Igre 
Usvojen set predloga izbornih zakona: Kakve promene donose i šta o tome misle posmatrači, a šta političari
Komentari31/01/2022
-22:17
Nešto više od dva meseca pre izbora u Srbiji, Vlada je usvojila set predloga izbornih zakona, koji će se pred narodnim poslanicima naći 2. februara.
Na sednici koja je održana 17. januara, Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o lokalnim izborima nivou, kao i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku.
Izbori na svim nivoima na koje se predlozi zakona odnose održaće se 3. aprila. Dok su izbori za predsednika, kao i izbori u Beogradu redovni, parlamentarni i izbori u nekim lokalnim samoupravama biće vanredni i dolaze nakon prošlogodišnjeg međustranačkog dijaloga.
Višemesečni sastanci vodili su se na dva koloseka, a glavni pregovori vodili su se upravo o izbornim uslovima. Sa jedne strane, predstavnci vlasti i opozicije pregovarali su bez posrednka, dok je drugi dijalog vođen uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta. Vladimir Bilčik i Tanja Fajon saopštili su da ima pomaka i pozitivnih promena, ali i kašnjenja u primeni mera.
O Međustranačkom dijalogu, izbornim zakonima i atmosferi pred izbore u emisiji Euronews veče razgovarali su Đorđe Milićević iz Socijalističke partije Srbije i Konstantin Samofalov iz Socijaldemokratske stranke.
Dok Samofalov smatra da predstojeći izbori neće u celosti biti slobodni, pošteni i fer, priznaje da su napravljeni određeni iskoraci koji će "obezbediti minimum uslova da opozicija može uzeti učešće u njima".
"Ima par stvari koje su ispravljene kao što je poništavanje ideje režima da se ukine žreb i time smo zadovoljni. Ali, imamo jednu problematičnu stavku koja se odnosi na uvođenje srednjeg nivoa izborne administracije. U teoriji je to dobra stvar - značila bi da Srbija može da se podeli na dvadesetak izbornih jedinica i ta ideja je data da bi se proces pojednostavio, ali krajnje je široko tumačenje kada se prihvata određeni prigovor na glasanje, pa se to može razlikovati od jedinice do jedinice", primetio je Samofalov.
Povezane vesti
S druge strane, Milićević ističe da je pozicija prihvatila sve predloge opozicije i da je dijalog bio lekovit, ali da je najvažniji rezultat osnivanje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija, kao i činjenica da će vanparlamentarne stranke imati svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji.
"Ovde je cilj bio da iz toliko različitosti izvučemo kompromisno rešenje i upravo ta inicijativa da razgovore vodimo na oba koloseka je dovela do toga. Socijalistička partija Srbije se opredelila i za razgovor za evroparlamentarcima i sa strankama koje nisu želele sa njima da razgovaraju", ističe on.
Kao jedan od rezultata međustranačkog dijaloga je i formiranje Kontrolog tela međustranačkog dijaloga, koje je održalo sednicu nakon usvojenih predloga. Upravo posle ove sednice, kojoj su prisustvovali i predstavnici vlasti i opozicije, došlo je do polemika i primedbi na ove predloge, pre svega iz opozicije.
Ali, krenimo redom.
Koji su predlozi usvojeni?
Izbori će, kao što je pomenuto biti održani na svim nivoima, a Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o lokalnim izborima.
Ovi predlozi, navodi se u obrazloženju Vlade, imaju za cilj unapređenje uslova za sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou. Upravo su izborni uslovi bili glavni razlog polemike u okviru međustranačkog dijaloga.
Uz to, predloženi zakoni trebalo bi da donesu novine u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Povezane vesti
Predložena rešenja nastala su kao rezultat paralelnih međustranačkih dijaloga o izbornim uslovima uz učešće predstavnika Evropskog parlamenta, odnosno bez njihovog učešća. Takođe, primenjene su preporuke Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) o praćenju izbornih postupaka u Republici Srbiji, takođe se objašnjava u saopštenju Vlade.
Međutim, ono što se posebno ne ističe u ovom objašnjenju je i to da lista predsedničkih kandidata više neće biti formirana žrebom, već će redosled biti određen trenutkom predaje kandidature. Na ovu odredbu skrenuli su pažnju predstavnici opozicije, ali i pojedine nevladine organizacije. Ipak, ova sporna odredba bila je tema sastanaka sa evroparlamentarcima u Beogradu, tako da je prihvaćen predlog da se ova izmeni pre usvajanja zakona.
Ako izborni zakoni budu usvojeni u predloženom obliku, birači će moći da traže poništenje glasanja isključivo ako su lično onemogućeni da glasaju na svom biračkom mestu.
Tanjug/Nikola Anđić, profimedija
Dalje, usvojen je i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti kojim bi trebalo da se obezbedi transparentno praćenje troškova tokom i po završetku izbornog procesa.
Predloženim rešenjem uvodi se obaveza direktora Poreske uprave da u godišnji ili vanredni plan poreske kontrole obavezno uvrsti davaoce finansijskih sredstava i drugih usluga političkim subjektima u skladu sa izveštajem Agencije za sprečavanje korupcije o finansiranju političkih aktivnosti i subjekata.
Novina u Predlogu zakona je da se politički subjekti mogu zaduživati isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija kojima je to osnovna delatnost. Na taj način politički subjekti se obavezuju da se zadužuju isključivo pod redovnim i zakonom propisanim uslovima i tako se sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koja bi davanjem pozajmice mogla da ostvare uticaj na političke subjekte, saopštila je Vlada.
Takođe, utvrđena je maksimalna visina kredita i zajma do koje se svi politički subjekti mogu zaduživati kod banaka i drugih finansijskih organizacija, na godišnjem nivou, kako bi finansirali redovan rad ili izbornu kampanju.
