Igre 
Raspakivanje diplomatskih poruka Olafa Šolca: Decidni stavovi, iznenađenja za Beograd i novi zamah evroperspektivi
Komentari11/06/2022
-08:17
Još od kada je najavljena poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu kao "zaokruživanje" nemačke diplomatske ofanzive, analitičari su tumačili koje će ključne poruke u taj krug da smesti visoki gost iz Berlina.
Sudeći prema reakciji predsednika Aleksandra Vučića, zahtevi koji se tiču uvođenja sankcija Rusiji su očekivani, ali iznenađenje predstavljaju reči koje su su nešto ranije čule u Prištini o neophodnosti međusobnog priznanja Srbije i Kosova. S druge strane, važno mesto u obraćanjima dvojice lidera zauzele su teme o kojima se govorilo u pozitivnom tonu, a tiču se evropske perspektive Sribje i regiona, kao i ekonomskih odnosa i pomoći Nemačke u energetskoj diversifikaciji.
Šta se nalazi u diplomatskom paketu ključnih poruka koje je Šolc doneo u prvu zvaničnu posetu Srbiji?
Decidan i oštar zahtev za uvođenje sankcija Rusiji
Zahtev od strane Evropske unije da Beograd uvede sankcije Rusiji lebdi nad Srbijom od kada je evropska dvadesetsedmorka uvela prvi paket restriktivnih mera prema Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. U prethodnom periodu brojni zvaničnici sa Zapada boravili su u Beogradu i potezali to pitanje, a među njima su bili i političari iz Nemačke. Analitičari su i ranije isticali da je stav Nemačke po tom pitanju jasan i da će Šolc da ga iznese tokom tet a tet susreta sa Aleksandrom Vučićem.
Vučić je na zajedničkoj konferenciji sa Šolcom istakao da je nemački kancelar na decidan i oštar način tražio od Srbije da se priključi sankcijama protiv Rusije. Takođe, dodao je da je dobro razumeo Šolca koji je rekao da je došao u Beograd da bi omogućio proces pristupanja EU, a da svako ko pristupa EU prihvata sva pravila uključujući i režim sankcija.
Diplomata Zoran Milivojević je za Euronews Sribja rekao da ima utisak da je nemačko viđenje usklađivanja spoljne politike konkretno u ovom slučaju jedan od ključnih kriterijuma za napredak u procesu pristupanja Uniji.
"Dakle, ono što je proces usaglašavanja spoljne politike, koji treba da se završi u trenutku potpisivanja pristupnog ugovora, što je još daleko, u ovom slučaju odnosa prema Rusiji i sankcijama dolazi u prvi plan, i predstavlja kriterijum u ovom trenutku, a ne u procesu. I ne na daljinu, rekao bih u što kraćem vremenu", rekao je Milivojević.
Povezane vesti
On ne misli da je Šolc došao sa rokovima za uvođenje sankcija, ali napominje da je dovoljno to što je bio izričit. "Ukoliko se sukob u Ukrajini bude produbljivao u narednom periodu, za nas će situacija biti sve teža", naveo je on.
Tanjug/Zoran Žestić
Iako je Vučić naglasio da su poruke o sankcijama bile veoma decidne, Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za poliitčku izuzetnost kaže da se čini da su one bile nešto blažeg tonaliteta nego što je to bilo očekivano.
"Ako mogu sebi da dozvolim da tumačim ono što je rečeno, mislim da Srbija mora da dobije nešto vrlo konkretno zauzvrat ukoliko se odluči da uvede sankcije Rusiji. Čini se da do sada nije bilo konkretnih nadoknada za uvođenje sankcija. I nemiri koji su pomenuti i potencijalni protesti protiv vlasti u Beogradu ako se to desi, govore da je cena toga velika. Pitanje je koliko EU i Nemačka kao pojedinačna država može ponuditi adekvatnu alternativu jer to mora da bude jako dobra alternativa ako se Srbija odluči da napravi definitivni zaokret", kaže Vladisavljev.
Poruka o međusobnom priznanju Srbije i Kosova kao iznenađenje
Kancelar Šolc je i tokom prethodnog susreta sa Vučićem i Kurtijem u Berlinu u fokus stavio dijalog Beograda i Prištine i neophodnost da se naprave pomaci na tom polju. Prva stanica na balkanskoj turneji bila mu je Priština odakle je uputio poruku o dijalogu koja je zaparala uši mnogima u Beogradu jer je govorio o neophodnosti međusobnog priznanja Srbije i Kosova.
To je bilo iznenađenje i za predsednika Vučića koji je pred gostom iz Nemačke istakao da niko nikada iz Evrope o tome nije govorio na taj način. Ipak, Šolc je odgovarajući na novinarsko pitanje kratko rekao da je stav Nemačke po tom pitanju dugo poznat i da je to nešto što je očekivano.
