"Reanimacija" dijaloga Beograda i Prištine: EU i SAD vuku nove poteze, pominje se "okončanje", a jedna poseta upozorava

Dijalog Beograda i Prištine koji se već dugo nalazi u zastoju, i za koji su predstavnici Srba sa Kosova rekli da je "klinički mrtav", ponovo je došao na dnevni red, a brojni međunarodni akteri prethodnih dana pokušavaju "reanimaciju". Takođe, čini se da su na delu pokušaji da se to pitanje izvuče iz senke rata u Ukrajini koji je pomerio fokus dijaloga.

Prvi signal u tom pravcu došao je iz Brisela. Portparol EU Peter Stano je, simbolično, na devetogodišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma, poručio da je vreme da se dijalog "uspešno okonča", i da EU nastavlja da radi sa obe strane. Međutim, iz sadašnje perspektive, teško je vidljiv i nastavak dijaloga, a uspešno okončanje deluje veoma daleko.

Atmosfera je takva da se čekalo da neko napravi prvi korak, a ovoga puta to je učinio Vašington. Pored izjave Petera Stana, nagoveštaj da bi međunarodna zajednica u narednom periodu mogla dodatno da se pozabavi razgovorima Beograda i Prištine stigao je i od američkih senatora koji su doputovali u Beograd.

Jedan od njih, Kris Marfi, istakao je da je razočaran time što nema više napretka u sprovođenju sporazuma u sklopu dijaloga. Beograd nije poslednja stanica američkih senatora, a Marfi je istakao da će naredne nedelje u Prišitni izvršiti pritisak na tamošnju vladu da ispuni obećanja u vezi sa sporazumima.

Brisel je veoma brzo povukao naredni potez tako što je u Beograd stigao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, čija je poseta okrenuta dogovoru o tabilicama, i to u vreme dok predstavnici Beograda i Prištine imaju dvodnevni sastanak o tome.

Nova diplomatska inicijativa u vezi sa dijalogom dolazi u vreme kada su odnosi Beograda i Prištine spušteni na veoma nizak nivo, što je rezultiralo prošlogodišnjih nemimra na severu Kosova, ali i odlukom da se srpski izbori ne održe na Kosovu i Metohiji.

U takvoj atmosferi postizanje bilo kakvih dogovora nije bilo realno, a analitičari su upravo postizborni period označili kao moguće vreme da se dijalog "otkoči" i naprave pomaci. Ipak, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, još je neizvesno da li će biti pomaka, a dolazak Lajčaka ukazuje da je situacija ozbiljna. Ističu i da će mnogo toga zavisiti od toga da li će biti postignut dogovor o registarskim tablicama. 

Istovremeno sa novim pokušajima da se dijalog pomeri sa mrtve tačke, u regionalnim medijima se provlači pitanje statusa specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka za vreme čijeg mandata nisu napravljeni pomaci i koji je na toj funkciji pune dve godine. 

 

Pokušaj "oživljavanja" dijaloga

Da dijalog Beograda i Prištine ne ide u dobrom smeru vidljivo je već neko vreme, ali se situacija na terenu dodatno zakomplikovala približavanjem rokova za nove odluke, izborima u Srbiji, kao i ratnim dešavnjima na tlu Evrope.

Sa jedne strane, Beograd ističe da je glavni korak za dalji napredak formiranje Zajednice srpskih opština, što podrazumeva Briselski dijalog, dok za sada, Priština to odbija, pa se ZSO vidi kao glavna sporna tačka. Prošlog meseca jasan znak da u dijalogu postoje ozbiljni problemi dao je i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, ocenivši da se ne odvija tempom kojim bi trebalo.

Priština je, sa druge strane, dešavanja u Ukrajini pokušala da iskoristi za svoje planove i da se približi članstvu u određenim međunarodnim organizacijama.

Nakon održanih izbora u Srbiji, poslednji događaji i izjave ukazuju na to da bi u budućnosti mogli da se očekuju novi koraci ka oživljavanju dogovora. Portparol EU Peter Stano je jasno rekao da su potpisivanjem Sporazuma Beograd i Priština preuzeli važne međunarodne obaveze i da obe strane moraju u potpunosti da primene sve što je dogovoreno. Kako je poručio, vreme je da se krene napred i da se proces dijaloga "uspešno okonča".

Nakon toga, u Beograd su došli i senatori SAD koji se sastali sa predsednikom i premijerkom. Ali oni u "koferu" poruka koji su doneli nisu imali samo one koje se tiču Kosova, već su neizbežni bili i razgovori o poziciji Srbije povodom ruske invazije na Ukrajinu.

Senatori su predsedniku Srbije poručili "da demokratije sveta treba da se ujedine prema Ukrajini". Nakon sastanka, Ambasada SAD je navela je bilo razgovora o spoljnopolitičkim planovima Srbije i da je tu prvi prioritet članstvo u EU, a senatori su na konferenciji za medije istakli i da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU.

Mediji su napomenuli da su ovi senatori od ranije poznati po tome da su ranije pozivali Beograd da prizna Kosovo i upozorovali na evropsku zavisnost od ruskog gasa.

Ono što se posebno izdvaja je izjava senatora Krisa Marfija koji je izjavio da razočaran time što nema više napretka u sprovođenju sporazuma u sklopu dijaloga Beograda i Prištine, i naglasio da će naredne nedelje u Prišitni izvršiti pritisak na vladu privremenih prištinskih institucija da ispuni obećanja data vezana za sporazume.

"Ali, brinem da razgovori koje imamo sa Srbijom u vezi sa Ukrajinom mogu da prevladaju nad veoma značajnim razgovorima koji treba da se nastave o budućim odnosima Srbije i Kosova", rekao je Marfi.

