Igre 
Da li će Otvoreni Balkan biti deo sastanka EU - Zapadni Balkan: Čeka se zajednička odluka Skoplja, Tirane i Beograda
Komentari22/06/2022
-09:58
Čeka se odluka o tome da li će predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije (država članica inicijative Otvoreni Balkan) prisustvovati sastanku EU- Zapadni Balkan koji će se sutra održati u Briselu. Juče su video-linkom razgovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.
Nakon razgovora sa liderima zemalja Otvorenog Balkana, Vučić je rezgovarao i sa šefom diplomatije EU Žozepom Boreljom, a posle tog razgovora je saopšteno da će odluka o ušešću na sastanku biti doneta do danas u podne.
Predsednik je juče o ušešću na sastanku razgovarao i sa predstavnicima Vlade Srbije i najbližim saradnicima.
Instagram.com/buducnostsrbije
Posle jučerašnjih razgovora oglasio se i premijer Albanije Edi Rama koji je rekao da će zemlje Zapadnog Balkana na samitu verovatno čuti još jedno "ne, izvinite".
"Cela Unija je kidnapovana od strane Bugarske i nije baš spektakularno to posmatrati. Šta ćemo tamo", napisao je Rama na Tviteru dva dana uoči samita.
Povezane vesti
Unija je sa Severnom Makedonijom i Albanijom trebalo da otvori pregovore o članstvu krajem 2020. godine, ali je Bugarska blokirala otvaranje formalnih pregovora zbog spora oko istorije i jezika sa Severnom Makedonijom.
Sastanak o Zapadnom Balkanu se poklapa sa zasedanjem Evropskog saveta
Evropska unija održaće sastanak na visokom nivou o Zapadnom Balkanu 24. juna u Briselu, a poklopiće se sa planiranim zasedanjem Evropskog saveta 23. i 24. juna.
Sastanak se održava nakon što su se članovi Evropske komisije usaglasili da predlože da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU.
Na samitu će o tom pitanju šefovi država i vlada dati konačan sud, a stručnjaci smatraju da bi pozitivan ishod za ove dve zemlje, morao da doprinese i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, koji čine države koje pomake na tom putu čekaju daleko duže.
Na to je pažnju skrenuo i ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg koji je naglasio da ako EU uputi signal istoku, mora ispuniti i svoju geopolitičku odgovornost prema jugoistoku Evrope.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Naglasio je da Ukrajina nije u konkurenciji sa državama Zapadnog Balkana, već da se radi o verodostojnosti EU, u postizanju napretka i za države jugoistočne Evrope kojima je Unija dala obećanje u Solunu pre 19 godina.
Na isto obećanje osvrnuo se i specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.
Povezane vesti
"Ne možemo biti ponosni na brzinu kojom se stvari kreću u smislu EU integracija. Ovo je činjenica. A EU je regiji pre 19 godina obećala da će postati deo Evropske unije, a za tih 19 godina samo je Hrvatska postala punopravna članica", kazao je Lajčak.
Fokus na novim modelima saradnje?
Međutim, sagovornici Euronews Srbija su ukazali da, kada je reč o Zemljama Zapadnog Balkana, nema mnogo izgleda za konkretne pomake na putu ka EU. Umesto toga očekuje se da će fokus pasti na nove modele saradnje sa zemljama koje nisu članice, a među koje spadaju i države regiona.
Niz takvih modela pojavio se u javnosti proteklih dana, a mnogi od njih, manje ili više direktno, dele proces pristupanja u faze. Na stolu bi se, kako je preneo Euractiv mogao naći upravo predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji predviđa Evropsku političku zajednicu.
Euronews Srbija/Printskrin
Prema tim navodima, u nacrtu zaključaka koje Evropski savet treba da usvoji na samitu 23-24. juna navodi se da predložena Evropska politička zajednica neće zameniti postojeće politike EU, uključujući proširenje, već će ih dopuniti, a zemlje u procesu evrointegracija sa Zapadnog Balkana pozivaju se da nastave reforme i reše otvorena pitanja, uključujući dijalog Beograda i Prištine.
Apel civilnih organizacija iz regiona
Uoči sastanka lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, predstavnici civilnog društva iz regiona uputili su apel vladama zemalja EU, kao i SAD i NATO, da je pridruživanje Zapadnog Balkana EU geopolitička i geostrateška neminovnost "s obzirom na stalne pretenzije Rusije da ga destabilizuje".
"Nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i (deo) BiH otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada", navedeno je u apelu.
U apelu se, između ostalog navodi, da kao prvi korak Kosovo treba da dobije viznu liberalizaciju, da se deblokira situacija u vezi sa Severnom Makedonijom u pristupnim pregovorima i da se pomogne Albaniji da dobije status kandidata.
Komentari (0)