Igre 
Bodo Veber za Euronews Srbija o poseti Šolca: Berlin ima jasnu poziciju, očekuje da se okonča "sedenje na dve stolice"
Komentari09/06/2022
-22:00
Kancelar Nemačke Olaf Šolc sutra stiže u posetu Balkanu u okviru koje će posetiti Beograd i Prištinu. U javnosti se najviše govori o porukama koje će da pošalje i podseća se na insistiranje Nemačke da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Sagovornici emisije Euronews Veče, Bodo Veber iz Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina i dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević ne očekuju da će Šolc imati drugačiji pristup od onog kada je primio Aleksandra Vučića u Berlinu i ističu da je nova nemačka vlada postavila pitanje Zapadnog Balkana kao jedan od prioriteta.
Olaf Šolc sutra prvo odlazi u Prištinu, gde će se sastati sa premijerom Aljbinom Kurtijem, a zatim stiže u Beograd gde će imati tet a tet susret sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nakon čega su planirana obaćanja novinarima. Analitičari ističu razliku u tonovima tokom sastanaka i tokom medijskih konferencija.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević je rekao da je teško očekivati dramatične poruke u Šolcovom tonu, odnosno da će oštrina njegovih poruka biti velika, zbog toga što je između poslednjeg susreta Vučića i Šolca prošlo kratko vreme.
"Činjenica je da Srbija i dalje nije skrenula s politike malih koraka uvođenja sankcija Rusiji, odnosno postepenog pridruživanja politici EU. I retorika je naglašeno proevropska, mada po mom mišljenju tu ima izuzetaka koji kvare sliku. Ali ne očekujem preveliki javni pritisak. Verujem da će na samom sastanku biti očigledno šta Nemačka očekuje da se dogodi u relativno kratkom roku", rekao je Radičević.
On dodaje da je Šolc u Nemačkoj pod ogromnim pritiskom i da ga optužuju da je suviše mekan prema Rusiji i da je u mnogim segmentima njegova politika i dalje više bazirana na rečima nego na delima. "Možda najbolji primer, ni posle 10 nedelja od obećanja da će Ukrajina dobiti teško naoružanje iz Nemačke, to se još nije dogodilo", naveo je Radičević.
Član Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber kaže da on ne bi rekao da je Šolc bio blag prema Vučiću kada su se videli u Berlinu i ističe da ne bi trebalo mešati jezčki stil i stil nastupa kancelara sa političkom linijom.
"To je jedna stvar. A druga, znam da je kancelar na istoj liniji kao i ministarka spoljnih poslova, mada je i ona tokom svoje posete Beogradu vršila pritisak i slala poruke više u četiri oka nego na konferenciji za medije", navodi Veber.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
On smatra da Nemačka ima jasnu poziciju i da zaista očekuje da se okonča politika sedenja između dve stolice, i da se Srbija makar delimično pridruži sankcijama Rusiji. "A na drugoj strani, rekao bih da je to što se na pres konferenciji možda i može interpretirati kao blaži odnos prema Srbiji delimično u vezi s time što je u Nemačkoj Vlada još nova i što tek razrađuje politiku i političku strategiju prema Srbiji", dodao je.
Veber ističe da se obistinjuje ono što se čulo kao najava od nove nemačke Vlade, a to je da je Zapadni Balkan od početka izabran kao jedan od političkih prioriteta. "Možda je to malo odloženo ruskom agresijom, ali ostaje da je Zapadni Balkan izabran kao jedan od političkih prioriteta", napomenuo je.
Na pitanje šta bi bili konkretni koraci koje Nemačka očekuje, Radičević kaže da je to uvođenje bar nekih sankcija. Navodi da se Srbija pridružila starim sankcijama protiv Belorusije, ali ističe da postoji još niz koraka i sankcija koje bi možda mogle da se "proberu", a da na neki način Srbija balansira.
"Ukoliko rat potraje, to balansiranje će biti sve teže, i sve će teže biti čak i Šolcu da bude blag u javnim nastupima", kaže Radičević i dodaje da Šolc želi da pokaže da je spreman da potisne ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. S druge strane, kako kaže, nema želje da se previše brzo zaoštri retorika koja bi gurnula Beograd ka Moskvi.
Šolc podseća na obećanja koja su data Zapadnom Balkanu
Radičević je napomenuo da Socijaldemokrate u predizboronom periodu u Nemačkoj nisu previše isticali pitanje Zapadnog Balkana, ali kaže da su Zeleni bili jasno nastrojeni da poguraju evrointegracije tog regiona uz poštovanje svih uslova koje nosi proces.
