Bez pomaka za Zapadni Balkan na Samitu - Vučić: Treba da prihvatimo Makronov predlog, Rama i Kovačevski o blokadi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, nakon Samita EU-Zapadni Balkan, da je potrebno da se prihvati predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici, jer je to jedini način da se "naš glas čuje i da češće slušamo druge, evropske kolege".

Vučić je to rekao na zajedničkoj konferenciji sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim i premijerom Albanije Edijem Ramom nakon Samita EU - Zapadni Balkan, koji nije doneo novi korak na putu ka EU ni Severnoj Makedoniji, niti Albaniji, a kao posledica bugarske blokade. Nikakvih pomaka nije bilo ni kada je reč o drugim zemljama Zapadnog Balkana.

"Još jednom se ništa nije dogodilo. Verujem da naši prijatelji iz Skoplja i Tirane treba da dobiju početak pregovora i da će do toga doći što pre. Ovo nije pitanje molbe, to je neophodno jer su obe zemlje uradile sve što je potrebno i traženo u smislu evropskih propisa", rekao je Vučić. 

On je rekao da su neizmerno zahvalni predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i komesaru sa proširenje Oliveru Varheljiju što su "nas podržali na evropskom putu i posetili naše zemlje". 

Prinskrin/newsroom.consilium.europa.eu

"Sve što sam rekao danas, rekao sam na otvoren način, javno, u prisustvu evropskih zvaničnika. Ako mogu da prevedem ono što je bilo važno za nas danas, i ako anlizirate, nije bilo konktetnih rezultata za Zapadni Balkan, ali imali smo dobru dikusiju. Nikada ne bih potcenio tako nešto. Ako me pitate da li su Severna Makeodnija i Albanija dobili datume za početak pregovora - nisu, Priština nije dobila viznu liberalizuaciju, BiH nije dobila status kandidata... Mi smo kritikovani od strane mnogih članica zbog sankcija i to je to. To je ono što se dogodilo ako sve to sumirate u konkretnim stavkama. Ali u politici se ne radi uvek o konkretnim stavrima. Radi se o tome da gradimo poverenje, sa te tačke gledišta mislim da je ovo važan sastanak i da je bio dobar Samit", rekao je Vučić.

Vučić je zahvalio Kovačevskom i Rami jer su, kao je rekao, bili veoma fer prema Srbiji, ali i mnogim evropskim liderima koji su ukazali poštovanje Srbijii.

"Video sam da su hrvatski mediji čak i tokom diskusije informisali svoju javnost da se vrši pritisak na Vučića zbog ruskog pitanja. To je istina, to ne krijem. Ja sam bio jedan od poslednjih govornika, pozabavio sam se ovim i drugim pitanjima. Želeo sam da vas podsetim na nešto što se dešavalo u prethodna četiri meseca. Na osnovu podataka od ljudi iz moje službe, 2.629 članaka je odštampano u evropskim medijima o Srbiji nakon ruskog napada o tome da Srbija ugrožava ceo region Zapadnog Balkana. Da ugrožava suverenitet Bosne, tzv. Kosova a ništa se nije desilo", rekao je on i dodao: 

"Moje pitanje za vas jeste - da li ste ikada čuli bilo kakvo izvinjenje od mnogih medija zbog ovih čistih izmišljotina, koje su preneli građanima. Niste. Mi ne tražimo pravdu, nisam ovde da bih opravdao našu poziciju...".

On je rekao i da veruje da će zajedno sa evropskom političkom zajednicom, moći svi zajedno da reše određena pitanja što je pre moguće. "Ova veoma teška pitanja za Severnu Makedoniju i Albaniju, a u međuvremenu ćemo se truditi da poboljšamo nivo saradnje naših zemalja", rekao je on. 

Vučić se osvrnuo i na pitanje Otvorenog Balkana, na koji su, kako je rekao,veoma ponosni.

"To nije bila ideja nikog drugog sem nas, nas trojice, Zorana Zaeva, koji je pre Kovačevskog bio tu. Mi smo želeli da brinemo sami o sebi, svom reguionu, da se brinemo o našim susedima. U mešuvreemnu smo čuli da je to bila ideja Vitora Orbana. A on je bio prisutan danas, nismo ni razgovarali sa njim o tome. Neko je rekao da je to ideja Vladimira Putina. Nikada nisam razgovarao sa Putoinom o tome. Zašto je nekome bilo potrebno to? Jer smo to uradili sami. Tri nacije su sele i pronašle rešenje barem za neke od problema. Da li je to zabranjemno?", rekao je Vučić.

