Dva zakona o KiM na putu ka usvajanju: Ko dobija pravo na naknadu i kako će biti organizovano posebno tužilaštvo

Predstavnici države Srbije su u septembru najavili mere u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji, i to nakon niza eskalatornih poteza prištinskih vlasti. Tom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Kosovo i Metohija ostaje najbolnija tačka za sve Srbe. Među potezima koji su tada najavljeni bili su proglašenje Kosova i Metohije za područje posebne socijalne zaštite i uspostavljanje posebnog tužilaštva. Vlada Srbije je na sednici u utorak usvojila predloge zakona kojima bi ove mere bile sprovedene.

U saopštenju posle sednice Vlade Srbije je navedeno da se Predlogom zakona o proglašenju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za područje posebne socijalne zaštite uređuju prava na posebnu socijalnu zaštitu, kao i uslovi, nadležnost i postupak za ostvarivanje tih prava, kako bi se sprečilo nastajanje socijalne isključenosti na tom području i otklonile njene posledice. 

"Proglašenjem Kosova i Metohije za područje posebne socijalne zaštite pruža se finansijska podrška zakonom predviđenim kategorijama stanovništva, sa ciljem njihovog opstanka na toj teritoriji i podstiče očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa sa naglaskom na demografski, ekonomski i kulturni razvoj. Cilj donošenja ovih zakonskih rešenja jeste podrška nezaposlenima, odnosno starijim od 65 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju, kako bi im se obezbedila finansijska potpora produktivnom životu i otklonile posledice socijalne isključenosti", istaknuto je.

Wikipedia

Premijer Miloš Vučević rekao je potom da država želi dodatno da stimuliše i osnaži srpsku zajednicu i sve one na Kosovu koji se osećaju kao državljani Srbije. A šta će to tačno značiti za stanovnike AP Kosovo i Metohija? Više detalja o tome saznajemo u predlogu zakona koji je objavljen na sajtu Vlade Srbije.

Davanja iz zakona o području posebne socijalne zaštite ne utiču na ostvarivanje drugih prava

Ističe se da prava po ovom zakonu mogu da ostvare lica koja žive na području posebne socijalne zaštite. Prava su podeljena u dve kategorije, odnosno socijalno novčano davanje za nezaposlena lica i socijalno novčano davanje za starija lica.

Važno je napomenuti da davanja na osnovu ovog zakona ne utiču na ostvarivanje drugih prava iz oblasti socijalne ili zdravstvene zaštite ili finansijske podrške porodici sa decom, prava po osnovu nezaposlenosti i prava po osnovu drugih propisa. 

Ono što većinu najviše zanima jeste visina davanja, ali ona nije određena zakonom. To će odrediti Vlada u skladu sa obezbeđenim sredstvima.

profimedia

O pravima na posebnu socijalnu zaštitu odlučivaće predsednik izvršnog organa lokalne jedinice samouprave, a građani će podnositi zahtev elektronskim putem ili na pisarnici koja bude određena. U svrhu odlučivanja biće formirane i komisije.  

Sredstva za nezaposlena lica će se isplaćivati preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a za starija lica preko nadležnih centara za socijalni rad, i to jednom mesečno.

Specijalizacija sudova za krivična dela na KiM

Drugi akt koji je vlada usvojila jeste Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. 

Ističe se da su predloženim zakonom predviđeni adekvatni mehanizmi za povezivanje pravosudnih organa i koncentracije stručnog znanja koje bi, u zavisnosti od svakog konkretnog predmeta, javnom tužilaštvu pružalo jaku potporu, ne samo za sprovođenje istrage, odnosno prikupljanje dokaznog materijala za podizanje optužnog akta, već i dalje tokom sudskog postupka, sve do pravosnažnog okončanja. 

profimedia

"Takođe, predloženim zakonom se omogućava specijalizacija sudova koji sude u predmetima za krivična dela izvršena na teritoriji Kosova i Metohije i koncentracija njihove nadležnosti, kako bi suđenja u ovim krivičnim postupcima bila efikasnija i dobila na značaju", stoji u saopštenju.  

Kako je objavljeno u predlogu zakona na sajtu Vlade, on će se primenjivati radi krivičnog gonjenja i suđenja za sva krivična dela propisana Krivičnim zakonikom koja su izvršena posle 17. februara 2008. godine na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Koji organi će biti nadležni?

Za postupanje će biti nadležni u prvom stepenu Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu, a za postupanje u drugom stepenu Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu.

Takođe, predviđeno je da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su izvršena na teritoriji Kosova i Metohije. Njime će da rukovodi posebni javni tužilac kojeg postavlja glavni javni tužilac i to iz redova javnih tužilaca VJT u Beogradu.  

U Višem sudu u Beogradu biće obrazovano posebno odeljenje u koje će sudije rasporediti predsednik tog suda. Kada je reč o rokovima, glavni javni tužilac ima rok od 15 dana od stupanja na snagu zakona da postavi posebnog tužioca i da rasporedi javne tužioce u Posebno javno tužilaštvo, a isti rok važi i za Apelaciono tužilaštvo, Viši sud i Apelacioni sud. 

Popuna pravnog vakuuma

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kada je predstavljao ovu meru, naveo da ona neće trajati doveka već samo do uspostavljanja i poštovanja normi dogovorenih i potpisanih u Briselu, uz poštovanje Briselskog sporazuma. 

"Mi ovim popunjavamo pravni vakuum, jer u ovom trenutku nemamo način da gonimo sve one koji učestvuju u progonu, proterivanju, maltretiranju, šikaniranju, prebijanju i upucavanju Srba na KiM", rekao je Vučić. 

Inače, u Srbiji postoje tri posebno organizovana tužilaštva i tri sudska veća za određena krivična dela posebne težine. To su ratni zločini, organizovani kriminal i visokotehnološki kriminal.  

Sada bi novi zakoni iz Vlade trebalo da pređu u Skupštinu na odlučivanje. Vučević je najavio da sledi javno slušanje, a posle, u dogovoru sa predsednicom parlamenta Anom Brnabić sednica na kojoj će Vlada izaći sa tim predlozima. 

Vučević takođe najavio i da će biti doneta odluka kojom bi se proglasile nevažećim sve odluke i akti koji su na Kosovu usvojeni od 2008, a koji su suprotni sporazumima Beograda i Prištine postignutim u okviru Briselskog dijaloga i Ustavu Srbije.