Igre 
Skupština Srbije usvojila set izbornih zakona
Komentari04/02/2022
-18:32
Skupština Srbije usvojila je večeras set izbornih zakona kojima bi trebalo da se poboljšaju izborni uslovi za sledeće izbore koji su najavljeni za 3. april.
Predlozi izbornih zakona nastali su kao ishod paralelenih međustranačkih dijaloga o izbornim uslovima, koji su vođeni sa i bez evroposrednika, kao i na osnovu preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije.
Poslanici su usvojili Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o izboru predsednika Republike, kao i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i izmene Zakona o sprečavanju korupcije.
Vlada je prihvatila nekoliko amandmana na ove zakone - da se kandidature za predsednika Republike proglašavaju žrebom, a ne po redosledu kojim su podneti predlozi kandidata, da birač može podržati samo jednu listu, kao i da se učesnicima izbora na početku kampanje dodeli 40 odsto sredstava, a preostalih 60 odsto nakon što pređu cenzus od tri odsto.
Šta donose usvojene izmene?
Kako je saopštilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, izmenama izbornih zakona uspostavlja se viši stepen demokratičnosti i transparentnosti izbornog procesa.
Očekuje se bolja kontrola izbora s obzirom da će opozicija imati svoje članove u RIK-u, kao i najmanje 16.000 članova u biračkim telima širom Srbije.
Predlozima zakona se ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike, izbora za predsednika Republike i odbornike skupština jedinica lokalne samouprave, odnosno zadržavaju se dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima izbornog procesa u Srbiji.
Povezane vesti
"Novine koje donose ova tri izborna zakona značajne su u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora", ističe se u saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Tanjug/Ministarstvo odbrane, AP/Darko Vojinović
Između ostalog, kako se navodi, olakšava se položaj podnosilaca izbornih lista, posebno položaj manjinskih izbornih lista, a rešenja koja su do sada bila deo uputstava koje je donosila Republička izborna komisija, kao primeri dobre prakse, postaju zakonski pravni standardi.
Zakon o izboru predsednika Republike ne donosi suštinske novine u ovaj izborni postupak, već se usaglašava sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, dok Zakon o lokalnim izborima donosi više novina, među kojima su uspostavljanje raspona broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja JLS, novi rokovi za donošenje odluke o raspisivanju izbora u odnosu na istek mandata odbornika aktuelnog saziva skupštine JLS, utvrđivanje minimalnog potrebnog broja birača koji svojim potpisima podržavaju izbornu listu, novi rokovi za konstituisanje skupštine, kako bi se izbegla mogućnost opstrukcije i drugo, objašnjava se u saopštenju Ministarstva.
Novine koje donose ova tri izborna zakona su značajne pre svega u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Nacionalne manjine neće morati da prikupljaju 10.000, već 5.000 potpisa da bi im lista bila proglašena.
Poslanici su usvojili i Zakon o lokalnim izborima kojim se "uspostavlјa raspon broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja birača u jedinici lokalne samouprave". Zakon predviđa četiri grupe jedinica lokalne samouprave - do 50.000, 100.000, 500.000 i preko 500. 000 birača i utvrđuje sastav izborne komisije na sedam, devet, 11 ili 13 članova i zamenika članova.
Lokalni izbori se mogu raspisati najranije 120, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata skupštine kojoj ističe mandat.
Povezane vesti
Poslanici su usvojili i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti kojim je propisano da se sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje u visini od 40 odsto raspoređuju u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista, dok se preostalih 60 odsto dodeljuje podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate srazmerno broju osvojenih mandata.
Skupština Srbije usvojila je i izmenu Zakona o sprečavanju korupcije kojom je precizirano na koje se javne funkcionere ne odnosi propisana dužnost predočavanja sagovornicima i javnosti, svojstva u kojem javni funkcioner istupa.
Promene posle međustranačkog dijaloga
Usvajanju je prethodila rasprava koja je počela u sredu, a svoje zamerke izneli su i predstavnici vlasti , predstavnici opozicije , kao i nevladine organizacije.
Izmene, kako je u svom obrazloženju ranije navela Vlada Srbije imaju za cilj unapređenje uslova za sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou. Upravo su izborni uslovi bili glavni razlog polemike u okviru međustranačkog dijaloga.
Podsećanja radi, višemesečni sastanci o izbornim uslovima vodili su se na dva koloseka. Sa jedne strane, predstavnci vlasti i opozicije pregovarali su bez posrednka, dok je drugi dijalog vođen uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta.
Prilikom poslednje posete Beogradu, evroparlamentarci su saopštili da ima pomaka i pozitivnih promena, ali i kašnjenja u primeni mera. Reforma izbornih uslova traje uoči održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora, kao i gradskih izbora u Beogradu, planiranih za 3. april.
Komentari (0)