Igre 
Nemačka "preuzela kormilo" u dijalogu: Vučić sa Šolcom u Berlinu, pa potom sastanak sa Kurtijem
Komentari30/04/2022
-13:40
Skoro godinu dana od poslednjeg susreta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti najverovatnije će razgovarati ponovo u sredu i to u Berlinu. Kako je saopštio portparol nemačke vlade Volfgang Bihner, oba balkanska političara boraviće istog dana u prestonici Nemačke.
Nemački kancelar Olaf Šolc će prvo u odvojenim posetama da primi Kurtija, a potom i Vučića, saopšteno je iz nemačke vlade. U centru dva odvojena sastanka, kako prenosi Dojče vele, biće stavovi prema ruskoj agresiji u Ukrajini i bilateralni odnosi dve strane. Iste večeri, najavio je portparol nemačke vlade, posebno će se sastati i Vučić i Kurti uz prisustvo specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajačaka, koji će takođe doći u Berlin na poziv nemačkog kancelara.
Ovo će, inače, biti treći sastanak dvojice političara od kada je na dužnost kosovskog premijera stupio Kurti. Poslednji sastanak održan je u julu prošle godine u Briselu, ali je on okončan bez ikakvog dogovora.
Vučić: Mi smo dijalog nekada stvarno imali, danas sa Kurtijem taj dijalog ne postoji
Komentarišući posetu Berlinu i razgovore o Kosovu i Metohiji koji se tamo očekuju, Vučić je danas rekao da se o tim razgovorima nema šta dobro očekivati.
"Nemam šta dobro da očekujemo. Mi ne razgovaramo, ne našom željom i voljom, već onih kojima ne pada na pamet da razgovaraju o onome što su potpisali pre deset godina. Veliki sam skeptik po tom pitanju, mi smo dijalog nekada stvarno imali, danas sa Kurtijem taj dijalog ne postoji", rekao je on.
Kako je dodao, Nemačka je prvi spoljnopolitički partner Srbije i ono što očekuje je da će izneti stav Srbije.
"Dobra je prilika da ćemo imati neko vreme da iskažemo stavove. Da li ćemo da promenimo njihove stavove oko nezavisnosti Kosova ili oko sankcija (Rusiji) izvesno je da nećemo. Nemam velika očekivanja, osim da će Šolc da sasluša i našu stranu", rekao je on.
Povezane vesti
Ukazao je da sutacija što se tiče KiM nije dobra, i da sve ide ka tome da Srbi odande budu oterani a da Srbija prizna kosovsku nezavisnost.
"Veliki sam skeptik u tom pogledu", rekao je Vučić.
On je dodao i da ima veliku strepnju ne samo zbog neodgovornosti i neozbiljnosti Kurtija, već više zbog mnogih na zapadu koji podrzavaju takvu politiku.
"Situacija na KiM je dramatična, a srpski narod pod snažnim pritiskom, jer mnogi situaciju u Ukrajini hoće da iskoriste da bi uticali na Srbe da nešto pihvate", naveo je predsednik Srbije.
"Reanimacija" dijaloga
Najavom da će se Vučić i Kurti sastati u Berlinu, kako se čini, dijalog dve strane se vraća na dnevni red, nakon što su u proteklih nekoliko nedelja intenzivirani napori Zapada da se stvari pomere s mrtve tačke.
Prvi signal u tom pravcu došao je iz Brisela. Portparol EU Peter Stano je na devetogodišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma, poručio da je vreme da se dijalog "uspešno okonča", i da EU nastavlja da radi sa obe strane.
U posete Beogradu i Prištini potom su došli američki senatori Kris Marfi, Džin Šejhin i Tom Tilis, a onda i visoka zvaničnica Stejt departmenta Karen Donfrid i američki specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar.
