Evropa

Promena kancelara dovela do zaokreta: Kako je Nemačka izgubila poziciju lidera EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Politiko, Reuters

02/06/2022

-

21:22

Promena kancelara dovela do zaokreta: Kako je Nemačka izgubila poziciju lidera EU
Promena kancelara dovela do zaokreta: Kako je Nemačka izgubila poziciju lidera EU - Copyright Tanjug AP/John MACDOUGALL /Pool Photo via AP

veličina teksta

Aa Aa

Nepuna tri meseca od kako je na dužnost stupio novi kancelar Nemačke Olaf Šolc, Evropska unija i ceo evropski kontinent suočili su se s ratom, nakon ruske invazije na Ukrajinu, a ova dešavanja dovela su do promene pozicije ove zemlje unutar evropskog bloka.

Dešavanja koja su usledila nakon početka rata značajno su uzdrmala sve članice EU, te su usledili ozbiljni problemi, kada su oči bile uprte u Nemačku, vodeću zemlju Unije.

Ova država godinama unazad važila je ne samo za predvodnika EU već i za glavnu podršku zemalja istočne i centralne Evrope koje su u Uniji, ali i podrška politici proširenja za one van nje.

Međutim, kako piše briselski Politiko, niz nedavnih događaja urušio je autoritet i uticaj Berlina u centralnoj i istočnoj Evropi i, što je ključno, među liderima oko stola samita Evropskog saveta.

Tu se može svrstati i nekoliko događaja, počevši od odlaska u penziju Angele Merkel nakon 16 godina na mestu kancelarke, formiranje složene tropartijske vladajuće koalicije, a posebno niz političkih pogrešnih koraka i nedoslednih poruka vezanih za rusku politiku i rat u Ukrajini, ističe Politiko u svojoj analizi.

Rat u Ukrajini - izazov koji traje

Naime, godinama unazad Nemačka i Francuska bile su lideri EU, a kancelarka Merkel i predsednik Makron dve najuticajnije političke ličnosti, kako u Uniji, tako i van nje.

Nemačka je imala ulogu de fakto lidera Evropske unije na čelu sa vladom Merkelove. Tu poziciju uspela je da izbori pre svega zahvaljujući ekonomiji, a uticaj je prelazio granice EU, pa se tako Merkelova istakla i kao "čvrsta ruka", između ostalog, i na Zapadnom Balkanu.  

Tu se govori o saradnji sa zemljama članicama, pregovorima i mogućnosti da Nemačka bude ta koja će "intervenisati" u trenucima kada zemlje poput Mađarske i Poljske, izražavaju nesaglasnost sa određenim odlukama koje članice donose. Tako je više puta Berlin bio taj koji je uspeo da ukloni jaz između Orbana, koji je poznat po "odmetništvu" u EU i drugih lidera bloka.

Ipak, ono što je posebno uticalo na peispitivanje pozicije Nemačke i Šolca na mestu kancelara je i rat u Ukrajini koji je krajem februara uzdrmao Evropu i stavio "na ispit" ovo liderstvo.

Kako piše Politko, urušavanje nemačkog autoriteta u EU bilo je jasno prikazano ove nedelje dok su se šefovi država i vlada EU pokušavali da postignu sporazum o embargu na rusku naftu i da prevaziđu tvrdoglavo protivljenje upravo mađarskog premijera Viktora Orbana.

Tako je ovih dana otvoreno pitanje da li su prilagođavanja Orbanu i drugima Angele Merkel — kako unutar tako i van bloka - dugoročno služila interesima EU. Ali nije bilo sumnje u uticaj Merkelove i Berlina unutar EU, dodaje Politiko.

 

Tanjug/AP PhotoMarkus Schreiber

 

Iz tog razloga se upravo promena na mestu kancelara vidi kao razlog za moguću promenu pozicije, odnosno gubitka mesta lidera u EU. O tome se polemisalo već po stupanju Šolca na dužnost koju je 16 godina obavljalo Angela Merkel što se videlo kao kraj jedne jere.

"Šolc je pravi problem", rekao je diplomata EU, dodaje Politiko. "On je samo merkantilni Nemac, a ne kreator kompromisa kakav je Merkelova bila. Mesto Merkelove niko ne zauzima".

Diplomata je rekao da se Šolc u najboljem slučaju može opisati kao "Ekofin momak" — član Saveta za ekonomska i finansijska pitanja, koji se sastoji od nacionalnih ministara finansija, što je mesto koje je Šolc ranije obavljao.

Uzdrmana pozicija

Takođe, da je Šolc "na klimavim nogama" govore i rezultati regionalnih izbora održanih u Nemačkoj u maju, kada je Socijaldemokratska stranka nemačkog kancelara zabeležila najgori posleratni rezultat u tradicionalnom uporištu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini.

Kako prenosi Rojters, poraz od Hrišćansko demokratske unije je doveo do novog pritiska na Šolca da pokaže odlučnije vođstvo kada je reč o ukrajinskog krizi, kao i unutrašnjim problemima u Nemačkoj koji su izazvani zbog porasta troškova života.

Naime, nakon što je preuzeo dužnost prošlog decembra, nakon kampanje fokusirane na domaće zemlje, Šolc se okrenuo odlučnijoj spoljnoj politici kada je izbila ukrajinska kriza, najavljujući dramatičan porast vojne potrošnje, piše Rojters. Ali, on je tokom maja bio primoran na defanzivu zbog kritika da Nemačka nije uspela da predvodi zapadne napore da snabdeva Ukrajinu teškim naoružanjem kako bi se borila protiv ruske invazije. 

Tako je nakon samita lidera EU Vitold Vaščikovski, bivši ministar spoljnih poslova Poljske i vodeći poslanik u Evropskom parlamentu naveo za Euractiv da "nijedna veća zemlja EU, uključujući Francusku, Nemačku i Italiju, nije pokazala istinsku podršku Ukrajini koja bi mogla da pomogne da se rat okonča".

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

 

Da li Francuska preuzima kormilo?

Međutim, neposredno nakon Šolcovog preuzimanja funkcije, između ostalog, govorilo se i o prostoru za stupanje Francuske na mesto vodeće članice, odnosno Emanuela Makrona na mesto lidera.

Još od trenutka kada je Merkel najavila povlačenje, francuski predsednik Emanuel Makron počeo je da se nameće kao lider koji bi mogao da je zameni u Evropi. 

Kako je nadavno reizabran za predsednik Francuske, on je dobio i pohvale od zvaničnika centralne i istočne Evrope zbog toga što je ovom regionu i njihovim brigama posvetio više pažnje nego njegovi nedavni prethodnici, piše Politiko.

Unsplash

 

Činjenica da je francusko predsedavanje Savetom EU u više navrata insistiralo na brzom usvajanju sankcija protiv Moskve vidi se kao dodatni znak angažovanja Francuske na Istoku.

Međutim, navodi se da malo ko vidi francuskog lidera kao istinski kredibilnog sklapača dogovora u evropskoj politici, delom zato što francuski sistem favorizuje izvršnu vlast u odnosu na postizanje parlamentarnog konsenzusa i kompromisa. To znači da francuski predsednici često nisu navikli na cenkanje koje dolazi sa koalicionom politikom u drugim zemljama, zaključuje se u tekstu Politika.

Komentari (0)

Evropa