"Šolc je, nakon što je izabran, čak i u intervjuima gde nije ni pitan o tome, rekao da ne treba zaboraviti Zapadni Balkan, da su mnoga obećanja data i da je Zapadni Balkan bitan za Nemačku", rekao je dopisnik RTS-a.
Ukazuje i na pokušaj oživljavanja dijaloga Beograda i Prištine, kao i pokušaj rešavanja problema između Bugarske i Severne Makedonije. Međutim, kaže Radičević, tu je i predsednik Francuske Emanuel Makron sa kojim će Šolc morati da pregovara, "budući da on nije baš rad da se evropski put Zapadnog Balkana ubrza članstvom u EU".
Povezane vesti
Bodo Veber se nadovezao konstatacijom da je i u vreme Angele Merkel postojao konflikt između Berlina i Pariza o budućnosti politike proširenja EU. On kaže da je Makron intimno protiv proširenja i da kancelarka Merkel na kraju svoje karijere nije bila spremna da otvoreno i žestoko vodi taj konflikt i da kontrira.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
"Upravo izjave specijalnog predstavnika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Saracina, tri dana posle posete Makrona Berlinu i ponovnog spominjanja ideja o evropskoj zajednici izvan EU, bile su jasne poruke da Nemačka ne deli tu poziciju i da insistira na politici proširenja i datim obećanjima o perspektivi članstva Zapadnog Balkana", rekao je Veber.
Značaj dijaloga Beograda i Prištine
Na pitanje koliko će se pažnje tokom posete Šolca posvetiti dijalogu Beograda i Prištine, Radičević kaže da to nije tema koja je toliko skrajnuta koliko to izgleda u javnosti u Srbiji.
Povezane vesti
"Čini mi se da se ovih dana pumpa atmosfera koja je vezana isključivo za pitanje sankcija zbog rata u Ukrajini. Fokus Berlina je dobrim delom na tome da se napravi neki napredak u tim pregorovrima Beograda i Prištine, i tu nije samo pritisak na Beograd. I te kako je očigledno da vlada Aljbina Kurtija zapravo koči nastavak tog dijaloga”, rekao je Radičević.
Kaže i da će fokus iza zatvorenih vrata biti i na situaicji u Bosni i Hercegovini, odnosno na tome šta bi Srbija mogla da uradi da dođe do smirivanja situacije.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Veber podseća na nedavnu posetu Vučića i Kurtija Berlinu, kao i na sastanak sa Lajčakom. Navodi da postoji angažman Olafa Šolca da bi se napravili minimalni koraci u dijalogu i da bi on izašao iz potpune blokade.
"Kažem, došao je taj sastanak Kurti-Vučić, pa večera sa Lajčakom, došlo je do određenih pomaka u vezi tablica. Na neki način se može razgovarati o tome da ima minimalnih pomaka i da su možda ti minimalni pomaci dovoljni da se premijeri i predsednici regiona sastanu ove godine u okviru inicijative Berlinski proces", smatra Veber.
Koliku težinu ima rezolucija EP?
Govoreći o nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta koji traži da uvođenje sankcija Rusiji bude uslov za nastavak pregovora za članstvo u EU, Nenad Radičević navodi da te rezolucije imaju težinu, bez obzira što nisu obavezujuće za evropske institucije.
"Naročito u situaciji gde sve zemlje EU i kandidati imaju posledice zbog cele politike sankcija, a tu jedna zemlja solira na neki način i nema te posledice. Zbog toga će ta rezolucija imati veću političku težinu nego prethodne", rekao je Radičević.
Ponavlja da je nemački izaslanik Manuel Saracn eksplicitno rekao da se očekuje da se Srbija pridruži paketima sankcija Rusiji i ističe da su, iako je Šolc bio umereniji, očekivanja od Srbije jasna.
Na pitanje da li Nemačka može da blokira nastavak evrointegracija Srbija ako ne budu uvedene sankcije Rusiji, Veber je rekao da je Vlada tek na početku mandata i da još definiše politiku prema regionu i Srbiji.
"Ali je jasno u kom pravcu to ide", rekao je on i dodao da se značaj Zapadnog Balkana prepoznaje s obzirom na geopoliitčko stanje.
Veber je rekao i da je Nemačka zavisna od ruskih izvora energije i da ima u tom smislu razumevanja. "Kancelar ne očekuje niti će tražiti da Srbija napravi raskid sa snabdevanjem gasa iz Rusije, jer trenutno ne postoje tehnički uslovi za alternativne izvore. Ali se očekuje da će Srbija ići u tom pravcu i u onome što je Vlada govorila, a to je diversifikacija izvora", kaže nemački stručnjak.
Komentari (1)
Марија
10.06.2022 09:02
Очекивали сте и 1914,1941 и 1999 да пристанемо на ваше ултиматуме као и Турци 1389 Од тога нема ништа