Postoji li alternativa ulasku u EU: Dva modela saradnje umesto članstva

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

16/11/2021

06:59

Postoji li alternativa ulasku u EU: Dva modela saradnje umesto članstva - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Proširenje Evropske unije o kom se na Zapadnom Balkanu godinama unazad govori je po svemu sudeći vrlo neizvesno i to do te mere da je bilo pitanje da li će taj termin uopšte biti pomenut u završnoj deklaraciji Samita EU i Zapadni Balkan održanog u oktobru ove godine.

Kako je punopravno članstvo država Zapadnog Balkana u EU sve upitnije u skorijoj budućnosti, postavlja se pitanje šta bi Evropska unija mogla da ponudi kao alternativu zemljama koje godinama vode pregovore sa EU i onima koje se za početak pregovora pripremaju.

Čak je i nemački Frankfurter algemajne cajtung nedavno ponovo aktuelizovao temu o alternativi punopravnom članstvu u Uniji, navodeći da evropska perspektiva za Zapadni Balkan više ne postoji, "ponajmanje bez prethodne reforme sistema donošenja odluka u EU", te dodaje da iz tog razloga EU mora da razmisli šta može da ponudi kao alternativu.

I ranije su se pominjale ovakve mogućnosti, koje su se odnosile na ekonomske benefite i saradnju sa članicama, pre samog pristupanja EU. Tako se najčešće pominjao tzv. norveški model, odnosno pristupanje Evropskom ekonomskom prostoru, koji osim članica EU čine i Norveška, Island i Lihtenštajn.

Takođe, u svetlu neizvesnog pristupanja EU, Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa briselskim Centrom za evropske političke studije, ponudio je model faznog pristupanja EU, čija je glavna ideja odstupanje od sadašnje binarne procedure da jedna zemlja jednostavno ili jeste ili nije članica.

Pristupanje evropskom tržištu

Najpre se kao alternativa punopravnom članstvu vide privilegije koje podrazumevaju pristupanje otvorenom tržištu, kao i mogućnost zaposlenja u EU, pristup različitim fondovima, što bi značilo ekonomsku, ali sa druge strane nikakvu političku participaciju u EU.

Ovu mogućnost ranije je navodio i švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung, ocenjujući da EU sa Evropskim ekonomskim prostorom i pristupom jedinstvenom evropskom tržištu već ima model koji može da ponudi zemljama Balkana. Kako je pisao švajcarski list, pristup bi bio uslovljen korenitim reformama, ali je ta prepreka premostiva, za razliku od one koja stoji pred članstvom u EU.

Kada je reč o Srbiji, iako vrlo jasno stremi ka članstvu u EU, što je za Euronews ranije istakla i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, analitičari navode da je ovo tema koja se ranije pomnjala i da bi to trebalo da se vidi kao mogućnost i korak više ka punopravnom članstvu.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić za Euronews Srbija kaže da se EU zvanično i dalje drži evropske perspektive za Zapadni Balkan, ali da to ne znači da se ne razgovara o mogućim alternativama.

"Zvanične ponude sa njihove strane nema, ali to ne znači da se o tome ne razgovara. Mogli smo da čujemo da uticajni evropski "think tankovi" poput "European stability initiative", Geralda Klausa govore o tom predlogu članstva po ugledu na Norvešku, odnosno članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP)", navodi Grubješić.

Kako kaže to bi bilo "članstvo u dvokoraku", odnosno da države prvo postanu deo EEP, a potom postanu punoravne članice EU.

"Međutim, ono što bi moglo da se uradi sada, a da nema direktne veze sa pitanjem članstva, koje bi došlo kasnije, jeste pristup jedinstvenom evropskom tržištu. To je svakako nešto što bi EU mogla da ponudi u ovom međuprostoru i na taj način bi vezala zemlje Zapadnog Balkana za sebe sve do trenutka prijema novih članica, ako taj trenutak ikad dođe", objašnjava Grubješić.

Ona je rekla da bi trebalo razmišljati u pravcu te "opcije B", jer je ona izvesnija nego proširenjem ali da bi pre svega trebalo videti kako će se pokazati nova metodologija.

"Rezulate nove metodologije očekuju i Francuska, kao inicijator, ali i zemlje regiona koje pregovaraju sa EU", zaključuje potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Takođe, i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ranije je za Euronews Srbija navela da bi ekonomske privilegije i članstvo u EEP mogli da budu korak ka članstvu. Ona je rekla da bi to bilo neizbežno rešenje ukoliko u Evropskoj uniji dođe do stratifikacije u više krugova ili do subregiona oko raznih politika.

"Ta tema se u raznim verzijama ponavlja. Ako bi to bio korak ka punopravnom članstvu, ni to nije za odbacivanje", istakla je Minić.

Fazno pristupanje

U svetlu usporenog procesa EU integracija, nedavno je i Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa briselskim Centrom za evropske političke studije, ponudio model faznog pristupanja EU, čija je glavna ideja odstupanje od sadašnje binarne procedure da jedna zemlja jednostavno ili jeste ili nije članica.

Kako su za Euronews Srbija objasnili autori rada, u kom su obrazložene ove četiri faze pristupa, Zapadnom Balkanu je ovakav model "preko potreban", a čitav proces predviđa benefite i za građane ovih zemalja.

Strahinja Subotić iz CEP-a, naveo je da trenutni model podrazumeva da smo "ili članica ili nismo", a sve što ove zemlje rade na putu ka EU i dalje ih ostavlja samo na statusu kandidata i bez dodatnih benefita, bez obzira na to da li se u potpunosti usaglašavaju sa spoljnom politikom EU i bez obzira na to da li se sprovode reforme u oblasti vladavine prava. Zbog toga, model koji je predložen podrazumeva četiri faze: inicijalnu fazu, srednju fazu, fazu ostvarivanja statusa nove države članice i, na kraju, konvencionalno članstvo.

"Naš proces predviđa benefite i za građane i za političke elite u fazama. Tu biste imali dve pretpristupne faze, 1 i 2. Potom bi se potpisao sporazum o pristupanju i onda bismo imali fazu 3, koja je faza umanjenog članstva i fazu 4, odnosno fazu konvencionalnog članstva, članstva kao što druge države članice imaju", objasnio je Subotić za Euronews Srbija.

Kako se napominje, jedan od benefita koji bi doneo ovaj fazni model pristupanja jeste što bi on ublažio najozbiljnije razloge za zabrinutost pojedinih država članica kada je reč o daljem proširenju.

"Oslanjamo se na postojeću ideju diferencirane integracije. Mi već vidimo da nisu sve države članice i članice Šengena, da nisu sve članice evrozone... Mi želimo da tu diferencijaciju primenimo na primeru Zapadnog Balkana jer ne samo što će to uticati na reforme već će takođe smanjiti prostor za povećano delovanje eksternih aktera poput Kine i Rusije koje zapravo koriste ovaj prazan prostor, ovaj na neki način ćorsokak u politici proširenja", naglasio je Subotić.

Uoči samita EU i Zapadni Balkan, agencija Rojters objavila je dokument u kojem se pominje mogućnost da EU izgradi "krug prijatelja" od Ukrajine do Tunisa nudeći tim državama bliske veze, trgovinu i pomoć. Iz EU nikada nije potvrđeno da je ovaj model jedna od opcija.