Dodao je i da veruje da svi mogu da urade mnogo pre decembra.

"Moje obećanje evropskim kolegama je da ćemo uraditi sve što možemo po pitanju evropskih standarda do decembra ove godine, a zatim verujem, neću reći da ćemo slaviti, ali da ćemo svi biti u boljem raspoloženju nego danas", rekao je on.

On je odgovarajući na pitanja novinara rekao i da je imao dugu diskusiju sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i sa austrijskim kancelarom AKrlom Nehamerom.

"Verujem da Zapadni Balkan ima evropsku budućnost, ali je pitanje. Dosta toga možemo da uradimo. Ali ovo što se dogodilo Severnoj Makedoniji i Albaniji nije fer prema timzemljama. I nadam se da ćemo svi  moći da prevaziđemo poteškoće. Ali u mešuvremenu ne smemo da kukamo. Jer čak i ako svi čuju naše žalopojke, neće se ništa promeniti. Moramo da radimo. Da menjamo sebe na bolje i da kreiramo bolje okruženje i bolji standard. I da poboljšamo sva neophodna pitanja uključujući sudstvo, pravosuđe i demokratizaciju", rekao je predsednik Srbije. 

Kovačevski: Ozbiljan udar na kredibilitet EU

Dimitar Kovačevski je rekao da je ovo što se dešava je ozbiljan problem i udar na kredibilitet EU, i da se troši dragoceno vreme "koje nemamo na raspolagaju".  

"Izrazio sam nezadovoljstvo moje vlade i zemlje tokom procesa integracija. U martu 2020. je odlučeno o stratu pregovora Severne Makedonije i EU, ali pregovori nisu počeli. Ovo što se dešava je ozbiljan problem i udar kredibilitetu EU, trošimo dragoceno vreme koje nemamo na raspolagaju. Severna Makedonija, ali i region ne mogu da budu u situaciji da jedna zemlja blokira, ne mogu bilateralna pitanja da postanu multilateralni problem", rekao je Kovačevski. 

Prinskrin/newsroom.consilium.europa.eu

On je dodao da je Severna Makedonija poznata kao zemlja koja je posvećena pronalaženju obostrano prihvatljivih rešenja i da je mnogo uradila i donela teške odluke. 

Kako je rekao, agresija na Ukrajinu je pretnja za sve zemlje reigona, i Zapadni Balkan mora biti viđen kao neophodnost i kao investicija u bezbednost. 

On je govorio i o inicijativi Emanuela Makrona o stvaranju "evropske političke zajednice".

"Predlog u ovoj formi je neprihvatljiv za mene, za predsednika, za Vladu, za koalicione partnere i za građane Severne Makedonije", rekao je Kovačevsk i poručio: "Ne sme se dozvoliti da se Severna Makedonija i Albanija, kao i region, tapkaju u mestu zbog jedne zemlje članice EU (Bugarska) koja jednostavno ne uspeva da koordiniše i obezbedi deblokadu našeg evropskog puta".

Kovačevski je zahvalio Makronu na posvećenosti i uloženom trudu da se pronađe rešenje, ali je dodao da je Severna Makedonija u tom procesu objavila smo svoje stavove i crvene linije. Istakao je i da se ne sme dozvoliti "da bilateralna pitanja postanu multilateralni problem".

Naglasio je da građani mogu da budu mirni jer su strateški interesi i ciljevi zemlje uvek u prvom planu, kao i da niko ne može da nameće rešenje bez saglasnosti Skoplja.

Dodao je da je država sve uradila, a da je sada EU na potezu.

"Ako tokom francuskog predsedavanja EU dođe do razumevanja za naše stavove, spremni smo da se upustimo u razgovore o tome, kako bi pregovori mogli da počnu do kraja juna“, poručio je Kovačevski.

On je ponovio ključne elemente pod kojima bi predlog bio prihvatljiv, a to su jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu, što još nije usaglašeno sa bugarskom stranom.

Na pitanje o atmosferi tokom današnjeg sastanka, Kovačevski je rekao da su one zemlje koje su bliže Severnoj Makedoniji bolje razumele njenu poziciju.

"Bolje razumeju okruženje i imaju dublje poznavanje pitanja s kojima se mi suočavamo, ali moram reći da je diskusija bila konstruktivna, uz dosta mogućnosti da u budućnosti imamo veći nivo razumevanja", rekao je. 

