Srbija čekala dva, a otvoren jedan klaster u pregovorima sa EU: "Pokretanje s mrtve tačke" uz zadršku određenih zemalja
Komentari09/12/2021
-07:02
Srbija je u prethodna dva dana dobila važnu podršku ka postizanju cilja, a to je otvaranje klastera u pregovorima sa Evropskom unijom. Nakon "zelenog svetla" od članica EU, u sredu su i ambasadori EU na sastanku podržali otvaranje Klastera 4 - "Zelena agenda i održiva povezanost". Međutim, očekivanja Srbije nisu potpuno ispunjena.
Naime, Srbija se nadala i otvaranju Klastera 3 - konkurentnost i inkluzivni rast, ali to je izostalo. Nadležno u Beogradu su to najavljivali i očekivali, a sama Evropska komisija je to preporučila u poslednjem izveštaju o napretku Srbije.
Ipak, Srbija je dobila važan signal koji sugeriše da će se posle pune dve godine stagniranja, tokom kojih nije otvoreno ni jedno poglavlje u pregovrima o članstvu Srbije u EU, pa će se pomeriti sa "mrtve tačke". Konačno "pokretanje motora" i odluku o daljoj sudbini Srbije na putu ka EU formalno će potvrditi države-članice na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u Briselu 14. decembra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da je moguće da Srbija bude jedina zemlja koja je na putu ka EU, kojoj će ove godine biti otvoren klaster u pregovorima u članstvu o EU, što, kako je ocenio, govori da je mnogo toga urađeno sa Evropskom Unijom. Zašto jedan klaster, a ne dva koliko se očekivalo i koje zemlje su blokirale otvaranje klastera 3 – to su pitanja koja su se nametnula odmah po objavljivanju informacije o zelenom svetlu za Srbiji.
Pozitivniji izveštaj Evropske komisije objavljen u oktobru, nagovestio je da je pomak na putu ka Evropskoj uniji moguć, a nadležni u vlasti saopštili su tada da je Srbija spremna da otvori dva Klastera 3 - konkurentnost i inkluzivni rast i Klaster 4 - zelena agenda. Međutim, iako je u okviru trećeg klastera, od ukupno osam, već otvoreno pet poglavlja, od kojih su dva i privremeno zatvorena, podrška za otvaranje celog ovog klastera je izostala. Razlozi za to vide se u izostanku još nekih neophodnih reformi koje Srbija mora da sprovede.
Da se očekivala podrška za otvaranje dva klastera izjavila je i premijerka Srbije Ana Brnabić, ali je dodala je da "zeleno svetlo" za Klaster 4 svakako "veliki pomak". Na održanim sastancima bilo je reči i o Klasteru 3, a to je za Euronews Srbija potvrdila ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ističući razloge zbog kojih neke države nisu podržale otvaranje još jednog klastera.
"Bilo je dosta zemalja koje su podržale i otvaranje Klastera 3, ali su neke za konačnu saglasnost želele da sačekaju završetak procedure u vezi sa referendumom o izmeni Ustava Srbije, tako da svakako očekujemo i otvaranje tog klastera u narednom periodu", izjavila je ministarka Joksimović.
Kako su analitičari ranije ocenili, otvaranje klastera do kraja ove godine bio bi znak da nova metodologija daje rezultate, kao i da države članice i dalje podržavaju Srbiju na putu na EU i generalno proširenje Unije. Takođe, i dalje se kao vrlo važna činjenica ističe to da su u procesu pridruživanja najbitniji vladavina prava, stepen demokratije, slobode izražavanja, što su oblasti u kojima Srbija i dalje trpi odeđene kritike, kako od EU tako i od država članica pojedinačno.
Šta znači otvaranje Klastera 4?
Klaster 4 u pregovorima sa Evropskom unijom, formiran u sklopu nove metodologije koja podrazumeva otvaranje celih klastera, umesto pojedinačnih poglavlja, nosi naziv Zelena agenda. Klaster obuhvata četiri poglavlja, Poglavlje 14 - transportna politika, Poglavlje 15 - energetika, Poglavlje 21- trans-evropske mreže i najznačajnije, Poglavlje 27 - životna sredina.
Poglavlje 27 vidi se kao veoma važno, obimno poglavlje, koje je zahtevalo mnogo rada na samoj pripremi za otvaranje, kao i dalji rad na implementaciji neophodnog za zatvaranje klastera.
Ministarka za evropske integracije istakla je da je odlukama koje su stigle u protekla dva dana potvrđen rad Srbije na ispunjavanju kriterijuma i merila u oblastima koje pokrivaju poglavlja iz Klastera 4.
