Semafor za evropsku budućnost Srbije: Metodologija se promenila, gde smo i koliko nam je daleko članstvo u EU?

Zvanična politika Srbije po pitanju pridruživanja Evropskoj uniji je jasna, cilj je punopravno članstvo. Put do članstva, međutim, traje već dve decenije, a tokom tog perioda mnogo se toga promenilo - sa obe strane. 

Nedavno je i sama metodologija pridruživanja novih članica izmenjena, a Srbija ju je prihvatila. U poslednje dve godine, međutim, nije otvoreno ni jedno poglavlje.  

Članice EU juče su razmatrale polugodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u ključnim oblastima u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji, koji je u formi non-pejpera, a na osnovu dobijeniih informacija članice Unije razmatraće u nove korake Srbije u procesu pristupnih pregovora Srbije. Članice će na tom osnovu odlučiti i po pitanju otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera koje se očekuje u naprednom periodu.

Ovaj dokument je došao uoči nove Međuvladine konfrencije sa EU koja će biti posvećena primeni nove metodologije pristupanja i koja je najavljena do kraja juna.

Gde je Srbija danas na svom evropskom putu?

Za početak, poslednjih godina beleži se pad broja građana koji podržavaju članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije sprovedenom 2019. godine, samo 54 odsto građana u anketi se izjasnilo da je za ulazak u Evropsku uniju.

Od Evropskog saveta održanog u Feiri, 1. juna 2000. godine, kada je objavljeno da su sve zemlje procesa stabilizacije i pridruživanja "potencijalni kandidati" za članstvo u EU, počinje put koji traje do danas.

Srbija je tokom pregovora uspela da dobije bezvizni režim kada su u pitanju zemlje EU, koji je na snagu stupio 19. decembra 2009. godine, da bi 22. decembra ponela zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.

Kandidat za članstvo naša zemlja postala je 1. marta 2012. godine.

Šta se promenilo?

Tokom dugog puta dešavale su se i razne promene, a poslednja u nizu, ona najvažnija, jeste promena same metodologije pridruživanja novih članica. 

Metodologija je promenjena na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona, a suština je u tome da Srbija, kao ni ostali kandidati, više neće pregovarati po poglavljima, već po klasterima. 

U šest klastera grupisana su 33 poglavlja, dok su dva poglavlja zasebna i ne pripadaju nijednom od klastera.

Prema novoj metodologiji poglavlja se više neće otvarati jedno po jedno, već države koje pregovaraju moraju biti spremne da otvore ceo klaster. 

Srbija je, prema proju otvorenih poglavlja, negde na polovini puta. Otvoreno je 18 od 35, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Prvi klaster su osnovna poglavlja, drugi čine poglavlja vezana za unutrašnje tržište, treći klaster je konkurentnost i inkluzivni rast, četvrti podrazumeva zelenu agendu i održivu povezanost, peti klaster su resursi, poljoprivreda i kohezija, a šesti klaster su spoljni odosi.

Poglavlje 34 nije uvršteno zato što podrazumeva da ono dolazi na samom kraju pregovaračkog procesa, kada je već izvesno da će država kandidat postati država koja pristupa EU, i u okviru njega se određuje koliko predstavnika i u kojoj instituciji će imati država koja pristupa Evropskoj uniji, ali i kakav će biti raspored glasova u određenim telima i kako se računa broj glasova koje će imati ta država.

Poglavlje 35 se u slučaju Srbije odnosi na Kosovo. To je zapravo i jedna od stvari za koju je jasno rečeno da od nje zavisi put Srbije ka Evropskoj uniji. Trenutno niko ne može da precizira da li će se i kada rešiti ovo pitanje, ali je činjenica da će EU, ali i SAD insistirati na rešvanju ovog pitanja, pre svega na nastavku dijaloga između Beograda i Prištine.

Da li smo se vratili na početak?

Ministarka za Evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović izjavila je za Euronews Srbija da je promenom metodologije izraženo očekivanje da se procesom pridruživanja Evropskoj uniji upravlja sa najvišeg političkog nivoa, sa obe strane pregovaračkog stola.

"Odluka Srbije da prihvati ovu metodologiju zasnovana je i na poverenju u namere EU da će se time postići nova dinamika politike proširenja i pristupnog procesa", rekla je ministarka Joksimović.

Kako sada stvari stoje, najveći problem je četvrti klaster, u kojem nije otvoreno nijedno poglavlje, ali ministarka navodi da je realizacija aktivnosti koje doprinose otvaranju ovih poglavlja sada ubrzana.

"Veoma brzo smo krenuli u prilagođavanje i same koordinacione strukture za pregovore unutar Vlade, kao i u ubrzanu realizaciju međusektorskih aktivnosti koje vode dostizanju merila za otvaranje tećeg klastera, konkurentnost i inkluzivni rast i četvrtog klastera, zeleni dogovor i održiva povezanost", kaže Joksimović za Euronews Srbija.

Kosovo - poseban kriterijum

Ministarka za evropske integracije je naglasila da je Srbija i ranije pregovarala po strožim kriterijumima nego ostale zemlje i naglasila da je za Srbiju dodatno postojao poseban politički zahtevan kriterijum-dijalog Beograda i Prištine. 

Ona je takođe istakla da je princip svakako i dalje isti i da bez napretka u realizaciji prelaznih merila u prvom klasteru koji obuhvata osnove, nema ni otvaranja ostalih klastera.

Joksimovićeva je navela je da će do kraja portuglaskog predsedavanja Savetom EU, što je do kraja juna, biti održana međuvladina konferencija, na kojoj će se razgovarati o najvažnijim planovima, ostvarenim rezultatima i očekivanjima od Srbije. To će, kako navodi ministarka, biti prilika da na transparentan i kredibilan način Srbija nastavi dijalog po novim načelima.

