Igre 
Proširenje EU na raskrsnici: Balkanska petorka čeka korak dalje, može li kandidatura Ukrajine da je pogura
Komentari21/06/2022
-20:00
U četvrtak kada se lideri Zapadnog Balkana nađu u Briselu sa šefovima država i vlada Evropske unije, trebalo bi, makar delimično, da bude jasnije kakva je evropska perspektiva zemalja regiona i hoće li, kako i kada procesi koji već dugo stoje u mestu, biti otkočeni. Model faznog pristupanja, ali i takozvana geopolitička zajednica koja bi bila prilika da predstavnici regiona sede za istim stolom sa liderima EU i pre članstva, mogli bi se naći za stolom i tokom Samita EU koji će uslediti nakon sastanka sa liderima Zapadnog Balkan. Ipak, pod najvećim znakom pitanja i sada ostaje ono što je ključno - hoće li i jedna od zemalja regiona načiniti konkretan korak u procesu pregovora o proširenju.
A takvih koraka, kojima se nadaju javnosti zemalja Zapadnog Balkana, nije malo. Srbija se pripremala za otvaranje Klastera 3, koji nije otvorila prošle godine. Crna Gora je isticala usklađenost sa EU te iskazala spremnost za zatvaranje nekih poglavlja. Severna Makedonija i Albanija i dalje čekaju početak pristupnih pregovora, a Bosna i Hercegovina dobijanje statusa kandidata.
Sastanak o Zapadnom Balkanu na visokom nivou biće održan u Briselu 23. juna, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra bi trebalo da donese konačnu odluku o učešću. Sastanak se poklapa sa prvim danom zasedanja Evropskog saveta, ali i sa preporukom koju je Evropska komisija dala da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidara. Na samitu će o tom pitanju šefovi država i vlada dati konačan sud, a stručnjaci smatraju da bi pozitivan ishod za ove dve zemlje, morao da doprinese i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, koji čine države koje pomake na tom putu čekaju daleko duže.
Na to je pažnju skrenuo i ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg koji je naglasio da ako EU puti signal istoku, mora ispuniti i svoju geopolitičku odgovornost prema jugoistoku Evrope.
Naglasio je da Ukrajina nije u konkurenciji sa državama Zapadnog Balkana, već da se radi o verodostojnosti EU, u postizanju napretka i za države jugoistočne Evrope kojima je Unija dala obećanje u Solunu pre 19 godina. Na isto obećanje osvrnuo se i specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.
"Ne možemo biti ponosni na brzinu kojom se stvari kreću u smislu EU integracija. Ovo je činjenica. A EU je regiji pre 19 godina obećala da će postati deo Evropske unije, a za tih 19 godina samo je Hrvatska postala punopravna članica", kazao je Lajčak.
Sagovornici Euronews Srbija, međutim, ukazuju da kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, nema mnogo izgleda za konkretne pomake na putu ka EU. Umesto toga očekuje se da će fokus pasti na nove modele saradnje sa zemljama koje nisu članice, a među koje spadaju i države regiona. Niz takvih modela pojavio se u javnosti proteklih dana, a mnogi od njih, manje ili vipe direktno, dele proces pristupanja u faze. Na stolu bi se, kako je preneo Euractiv mogao naći upravo predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji predviđa Evropsku političku zajednicu.
Povezane vesti
Prema tim navodima, u nacrtu zaključaka koje Evropski savet treba da usvoji na samitu 23-24. juna navodi se da predložena Evropska politička zajednica neće zameniti postojeće politike EU, uključujući proširenje, već će ih dopuniti, a zemlje u procesu evrointegracija sa Zapadnog Balkana pozivaju se da nastave reforme i reše otvorena pitanja, uključujući dijalog Beograda i Prištine.
Šta očekuju države regiona?
Srbija
Srbija se za otvaranje dva klastera, 3 i 4, prema novoj metodologiji, spremala tokom cela prošle godine. Na međuvladinoj konferenciji 14. decembra 2021. otvoren je Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, a Klaster 3 - konkurentnost i inkluzivni rast ostao je da čeka nov sastanak u junu.