Vladisavljev smatra da nam to govori o čemu se razgovaralo iza zatvorenih vrata i šta je ono što nije rečeno u izjavama za javnost. "Biće vrlo zanimljivo kako će se dalje odvijati dijalog. Pozivanje na uzajamno priznanje do sada nije bilo prihvatljivo kao rešenje za predstavnike Beograda", ukazao je i dodao da ne vidi da će se to u skorijem vremenskom periodu promeniti. Kako je dodao, međusobno priznanje može biti faktor koji će doprineti daljoj nestabilnosti odnosa Beograda i Prištine.
Tanjug/Zoran Žestić
Milivojević ukazuje da se to može smatrati nemačkim tumačenjem pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine, odnosno onoga što figurira u pregovaračkom okviru i što je obaveza u pregovaračkom procesu.
Povezane vesti
"Mi to tumačimo tako da to znači traženje rešenja i normalizaciju odnosa, mi definišemo to kao kompromis. Međutim, Nemačka strana je ovim što je Šolc izneo u Prištini stavila do znanja da ona to tumači kao međusobno priznanje", rekao je diplomata za Euronews Srbija.
I on upozorava da je to otežavajuća okolnost, i dodaje da je Vučić istakao da on ne može da prihvati tu vrstu tumačenja, odnosno da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova.
Ambicija Nemačke da vrati politiku proširenja EU na agendu
Važno je da proces proširenja EU bude pokrenut i pomeren sa "mrtve tačke", poručio je Šolc iz Beograda i podsetio na obećanja koja su zemljama Zapadnog Balkana data u Solunu 2003. godine. On je istakao da će toj temi dati veliki značaj u svom radu – kako kada je reč o procesu pristupanja, tako i kada je reč o pokretanju Berlinskog procesa.
Povezane vesti
Vučić je istakao da je Šolc doneo novu energiju i nadu za sve na zapadnom Balkanu: "Ne samo da razume i čuje i želi da sasluša, već želi da postoji stvarna suština proširenja na Zapadni Balkan, a ne da to bude kupovina vremena. To je veoma važno i izvanredna poruka za sve na Zapadnom Balkanu", naglasio je Vučić.
Kako ocenjuje Milivojević, Nemačka, na čelu sa ovom vladom ima ambiciju da politiku proširenja EU vrati na agendu i da joj da određenu dinamiku. "To znači da će to biti jedna od tema raspleta u samoj EU, imajući u vidu da tamo postoje razlike oko toga i imajući u vidu poslednju inicijativu Emanuela Makrona o političkoj zajednici", rekao je on.
Tanjug/Zoran Žestić
Kako je dodao, možemo računati da će taj proces imati dinamiku i da ćemo izaći iz onoga što se zove "evropska perspektiva bez sadržaja".
I Stefan Valdisavljev je na toj liniji tumačenja i smatra da treba da nas raduje to što imamo konkretne poruke o ubrzanju evropskih integracija.
"Godinama govorimo o zastoju, da se ceo Zapadni Balkan nalazi u limbu, i možda će u nekim drugim prestonicama Zapadnog Balkana ove poruke biti prihvaćene sa malo više radosti. Ovo je vrlo snažna poruka", istakao je.
Politički značaj energetske diversifikacije
Kancelar Nemačke i predsednik Srbije razgovarali su i o predstojećoj zimi i energentima, a Vučić je istakao da iz Berlina ponuđena pomoć po tom pitanju.
"Šolc je bio fer i ponudio pomoć Nemačke u pronalaženju rešenja za krizu koju već osećamo, a tek ćemo da je osetimo, u smislu izgradnje energetskih kapaciteta, koji bi nas povezali sa ostatkom regiona, da omogućeno sebi različite načine za diversifikaciju", rekao je Vučić.
On je zahvalio kancelaru i najavio da će u narednom periodu biti izgrađeno "sve što nam je potrebno, pa i ono što nije". "To cenimo i bez toga teško da bismo mogli da napredujemo", rekao je Vučić.
Iako smatra da se ključna poruka sastanka odnosi na evrointegracije, profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković je za RTS rekao da je značajno to što je rečeno da će Srbija imati podršku Nemačke u diversifikaciji energetskih izvora. "To je naročito bitno za Srbiju iz niza razloga", ukazao je.
Vladisavljev napominje da su poruke o saradnji u energetskoj diversifikaciji veoma zanimljive.
"Pored toga što je to nacionalni interes svake države, u našem slučaju bi energetska diversifikacija značila i manje zavisnosti od Rusije, što pored energetskog, ima i taj politički znača", ukazuje on.
Analitičari su saglasni da su se, kada je reč o bilateralnim odnosima čule pozitivne stvari jer Nemačka predstavlja prvog trgovinskog partnera za Srbiju. Kako ističu, postoji interes obe strane da ti odnosi nastave da idu uzlaznom putanjom.
Komentari (0)