"Otvaranjem Klastera 4 intenziviraće se saradnja između nas i EU u pogledu jačanja kapaciteta za investicije u navedenim oblastima i daljeg zajedničkog rada u svim segmentima sektorskih politika EU u okviru ovog klastera", navela je Joksimović.
Ona je dodala da je Srbija ispunjavanjem kriterijuma pokazala spremnost i odlučnost da "uđe na vreme u maticu promena mirne transformacije ka ciljevima Zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, i da zajedno sa EU radi na projektima održivog razvoja, zaštite životne sredine, energetske tranzicije i održive povezanosti".
Takođe, ministarka Joksimović je rekla da je EU ovim potezom uvažila i rad i trud Srbije u oblastima vladavine prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala. Posebno je prepoznata rešenost Republike Srbije da unapredi pravosuđe, kroz izmenu ustavnih amandmana koji uređuju ovu oblast.
Sa druge strane, urednik portala European Western Balkans (EWB) Nemanja Todorović Štiplija rekao je za Euronews Srbija da je odluka o otvaranju klastera važna politička odluka država članica, na najvišem nivou i da predstavlja jasan znak država da evropska perspektiva postoji. Kako navodi, otvaranjem baš Klastera 4, Vladi Srbije poslat je najveći signal - da će EU imati više mogućnosti za kontorlu reformi u oblasti životne sredine.
"Za to Poglavlje 27 svi dokumenti za pripremu su došli još pre osam godina i posle toliko vremena se nije puno uradilo u toj oblasti. To je najobimnije pregovaračko poglavlje u celom procesu, i najduže će biti potrebno da se sprovede, rokovi su i do 30 godina nakon zatvaranja. Zato je baš namerno otvoren ovaj klaster u kojem je Poglavlje 27", objašnjava Todorović Štiplija.
On je rekao da Srbija jeste uradila mnogo kada je oblast energetike u pitanju, čak i ono što se činilo kao nemoguće, a to je početak procesa diverzifikacije izvora gasa.
"To je veliki pomak za Srbiju, to je dugo bio problem. Upravo je poslednji potpis ambasadora EU Sema Fabricija sa ministarkom Mihajlović bio na sporazum o gradnji intergasnog konektora prema Bugarskoj, što znači da Srbija neće biti zavisna samo od ruskog gasa već će moći da ima pristup i nekim drugim izborima gasa, što je zaista velika stvar", kaže urednik portala EWB.
Ipak, Todorović Štiplija ističe da su u Izveštaju EK jasno navedeni problemi iz oblasti Klastera 4, kao što su problemi sa deponijama, korišćenje uglja, smanjenje količine otpada, poboljšanje primena zakona...Takođe, napominje da je ovim potezom, EU poslala i građanima Srbije poruku da će imati vrstu kontrolnog mehanizma prema procesima koji se tiču oblasti u zaštiti životne sredine.
Gde se izgubio Klaster 3?
Iako je "zeleno svetlo" za otvaranje barem jednog klastera pozitivna stvar za Srbiju i dalje ostaje pitanje Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast, koji je Srbija takođe bila spremna na otvori. On sadrži osam poglavlja, od kojih su tri otvorena, dva i privremeno zatvorena, dok su još tri ostala neotvorena, a to su Poglavlje 10 - informaciono društvo i mediji, 16 - oporezivanje i 19 - socijalna politika i zapošljavanje
Nemanja Todorović Štiplija kaže za Euronews Srbija da je i to jedan od signala koji je poslat Srbiji, a znači da još uvek nisu ispunjeni svi kriterijumi za napredak te da zato nije otvoreno sve što je pripremljeno.
"Vladavina prava je na niskom nivou, demokratija ne postoji, očigleno Savet EU je želeo da da signal otvaranjem klastera o zelenoj agendi, da bi se podržao evropski put, i pošalje poruku o problemima u zaštiti životne sredine", rekao je Todorović Štiplija.
Takođe, i Milena Lazarević iz Centra za evropske politike istakla je ranije za Euronews Srbija da je moguće da će članice biti saglasne u podršci za otvaranje jednog klastera, iako "napredak definitivno nije uverljiv". Kako je rekla, postoje brojni problemi, u istim fundamentalnim reformskim oblastima, koji "ne samo što nisu rešeni, već se u nekima situacija postepeno pogoršava".
"Ostaje pitanje zašto čekamo minut do dvanaest da napravimo neki minimalni pomak i zašto naše vlasti time testiraju strpljenje i svojih građana i same EU. Otvaranje klastera kao znak dobre volje jeste ispravna odluka koju će članice EU, nadam se, doneti, ali takva odluka može biti doneta jednom", istakla je Lazarević.
Komentari (0)