Od januara je na mestu predsedavajuće Evropskim savetom Francuska, od koje se, sudeći prema idejama i navodima predsednika Emanuela Makrona očekivalo ubrzanje procesa proširenja.
Međutim, sve oči već od kraja februara bile su uprte na istok Evrope i Ukrajinu. Srbija se, kada je reč o ratu, našla pod budnim okom i pritiskom EU od odluke da se ne uskladi ni sa jednim paketom sankcija Rusiji koje je usvojila EU, za razliku od cele Evrope, pa i okolnih zemalja, van EU. To sada, kako navode i zvaničnici i oni upućeni u prilike u EU, sada ipak otežava dalji napredak Srbije ka EU.
Prema porukama koje je izneo i kancelar Nemačke, najmoćnije članice EU, od Srbije se očekuje usklađivanje sa sankcijama, ali i rad na starom problemu, dijalogu Beograda i Prištine, o čemu govori i Izveštaj EP u kojem se našla i nova fomulacija o "međusobnom priznanju Srbije i Kosova".
profimedia
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o predstojećem samitu, ističuči da on nikada nije "preoptimističan".
Povezane vesti
"Što se tiče Zapadnog Balkana, nisam siguran da će uspeti da slome Bgarsku što se tiče Severne Makeodnije i Albanije, iako su zaslužile tu odluku. Očekujem i danas žestoke kritike na račun Srbije zbog KiM i neuvođenja restkrivnih mera protv Rusije", rekao je Vučić.
Kako je rekao, Srbiji nije ni otvoreno poglavlje 31, (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), jer su "neki" smatrali da smo nespremni za to, a danas od naše zemlje traže da ima 100 odsto usaglašenosti sa tom politikom za koju nisu čak ni otvorili poglavlje.
Takođe, ministaka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da, iako je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3, on neće biti otvoren 24. juna, navodeći kao razlog neusklađivanje sa režimom sankcija. Istovremeno, ona je istakla da je za nju veoma važna poruka koju je iz Beograda poslao nemački kancelar Olaf Šolc, da je Nemačka prihvatila činjenicu da će se EU proširiti.
Povezane vesti
"Mi smo potpuno spremni za otvaranje Klastera 3, međutim, jasno je bilo da nećemo otvoriti klaster u junu, upravo zbog neuskladivanja sa režimom restriktivnih mera. Nisam baš optimista ni što se tiče drugih, ali ima vremena do kraja godine", izjavila je Joksimović.
Govoreći o predstojećem samitu, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je da su ovoga puta, u fokusu ipak zemlje "istočnog partnerstva".
"Dok se sama Unija ne odluči, donese političku odluku da li će ubrzati integracije za Zapadni Balkan, kako će izgledati proces proširenja. Dok oni oko toga ne postignu saglasnost, da li će to biti pravac, fazno proširenje na rate, ili će se sam proces ubrzarti i dovesti do članstva, do tada teško možemo da očekujemo neke bitnije korake. Teško je dakle da ovoga puta vidimo ikakvo ubrzanje jer će se u fokusu naći kandidature Ukrajine i Moldavije, kao i neki dodatni uslovi za Gruziju. Za Zapadni Balkan, osim zabrinutosti, još uvek nema ničeg konkretnog", kazala je Grubješić za Euronews Srbija.
Ona je rekla da će biti rasprave o Makronovoj ideji kao novoj ponudi za zemlje Zapadnog Balkana, ali i druge zainteresovane za tu vrstu saradnje.
"Ne znamo da li će se taj predlog sada usvojiti jer neke zemlje članice imaju primedbe. Ipak, prema nacrtu zaključaka EU, možda dođe i do usvajanja već sad.
Takođe, ono na šta upućuju zvaničnici iz EU, pa i izvestilac za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak je da je Priština ispunila sve uslove za viznu liberalizaciju, a da još čeka zeleno svetlo za konačno sprovođenje tog koraka.
Severna Makedonija i Albanija
Severna Makedonija i Albanija su zemlje Zapadnog Balkana koje čekaju zvanično odobrenje za početak pregovora sa EU i radu na otvaranja poglavlja i klastera.