Rama: Treba reći istinu, nije to samo Bugarska

Albanski premijer Edi Rama rekao je da mu je žao Evropske unije. On je rekao da je na sastanku pokušao da govori o tome.

"Mišel nam je rekao da imamo tri minuta. Ja sam mu rekao može da bude i 30 sekundi ako nam daju nešto. Ali nisu. Zato tri minuta nije dovoljno. Rekao sam im da je dobro i loše biti sa njima. Dobro je jer smo Evropljani, a to je dobra stvar. Loše je zato što i dalje ne možemo da budemo poštovani kao Evropljani nego kao gosti u podeljenoj kući", istakao je Rama.

Kako je rekao, "zabrinjavajuća je stvar što čak i pandemija, veliki napad i preteći rat koji može da se pretvori u tragični globalni rat nije uspeo da ih ujedni".

"Šta da radimo? Imamo mnogo toga da uradimo. S jedne strane mislim da smo već podržali ideju francuskog predsednika Makrona i strateški cilj nove zajednice. Dok nastavljamo na putu ka članstvu nadajući se da ćemo u sledećem veku biti članovi, suočavajući se sa raznim Bugarskama na putu, cenimo ako ova nova politička zajednica zaživi tako da svi budemo zajedno u jednoj kući. Nema problema ako smo podeljeni na različitim spratiovima, ali bismo bar u dnevnoj sobi bili zajedno, a ne ovako", rekao je Rama. 

Prinskrin/newsroom.consilium.europa.eu

Rama je rekao i da je glavna tema danas na Samitu bila Severna Makedonija.

"Nekad je bila samo Makeddonija. Sedamnaest godina kasnije ona i dalje čeka kao kandidat da otvori pregovore. Promenila je ime, ali to nije imalo razilke. Zamislite da Francuska ili Italija promene ime... Albanija čeka 18 godina", istakao je.

Kako je rekao, veoma je važno da se kaže istina - "da razlog nije samo Bugarska".

"Recimo istinu. Bugarska je sramota. Ali, nije samo to. Slomljen je duh proširenja. A Bugarska je izraz toga. Duh proširenja je došao do toga da određena članica 'kidnapuje' druge. Bugarska afera je sramota. NATO zemlja koja je kidnapovala druge dve zemlje, članice NATO, dok u zadnjem dvorištu Evrope besni rat", rekao je on i dodao: "Onda nam oni kažu - Putin je veoma bolestan. On može biti bolestan ili dobar, ali ovo mesto ovde ne izgleda zdravo".

Premijer Albanije je naveo i da mu je žao nekih optimističnik ljudi koji su juče tvitovali i istakao da on nije došao u Brisel sa ideojom da će se nešto dogoditi. Takođe, istakao je da je zatražio punu podršku Otvorenom Balkanu, jer su u EU čak i oko toga podeljeni.

On je ocenio i da EU ima veći problem od Albanije, jer oni imaju veću odgovornost.

"Mislim da ćemo sigurno stići u Evropu, nadam se pre narednog veka, ali najkasnije u narednom veku", primetio je Rama.

On je najavio i da će Albanija nastaviti da obavlja i dalje svoj posao i da nastavi sa reformama, jer želi da bude zemlja gde će se ljudi dobro osećati i imati standard kao EU.

"Nisam očekivao nista drugo od onoga sto sam dobio, nije bilo iznenađenja", rekao je Rama.

On je dodao i da se nada da u Hrvatskoj neće biti protivljenja kada su u pitanju integracije Srbije, na način kako je Bugarska blokirala Albaniju.

Premijer Albanije je istakao i da svi treba da znaju da je Srbija u različitoj poziciji kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. "Pokušao sam da im objasnim da je popularnost Putina tamo na nivou od 80 odsto i javnost nije toliko spremna da ide ka Briselu", rekao je on i dodao da je Srbija glasala protiv Rusije u Komitetu za ljudska prava. 

"Razumem zahtev da se dodatno poguraju određene stvari, ali ne razumem da stvari guramo do poslednjih granica. Rekao sam to u Prištini, Tirani i ovde. Srbija nije u poziiji da postigne stvari toliko brzo i ako opteretimo Srbiju previše, možda ćemo imati suprotan efekat od onog koji želimo. Platili bismo to evropskom budućnošću Srbije ali patili bi ljudi u našem regionu", naveo je on.