Kako smatra koordinator nacionalnog konventa EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić, dalji pritisak na Srbiju po pitanju Ukrajine će se videti nakon formiranja vlade, a Priština je tokom tog rata skrenula pažnju na sebe i pojačala retoriku protiv Srbije.

"Pitanja koja imaju konfliktni potencijal"

On je za Euronews Srbija naveo da postoje pitanja koja imaju konfliktni potencijal i da međunarodna zajednica mora da odluči šta je trenutni cilj.

"Ima nekoliko bitnih pitanja koji imaju veliki konfliktni potencijal, kao što je dogovor o tablicama. Ako do sporazuma ne dođe, može doći do sukoba i eskalacije na terenu. Druga konfliktna situacija je neizdavanje licenci za rad kompanija u oblasti energetike na severu Kosova, neimplementacija sporazuma o energetici", kaže Mijačić i dodaje da je iznenadna poseta Miroslava Lajčaka naznaka da je situacija ozbiljna.

Euronews/Vladislav Ćup

Mijaćić napominje da se ovaj period ranije video kao vreme kada može doći do pregovora, ali kaže da su se stvari sada promenile.

"Postojale su naznake da će posle izbora u Srbiji biti taj period kada kada su vlasti stabilne i u Beogradu i Prištini, bez izbora naredne dve godine. Međunarodna zajednica je očekivala da će u tom periodu doći do nekih sporazuma, do kraja 2023. godine. Sada, sa svim što se dešava i u Ukrajini, ali i na Kosovu, verujem da će biti teško organizovati pregovore", istakao je on u razgovoru za Euronews Srbija.

Koji su mogući pravci pregovora

Pritisak međunarodne zajednice na Prištinu da sprovede sporazume, da formira ZSO i da reši druga pitanja Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka vidi kao sredstvo, a ne cilj. 

"To je problem, oni nemaju stvaran interes da pospeše položaj Srba već ih vide samo kao monetu za postizanje finalnog cilja, a to je priznanje nezavisnosti Kosova", kazao je Surlić za Euronews Srbija.

Sličnog mišljenja je i politikolog Ognjen Gogić koji je rekao da su izjave koje su došle od Borelja i Eskobara stigle u nameri da se izvrši pritisak za formiranje ZSO, ali i da se nakon toga izvrši pritisak na Srbiju. "Jer Srbija insistira da se ZSO sprovde i namera je da otklone taj argument Srbije", kazao je Gogić za Euronews Srbija.

On navodi i da je ukrajinska kriza unela novu dinamiku u proces dijaloga i da sada postoje dva moguća pravca.

"Zbog Ukrajine, sada postoje dva moguća pravca pregovora, prvi da ostanu kakvi jesu jer Brisel ne želi da pritiska Srbiju i da je izgubi i okrene Rusiji, a sa druge strane moguće je da se očekuje da se što pre reši ovo pitanje kako ne bi Kosovo postalo tačka koja može da destabilizuje Evropu, NATO... Svakako situacija i dalje daje prostor za manevrisanje", istakao je Gogić.

Uz to, Dragiša Mijačić navodi da je mogućnost bržeg rešavanja pitanja postojala na početku rata u Ukrajini kada se govorilo o ubzanom pristupu zemalja Zapadnog Balkana u EU, i da je sada odluka na SAD i EU šta dalje žele.

"Ključno je šta međunarodna zajednica želi sa ovom situaicijom, da li da to ostave kao nerešeni konflikt ili žele da pacifikuju region. Situacija u Ukrajini je pokazala da ovakve konfliktne teritorije nisu dobre, videćemo kako će oni to rešavati", ističe Mijačić za Euronews Srbija.

Stefan Surlić ističe da se nada da će nastupiti nova faza dijaloga koji će se kretati u doborm smetu.

"Problem je što se vraća sekuritizacija kao tema u odnosima Beograda i Prištine, ali se nadam da ćemo se brzo izbaviti iz tog okvira i da se vraćamo na jedan novi kolosek briselskih pregovora u kojima oba lidera moraju jasno i javno da se izjasne da je samo briselski proces put mira i trajnog pomirenja između srpskog i albanskog naroda", kazao je Surlić za Euronews Srbija.

Pahor Lajčakov naslednik?

Istovremeno sa novim pokušajima da se dijalog pomeri sa mrtve tačke, u medijima se provlači pitanje statusa specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka za vreme čijeg mandata nisu napravljeni pomaci i koji je na toj funkciji pune dve godine. 

profimedia

Na to su pažnju skrenuli i analitičari govoreći za Euronews Srbija, ali i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj navodeći da je on kao "jedan od najboljih diplomata" mora više da radi.

U svetlu priče o Lajčakovom mandatu, sada se već govori i o njegovom nasledniku. Prema navodima slovenačkih medija, njega bi mogao da nasledi aktuelni predsednik Slovenije Borut Pahor koji je, kako prenosi dnevnik Delo, zainteresovan da, po isteku mandata, preuzme poziciju specijalnog predstavnika EU za dijalog.

Dragiša Mijačić navodi da se situacija ne bi značajno promenila dolaskom Boruta Pahora na mesto izaslanika EU za dijalog.

"Sada više nije bitno ko je fasilitator sa evropske strane već kako dve strane ulaze u proces pregovora. Kurti je rekao da to njemu nije prioritet, on nameće neke druge teme i kada dođe do razgovora. Mislim da međunarodni faktori nemaju sada rešenje za njegovo ponašanje", kazao je Mijačić za Euronews Srbija.