Balkana, on navodi da "jedini napredak mogu da naprave ako uđu u taj rat sa Rusijom, takva se poruka šalje".
Duško Lopandić ističe i da je realno razočarenje građana do kojeg je došlo zbog stagnacije u pregovorima, ali da bi svakako trebalo nastaviti proces.
"Pitanje ulaska u EU jeste pitanje političkih dešavanja i nekih reformi i moraju da se slože i jedna i druga kockica. Vrata nikada nisu ni potpuno otvorena i potpuno zatvorena i morate uvek da ih gurate. Ni sada nisu zatvorena i mislim da bi trebalo nastaviti ovaj proces ulaska u EU", zaključio je Lopandić.
Komentari (0)