Norma koja osigurava transparentnije praćenje troškova izborne kampanje je da se politički subjekti obavežu da u toku izborne kampanje agenciji podnose preliminarne izveštaje o troškovima kao i konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje.
Tanjug/Sava Radovanović
Takođe je usvojen i Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije koji je, kako je navedeno takođe nastao kao rezultat međustranačkog dijaloga, a odnosi se na obaveze koje javni funkcioneri imaju kada je reč o članstvu i funkcijama u političkom subjektu i sprečavanju korupcije.
Radi daljeg usklađivanja sa izbornim propisima, Vlada je usvojila Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku, koji se odnosi na izborno pravo lica delimično lišenih poslovne sposobosti.
Kada se radi o licu sa delimičnom poslovnom sposobnošću, ono može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem kojim mu ograničava poslovnu sposobnost nije utvrdio nesposobnost vršenja izbornog prava. Ove dopune zakona posledica su nastojanja da se taj zakon uskladi sa rešenjima iz novog Zakona o izboru narodnih poslanika.
Sve promene bi, svakako, trebalo da doprinesu većoj i boljoj kontroli izbornog procesa procesa. To bi trebalo da omoguću još jedan od dogovora iz međustranačkog dijagaloga, a to je da će opozicija imati svoje predstavnike u RIK-u, ali i u biračkim odborima.
Promene pre usvajanja zakona
Ipak, jedna od odluka koja je bila sporna i zbog kojeg se deo opozicije pobunio jeste utvrđivanje redosleda predsedničkih kandidata, jer je prema Predlog zakona o izboru predsednika Republike trebalo da redosled bude utvrđen redosledom predaje kandidatura.
Međutim, nakon sednice Kontrolnog tela za međustranački dijalog održane 28. januara, tokom posete evroparlamentaraca, usvojena je primedba opozicije, te će se redosled, kao i ranije, utvrđivati žrebom.
Rade Veljanovski, kopredsedavajući Privremenog nadzornog tela za praćenje medija, nastalog takođe posle međustranačkog dijaloga rekao je za Euronews Srbija da je to bio dobar zahtev opozicije i da će dobro što je prihvaćen.
"To je pobeda opozicije nakon njenih zahteva. Da li će to uticati na izbor, teško je reći, to nije moguće, ali u svakom slučaju jeste dobra promena", rekao je Veljanovski.
Kako je rekao, to je bio jedan od predloga opozicione grupacije u kojoj je on bio, okupljeni oko Socijaldemokratske stranke i Nove stranke.
Pre toga su Dveri saopštile da je vlast prihvatila prigovore u Кontrolnom telu i odustala od više zakonskih izmena koje nisu bile predviđene Sporazumom između vlasti i opozicije.
Šta je još sporno?
Ova odluka bila je jedna od spornih za Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), čiji će nezavisni posmatrači pratiti izbore.
Ova organizacija dostavila je narodnim poslanicima i set amandmana na usvojene predloge zakona. Izmene koje je Crta predložila, na osnovu višegodišnjeg iskustva posmatranja izbora, odnose se na: obavezu da nosioci lista na parlamentarnim i lokalnim izborima budu i kandidati na tim izbornim listama, omogućavanje biračima da podnose prigovore na sve nepravilnosti koje uoče na svojim biračkim mestima, a ne samo ako je njima lično uskraćeno biračko pravo, umesto po redosledu predaja kandidatura, proširenje zabrane zloupotrebe javnih resursa i na zaposlene u javnom sektoru koji nisu u statusu javnih funkcionera, zabranu zloupotrebe javne funkcije tokom cele izborne kampanje, a ne samo 10 dana pre izbornog dana.
Programski direktor CRTE i šef Posmatračke misije Raša Nedeljkov za Euronews Srbija da se postignutim dogovorima ne utiče se neke od ključnih problema u izbornom procesu - medijsku neravnopravnost učesnika izbora, rasprostranjenu praksu funkcionerske kampanje, odnosno zloupotrebe javne funkcije, zloupotrebu javnih resursa i pritiske na birače.
"Ne zaboravimo da razlozi za loše izborne uslove nisu u tolikoj meri u zakonima, koliko u načinu na koji se zakoni (ne) primenjuju, odnosno u (ne)radu institucija koje su dužne da štite integritet izbora i javni interes. Inertnosti nadležnih institucija, Agencije za sprečavanje korupcije, REM-a, tužilaštva da kontrolišu sprovođenje zakona ali i da reaguju u slučajevima kada se zakon krši svedočili smo u prethodnim izbornim procesima", kazao je Nedeljkov.
On je naveo da u novom setu zakona svkako ima i dobrih odredbi koje će poboljšati izborni proces, kao što su regulisanje statusa posmatrača i zabrana vođenja paralelnih spiskova birača.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Takođe, Nedeljkov je istakao da je i loš tajming za donošenje krupnih izmena koje podrazumevaju zakoni, kao što je uvođenja novog nivoa izborne administracije čime se, kako kaže, menja ustaljena višedecenijska praksa.
"Opravdana je bojazan da svi učesnici izbora, a posebno organi koji ih sprovode, neće imati dovoljno vremena za prilagođavanje novim pravilima a tome smo već svedočili i na nedavno održanom referendumu. To otvara mogućnost za razne propuste koji bi dalje ugrozili poverenje građana u integritet izbornog procesa", naveo je Nedeljkov i dodao da je menjanje pravila uoči izborne kampanje u suprotnosti sa međunarodnim standardima koji nalažu da bi od izmene do primene trebalo da prođe najmanje godinu dana.
Komentari (0)