E-Stock/Dušan Milenković

"Cilj kojem smo težili pri uspostavljanju nove strukture jeste da se ostvari bolja usklađenost između svih novih tematskih celina i da se fokus više usmeri na obaveze iz priristupnog procesa", navodi ministarka.

Članstvo 2025?

Ona je objasnila da je, pre svega, reč  o "boljoj političkoj koordinaciji svih ministarstava, koja imaju svoja zaduženja u okviru pristupnog procesa, uz kao i do sada, maksimalno ekspertsko angažovanje javne uprave, lokalnih samouprava, nevladinog sektora, privrede".

Prema ranijim navodima, Srbija je mogla da očekuje da postane punopravni član EU 2025. godine. Ministarka za evropske integracije naglasila je da je to najavljeno kao mogućnost, a ne kao obećanje.

"Nova metodologija nas ne vraća na početak, niti može da nas odvede do članstva ako ne ispunimo sve svoje obaveze. Jasno je da okolnosti u kojima sada, u vreme pandemije, funkcioniše i sama Evropska unija, usporavaju realizaciju mnogih njenih politika pa i ove koja se odnosi na proširenje. Kao neko ko je veoma upućen u procese u EU, znam i koliko je Uniji važno da i Srbija bude njena članica i tu potvrdu smo više puta dobili od naših evropskih partnera", istakla je za Joksimović. 

Postoji li opcija "B"?

Iako Srbija vrlo jasno stremi ka članstvu u EU, otvara se i pitanje mogućnosti prihvatanja drugih opcija, koja nije punopravno članstvo.

Privilegije koje se pominju su pristupanje otvorenom tržištu, mogućnost zaposlenja u EU, pristup različitim fondovima.

Strani mediji pisali su i da bi se balkanskim državama dozvolilo da uđu na unutrašnje tržište Evropske unije, uz prava koje imaju i punopravne članice. One bi tako imale punu ekonomsku, a sa druge strane nikakvu političku participaciju

"To je stara tema, koja se u raznim verzijama ponavlja. Ako bi to bio korak ka punopravnom članstvu, ni to nije za odbacivanje", istakla je za Euronews Srbija predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

Unsplash

Ona je navela da bi to bilo neizbežno rešenje ukoliko u Evropskoj uniji dođe do stratifikacije u više krugova ili do subregiona oko raznih politika.

Kada je reč o privilegijama umesto članstva zbog nerešenog pitanja Kosova i Metohije, Minić navodi da to pitanje za sada otvoreno. Dodaje i da je Briselski sporazum veliki korak, ali da se nakon prestanka pregovora problem proširio i izvan granica regiona.

"Možda će bliža i koordinirana saradnja EU sa SAD opet pokrenuti proces pregovora. Možda će novo oštro nadmetanje SAD i Rusije uzeti maha i u našem region i dodatno zakočiti put ka rešenju. Nema jednostavnog odgovora, o čemu nam govori poplava non-paper-a poslednjih nedelja", rekla je ona.

Sa druge strane, na pitanje o privilegijama ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović ima vrlo jasan odgovor.

"Kao ministar za evropske integracije i glavni pregovarač od 2014. godine lično se, posvećeno i trajno, zalažem za puno i ravnopravno članstvo Srbije u EU, ne manje od toga", istakla je Joksimovićeva.

Šta misle građani Srbije, a šta građani EU?

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je za Euronews Srbija da, prema rezultatima istraživanja, nivo podrške članstvu ostaje uglavnom isti, ali da se broj onih koji ne podržavaju put Srbije ka EU znatno povećao.

Kako je rekla, prema analizi koju su oni uradili, podrška građana evropskim integracijama bi sigurno bila znatno veća da se mediji više bave evropskim temama i bolje informišu građane. 

"Proces predugo traje, informisanje o njemu je vrlo šturo, a predstavljanje realne uloge EU kao glavnog trgovinskog, investicionog, institucionalnog i političkog partnera, koji Srbiji i regionu obezbeđuje najveću bespovratnu pomoć nedovoljno se promoviše. Za razliku od toga, gradi se izrazito pozitivan imidž Rusije i Kine, tako da se stvara predstava da su te dve zemlje zapravo glavno ekonomski partneri Srbije, a oko statusa Kosova i glavna politička podrška Srbiji", istakla je Minić.

Kada je reč o nivou podrške i faktorima koji utiču na to, sagovornica Euronews Srbija kaže da je podrška članstvu varirala u zavisnosti od klime koja se kreirala u određenom trenutku.

 

"U poslednjoj deceniji, podrška građana je stalno oscilirala nekoliko procentnih poena iznad ili ispod 50 odsto i bila je vezana za konkretne rezultate ili klimu koja se kreirala. Tako je liberalizacija viznog režima bila praćena skokom podrške, a odsustvo vidnog napretka i dobrih poruka iz Brisela prati pad poverenja u process proširenja", objasnila je Minić.

Ona je dodala da, ipak, i sama EU je više puta konstatovala da nije dovoljno učinila na unapređivanju informisanja i promociji uloge u zemljama kandidatima za članstvo.

Na pitanje da li je došlo do zamora proširenja u Evrpskog uniji, Minić navodi da je za Srbiju značajno to što je 2019. godine, prema Eurobarometru, prvi put udeo građana u Evropskoj uniji koji su bili za dalje proširenje bio veći od udela građana koji su bili protiv, 44 odsto prema 42 odsto.

Minić je objasila i da se pokazuje da su prava barijera pristupanju novih članica političke elite u EU, jednim delom zbog dokazanih problema sa članicama primljenim od 2004, a drugim delom zbog nesuglasica u regionu.