Povezane vesti
Ipak, iako je nedavno u Beogradu boravio i Lajčak, dve strane su vrlo brzo "pale" na prvom testu, pa tako u Briselu 22. aprila nije postignut dogovor o tablicama. Naime, na sastanku o pronalaženju rešenja za registarske tablice nije postignut dogovor, tako da je na snazi ostao sporazum o nalepnicima od septembra prošle godine.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Lajčak je najavio je da će nova runda pregovora dve strane o registarskim tablicama biti održana 13. maja u Briselu, ali će o ovome verovatno biti reči i na predstojećem sastanku u Berlinu.
Diplomatska inicijativa u vezi sa dijalogom došla je u vreme kada su odnosi Beograda i Prištine spušteni na veoma nizak nivo, što je rezultiralo prošlogodišnjim nemirima na severu Kosova. Odnosi su dodatno zategnuti odlukom da se srpski izbori ne održe na Kosovu i Metohiji.
Povezane vesti
U takvoj atmosferi postizanje bilo kakvih dogovora nije bilo realno, a analitičari su upravo postizborni period označili kao moguće vreme da se dijalog "otkoči" i naprave pomaci. S jedne strane, Beograd ističe da je glavni korak za dalji napredak formiranje Zajednice srpskih opština dok za sada Priština to odbija, pa se ZSO vidi kao glavna sporna tačka.
Vučić i Kurti, podsetimo, sastali su se prvi put 15. juna 1921. kada su izneli stavove i očekivanja dve strane i dogovorili da će se naredni susret održati već u julu. Nešto više od mesec dana nakon toga došlo je i do drugog sastanka, ali, kako je tada ocenio specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, postignut je "veoma mali napredak". Atmosfera je u više navrata ocenjivana kao napeta, a i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nezadovoljstvo.
Iako je najavljivano da će se do kraja godine Vučić i Kurti sresti još jednom, do toga nije došlo. Poslednjih nekoliko rundi dijaloga održano je na tehničkom nivou između Petra Petkovića i Besnika Bislimija.
Nemačka preuzima kormilo
Najava da će se novi sastanci između lidera Beograda i Prištine održati u Berlinu ide u prilog očekivanjima da će Nemačka sa novom vladom biti zainteresovanija za rešavanje problema u regionu.
Podsetimo, nakon izbora koji su održani u septembru, na vlast je došla Socijaldemokratska partija na čelu sa Olafom Šolcom, a vlada je formirana sa Liberalima i Zelenima od kojih se i ranije očekivalo da zauzmu oštriji stav prema Srbiji oko pitanja Kosova, a kojima je i pripao resor Ministarstva spoljnih poslova.
Sa početkom rata u Ukrajini, inzivirale su se i diplomatske aktivnosti Nemačke u ovom regionu, pa je tako nedavno šefica diplomatije Analena Berbok bila u poseti Zapadnom Balkanu.
Tanjug/AP/Johanna Geron
Kako je za Euronews Srbija rekla Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, Nemačka je oduvek bila najzainteresovanija od svih evropskih zemalja za rešavanje kosovskog pitanja i to se nije promenilo dolaskom nove vlade, ali je nemačko pozicioniranje u regionu osnaženo boljom saradnjom sa sadašnjom američkom administracijom.
"Takođe su vrlo zainteresovani i za pitanje BiH, jer pored visokog predstavnika Kristijana Šmita imaju i po prvi put specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Nemačko pozicioniranje u regionu osnaženo je boljom saradnjom sa sadašnjom američkom administracijom i nastojaće da se nedovršeni poslovi poput statusa Kosova i funkcionisanja BiH u narednom periodu privode kraju", rekla je ona.
Kako je dodala Grubješić, mogu se očekivati dodatni pritisci na Srbiju kada je reč o odnosu prema ratu u Ukrajini.
"Imajući u vidu i promenu nemačke spoljne politike koja je vidljiva od ruske agresije na Ukrajinu i bojazni da bi kriza mogla da se prelije na Zapadni Balkan, možemo da očekujemo da će se pojačati pritisci na Srbiju da se usaglašava sa zajedničkim evropskom spoljnom politikom, ali i da kosovsko pitanje i dijalog koji je odavno zapao u duboku krizu dobije ponovo na dinamici", istakla je ona.
Komentari (0)