Šolc šesti nemački zvaničnik u Srbiji za tri meseca: Vršenje pritiska ili otvaranje vrata ka EU

Šest diplomatskih susreta u tri meseca. Tako izgleda bilans sastanaka srpskih zvaničnika sa nemačkim. Ofanzivu je početkom marta pokrenula ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. U svojoj prvoj poseti Beogradu kao šefica diplomatije otvorila je već poznate teme - dijalog sa Prištinom i rat u Ukrajini. O sankcijama kojih je u martu bilo upola manje nego sada, govorilo se indirektno. Direktno, o očekivanjima Srbije da deli vrednosti i stavove Evropske unije. Sa sličnim porukama dva meseca kasnije dolazi još jedna članica vlade, ministarka odbrane Kristin Lambreht.

"Pretpostavili smo da je Srbija zauzela jasan stav kada je reč o brutalno-napadačkom ratu na Ukrajinu da bez ikakve sumnje nazvala taj rat time što jeste, nego ratom koji krši međunarodno pravo. Srbija se tu nije sakrila nego je dala jasnu izjavu i to je za pozdraviti", rekla je tada.

Na sastanak sa Lambreht predsednik Vučić stigao je direktno iz Berlina. Tamo je prvi put zvanično razgovarao sa naslednikom Angele Merkel, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i od njega dobio indirektne poruke po pitanju rata u Ukrajini, poput one da EU i njeni kandidati moraju biti jedinstveni. Jedan od ciljeva bilo je i oživljavanje dijaloga, budući da je u Berlinu bio i premijer Kosova Aljbin Kurti.

Nedelju danas posle tih sastanaka oči i uši Analene Berbok, kako i sama nazvala specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Saracina, dolazi u Beograd.

"Na sastanku sa Vučićem poručio sam isto što i moje kolege prošle sedmice. Nemačka je zainteresovana za region Srbije, nismo se sastali samo sa predsednikom i vladom Srbije nego i s proevropskom opozicijom jer želimo da budemo u kontinuiranom kontaktu sa srpskim društvom i, kao i sve ostale članice regiona, želimo da Srbiju posmatramo otvorenog srca, a za to su preduslovi otvorenost i iskrenost. Tako je i s našim očekivanjima kada je reč o sankcijama, bezbednosnoj i spoljnoj politici EU"

U međuvremenu se desila još jedna poseta, sa prethodnima povezana samo geografski. Nemica Viola fon Kramon, evroposlanik i izvestilac EU za Kosovo poznata po oštrijim stavovima prema Srbiji, koje upuće uglavnom iz daleka, ovoga puta je u Beogradu poslala poruku da je uvođenje sankcija Rusiji u interesu Srbije. Pored te, i ona koja se čula od gotovo svih gorepomenutih: ukoliko Srbija želi u Uniju mora da prati njene norme, standarde i vrednosti.

Lazarević: Kontinuitet Nemačkog angažmana u Srbiji

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike u razgovoru za Euronews Srbija o očekivanjima od posete Olafa Šolca Beograda ističe da je najvažnije što je ovo prva zvanična poseta novog nemačkog kancelara Srbiji.

"Mislim da u ovom trenutku nemački kancelar nema nešto preterano novo da kaže osim da ponovi ono što je rečeno u više navrata. S druge strane, ova poseta jeste izuzetno važna jer je to prva poseta nemačkog kancelara Srbiji i predstavlja kontinuitet u tom nemačkom angažmanu"
Iako su Šolcova poseta i reč pritisak gotovo postali sinonimi, Lazarević kaže da to zapravo treba posmatrati kao otvaranje vrata Srbiji.

"Sada je važno razumeti da sve to što mi nazivamo pritiscima i što se nezgrapno tako definiše kod nas, ustvari jeste otvaranje vrata Srbiji, suštinski jedan kontinuirani angažman i pokušaj da se naša zemlja zadrži na evropskom putu. Jer, nemoguće je da jedna zemlja koja toliko želi da uđe u EU i zadrži taj put koliko god je to moguće, u ovom trenutku kada cela Evropa staje na jednu stranu, ide na drugu", kaže i dodaje da članice EU pokazuju dosta razumevanja i strpljenja za Srbiju:

"Sve druge zemlje regiona su se odmah pridružile sankcijama i isto tako imaju određene posledice zbog toga. Nije Srbija jedina koja je energetski zavisna od Rusije i koja ima potencijalne probleme sa uvođenjem tih sankcija. Ono što je bitno razumeti u ovom trenutku jeste da smo mi ti koji želimo da uđemo u taj klub. Ukoliko želimo da uđemo u njega, normalno je da moramo da ispoštujemo norme i zahteve koje taj klub postavlja za članstvo. A naše usklađivanje sa spoljnom i evropskom politikom, što podrazumeva i sankcije Rusiji prosto su deo toga"

Lazarević ističe da bi danas bilo dobro da nemački kancelar kaže nešto novo, makar i iza zatvorenih vrata.

"Podsetiću da je Šolc tokom pristupanja funkciji rekao da je potrebno dati nešto novo Zapadnom Balkanu. Mi još nismo čuli šta je to novo što Nemačka nudi Zapadnom Balkanu. Bilo bi dobro kada bismo to čuli prilikom ove posete, jer osim te perjanice nema konkretnih predloga"

Što se tiče odnosa Beograda i Prištine, ali i nemačke uloge u dijalogu svedoci smo da sastanak u Berlinu nije doneo neke rezultate. Lazarević kaže da možda ne bi trebalo previše očekivati ni od današnje posete.

"Jasno je zašto nemački kancelar dolazi u Beograd i Prištinu. S te strane, verujem da će postojati pritisci i to je nešto što ne možemo doživljavati kao pozitivnu stvar. Činjenica je pak, da EU teško da može da primi u svoje članstvo države sa neuređenim i nezavršenim teritorijalnim pitanjima jer su se opekli sa Kiprom i dan danas imaju probleme zbog toga. Mislim da će se angažovati više, ali da li će biti dovoljno kreativni i uticajni da izazovu reakcije kakve su, tradicionalno u stanju da izazovu Amerikanci, odnosno američka diplomatija - to ćemo tek videti"

Lazarević ističe da je važno da region insistira na pokretanju ideja i inicijativa koje će dovesti do daljeg inoviranja i proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana i pre nego što reši svoje internet probleme.

"Mi smo čuli od francuskog predsenika više puta da je problem to što EU i dalje odlučuje jednoglasno u mnogim pitanjima, pa vidimo i sada u slučaju sankcija koliko je to problema napravilo EU. Zašto mi ne bismo bili ti koji bi rekli 'Hajde da se mi odreknemo tog prava veta u Savetu Evrope, ali da nas primite što pre'. To bi bile te neke nove inicijative i nova dinamika", zaključuje Milena Lazarević u razgovoru za Euronews Srbija.