Severna Makedonija napravila je različite velike promene na putu do otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, a najvidljivija je promena imena države, dodavanjem prefiksa "Severna" zbog spora sa Grčkom. Međutim, iako je tim potezom Skoplje sklonilo Atinu sa puta, na istom se, potom, isprečila Sofija, vetom na početak pristupnih pregovora 2020. godine. Bugarska traži ustavne garancije od Skoplja koje štite prava tamošnjih Bugara, kao i da postigne napredak u nekim istorijskim sporovima.
profimedia
Promena na premijerskim pozicijama nagovestila je i mogućnost promene u međusobnim odnosima dve zemlje, a nakon početka rata u Ukrajini i podizanja svesti o važnosti jedinstva u Evropi i moguće otopljavanje odnosa Sofije i Skoplja, kako bi se došlo do trenutka da Severna Makedonija otpočne pregovore sa Evropskom unijom.
I komesar za proširenje EU Oliver Varhelji je tokom četvrte posete Bugarskoj u poslednjih šest meseci, izrazio nezadovoljstvo zato što još ne postoji rešenje za zastoj oko planova za pristupanje Severne Makedonije EU, ističući da bi jačanje evropske perspektive za Severnu Makedoniju značilo ograničavanje ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu.
Takođe, nemački kancelar Olaf Šolc je tokom svoje nedavne posete Zapadnom Balkanu, u okviru koje je posetio i Skoplje i Sofiju, istakao da bi i Severna Makedonija i Albanija trebalo da počnu pregovore o članstvu.
Nakon Šolcovih poruka, bugarski premijer Kiril Petkov je rekao da ima tri jasna uslova za ukidanje veta koji blokira pregovore Severne Makedonije o pristupanju Evropskoj uniji i radi na tome da vidi da li Brisel može da garantuje da će ti uslovi biti ispunjeni.
Unutarpolitička situacija u Sofiji, gde je koalicioni partner, stranka Postoji takav narod napustila koaliciju kao razlog navodeći popustljive odnose prema Skoplju, ponovo je otežala situaciju.
profimedia
Albanija takođe čeka početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Međutim, kako Severnu Makedoniju i Albaniju po pitanju početka pregovora stavljaju u isti koš tako je, "ni kriva, ni dužna", sve vreme blokirana i Tirana.
Ova zemlja je kandidat za članstvo od 2014. godine, međutim i dalje čeka bolje dane za proširenje Evropske unije.
Kako je prethodno i pomenuto, i evropski zvaničnici istakli su da je, posebno sada kada se radi o pitanju bezbednosti, važno da i Albanija i Severna Makedonija počnu pregovore o članstvu.
Da bi obe zemlje trebalo da počenu pregovore istakao je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.
"Znate da Evropska unija donosi odluke na osnovu konsenzusa, tako da radimo naporno za francusko predsedništvo ili čak za samog predsednika Makrona i evropske lidere poput predsednika Šarla Mišela, ali mnogi drugi pokušavaju pomoći obema stranama da pronađu zajedničko rešenje koje bi omogućilo i Severnoj Makedoniji i Albanija da počnu pregovore ovog juna”, kaže Lajčak.
Stručnjaci pred predstojeći samit nisu optimistični kada su ove dve zemlje u pitanju.
"Što se tiče Severne Makedonije, bez obzira na nedavne optimistične poruke iz različitih evropskih centara, oni nemaju mnogo čemu da se nadaju sada na junskom samitu. Situacija sa bugraskom vladom je takva da nema izgleda za dogovor i pronalaženje kompromisnog rešenja. Bugarska nema evro kao zvaničnu valutu, nije Šengen zoni i možda može da pokuša da "traži" neke ustupke u Briselu koje će potom moći da plasira kući kao svoj rezultat", kazala je za Euronews Srbija Andrijana Lazarević politikološkinja i projektni koordinator RESECO.
Slično smatra i potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.
"Šanse su minimalne za otvaranje pregovora Severne Makedonije i Albanije, maltene nepostojeće jer Bugarska Vlada je problemu nakon što je jedan koalicioni partner napustio Vladu upravo optužujući je da je popustljiva prema Severnoj Makedoniji. Tako sada imate manjinsku Vladu i koja nema dovoljnu podršku, te teško može da se očekuje da donese odluku i junski samit će proći bez dobre odluke za Severnu Makedoniju i Albaniju. Svih ovih godina je Unija mogla da uradi više nego što se to u stvarnosti desilo. Sevrna Makedonija je kandidat još od 2005. godine, pa i kada su podneli velike žrtve promenili ime, Ustav, uradili sve neophodne reforme, ispostavilo se da i Bugarska ima neke zahteve", rekla je Grubješić za Euronews Srbija.
Ona je dodala i da je greška što je Albanija "vezana" za Severnu Makedoniju.
"Albaniju su prethodno vezali za Severnu Makedoniju i to traje godinama, nikako da otpočnu pregovore", dodala je Grubješić.
Crna Gora
Crna Gora je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je otvorila sva poglavlja u pregovorima, te dalje čeka postepeno zatvaranje poglavlja.
Podgorica se uskladila i sa sankcijama EU Rusiji nakon početka rata, ističući da ta zemlja stremi članstvu i insistira na usklađenosti sa EU.
Premijer Crne Gore Dritan Abazović rekao je nedavno da je ta zemlja "odgovoran kandidat za članstvo u Uniji i dosledno prati spoljnu i bezbednosnu politiku". Tokom posete Crnoj Gori, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister rekao je da "Crna Gora na najboljem putu da postane 28. članica Evropske unije.
Euronews/Stefan Goranović
Ipak, kako je za Euronews Srbija rekla Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, nema izgleda da na ovom samitu Crna Gora zatvori neko od poglavlja, iako je tome stremila. To pripisuje generalnom problemu sa procesom proširenja.
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina bori se sa unutarpolitičkim problemima, što se svakako odražava i na evropsku budućnost.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel održao je 12. juna razgovor sa političkim liderima BiH u Briselu. Prema njegovim navodima, postignut je "politički sporazum o jakom i kredibilnom planu, kojim će se sprovoditi reforme u BiH u cilju napretka ka evropskoj budućnosti".
U Evropskom savetu navode da je sporazum potpisalo 12 učesnika sastanka iz BiH, uključujući i sva tri člana Predsedništva BiH.
Međutim, izjava predsednika SNSD Milorada Dodika da u Briselu "ništa nije potpisano" govori o situaciji u BiH i nesaglasnosti tamošnjih političara.
"Ništa nismo potpisali, načelno smo prihvatili taj dokument, jer smo razumeli da taj dokument može da doprinese da BiH krajem meseca dobije kandidatski status", kazao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Ipak, u svetlu dešavanja poslednjih dana i rasprave o dodeli statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, stižu i pozivi da se BiH dodeli status kandidata.
Izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Viola fon Kramon izjavila je u Sarajevu da se u slučaju davanja kandidatskog statusa Moldaviji i Ukrajini mora nešto dati i zemljama Zapadnog Balkana, što, kako je rekla, podrazumeva i status kandidata za BiH. Na to je pozvao i austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg.
Google Maps, Tanjug/AP/Michael Sohn
Imajući u vidu aktuelnu situaciju oko proširenja EU, BiH na ovom samitu nema izgleda za sticenje statusa kandidata, kazala je Grubješić.
To je i genralni utisak, trenutna kriza u Evropi nije povoljno uticala na proces proširenja EU jer se nije našao trenutak za rad na promeni te politike.
"BiH neće dobiti status kandidata, sada se maltene ništa neće desiti, a sledeća šansa je krajem godine. Usled aktuelne situacije fokus je pomeren sa Zapadnog Balkana na istočno partnerstvo, na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju", zaključila je Suzana Grubješić.
"Zbog dešavanja na EU nivou, ne očekujemo da će doći do pomaka na predstojećem samitu, ali očekujemo da će kraj godine doneti neke nove i značajnije odluke za Zapadni Balkan iz Brisela. EU treba sada da pokaže dobru volju prema istočnim susedima sada ali nikako ne sme da zapostavi Zapadni Balkan", istakla je i Andrijana Lazarević za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)