Karajlić za Euronews Srbija: Srpski narod u poslednje tri decenije pretrpeo ogromnu nepravdu

Gostujući u emisiji Euronews Region, pisac Nele Karajlić izjavio je da je srpski narod u poslednje tri decenije pretrpeo ogromnu nepravdu koju, kako kaže, on ne može da trpi. Istakao je da su i danas u Bosni i Hercegovini institucije Republike Srpske pod konstantnim napadom. Prema njegovim rečima, narod i srpsko rukovodstvo devedesetih godina prošlog veka nisu bili svesni uloge mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini.

"Mislim da su Srbi pretrpeli u poslednjih 30 godina ogromnu nepravdu. Nepravdu koju ja jednostavno ne mogu da trpim. To je jedini narod u istoriji koji je nakon dobijenog velikog rata poraženima ponudio zajedničku državu. Ja ne znam da li to možda istoričari znaju bolje od mene, ali nije bilo ni okupacije, ni aneksije, ni podele, ničega nego je bilo evo sad ste vi izgubili, aj sad da vidimo možemo li živeti zajedno", rekao je Karajlić.

Na dan kada je nacistička Nemačka kapitulirala, dr. Nele Karajlić održaće koncert kao svojevrsni vremeplov kroz 80 godina od istorijskog poraza fašizma.

"Kada su me ljudi iz Doma omladine pozvali na razgovor i sa tom idejom da obeležim 80 godina od pada fašizma, ja sam se na neki način osećao prozvanim jer nisu džaba mene zvali. I prvo što sam pomislio, za 90 godina pada od fašizma teško da će me ko zvati. Možda je bolje da iskoristim priliku sada. I pored toga što sam malo umoran od svirki, pokušavam da ih smanjim na najmanju moguću meru jer nema više onu snagu, nema više taj polet i entuzijazam koji sam imao u ono doba kad sam sa No Smokingom pravio 100 koncerata. I pored toga ja sam ipak odlučio da napravim tu svirku povodom 80 godina, ali sam je zamislio kao neku vrstu multimedijalnog projekta, programa, koji će nam predstaviti kroz šta smo sve za tih 80 godina prošli, a da ima veze sa nekim od pesama Zabranjeno pušenje", rekao je naš gost. 

Dodao je da je kada je počeo da piše scenario, za taj koncert, shvatio da praktično nema ni jedne pesma grupe Zabranjeno pušenje, a da nema neke veze sa određenim istorijskim ili društvenim konceptom. 

"Znam da su mnogi na raznim fakultetima pisali diplomske, čak i magistarske radove na temu pesama Zabranjeno pušenje i veze sa društvenim prilikama u to vreme, ali nikada do sad nisam bio toliko iznenađen, koliko te pesme imaju veze sa istorijom. Kako će nekom za 50 ili 100 godina kroz stihove 'danas je dan Republike' i 'stari je popio malo'... moći će da vidi sliku socijalističke Jugoslavije i moći će da vidi kako i na koji način se živelo i koji su to ključni momenti, istorijski momenti bili koji su tu veliku, meni predivnu zemlju bacali s leve i na desnu stranu".

"Mi smo u Nadrealistima znali šta se sprema još '90"

Govoreći o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini i pritiscima na Republiku Srpsku, rekao je da je sve što danas gledamo zapravo već viđeno – još početkom devedesetih.

"Mi imamo prilike da svakog momenta gledamo neki događaj gde se institucije Republike Srpske na svaki način napadaju, manje više iz istog centra koji je bio aktivan s kraja osamdesetih. Samo što sada to deluje kao da malo jenjava", rekao je Karajlić.

On smatra da se ni tada, na početku raspada Jugoslavije, nisu svi dovoljno snažno suočili s realnošću.

"Mi nismo tada bili ni svesni toga. Nije bilo svesno čak ni srpsko rukovodstvo. Sećam se da je Dobrica Ćosić u svojim memoarima napisao kako je bio šokiran što Francuska i Engleska nisu stale na našu stranu, s obzirom na to da smo bili saveznici u oba svetska rata".

Za razliku od političara, Nele tvrdi da su članovi "Nadrealista" još tada shvatili ulogu međunarodne zajednice u raspirivanju sukoba.

"Mi smo to u Nadrealistima prvi detektovali još 1990. godine. Imamo jedan skeč gde dva mirovnjaka dolaze kod dvojice dečaka koji igraju bilijar – jedan se zove Hamo, drugi Gile – i pet minuta pokušavaju da ih posvađaju. E, to je bio komentar na ulogu mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini".

Euronews

Govoreći o pritiscima na Republiku Srpsku i njenog predsednika Dodika, Karajlić ocenjuje da tu nema mnogo taktike, već se radi o konstantnoj strategiji destabilizacije.

"Pritisak na predsednika Republike Srpske je samo deo stalne tendencije da se muti voda. Jer kog god Srbina narod izabere – on će morati da radi ono što narod od njega očekuje. To njima ne odgovara. Njima je cilj da stalno bude nervoza i prostor za njihove poteze".

Kada se osvrće na priznanje bivših jugoslovenskih republika od strane međunarodne zajednice, Nele ne krije svoj stav:

"Ne bi došlo do sukoba da određeni deo tada jake međunarodne zajednice nije odlučio da prizna sve te republike pre dogovora. Jasno je bilo da idu na to da se zakuva. Čak se američki ambasador u Beogradu hvalio kako je nagovorio jednog pregovarača da ne potpiše Lisabonski sporazum".

Karajlić podseća da je "Top lista nadrealista" imala misiju da kaže istinu kroz humor, pa makar i brutalnu.

"Naša emisija je morala da bude uzbudljivija od Dnevnika. A to u tom trenutku nije bilo lako, jer su počinjali prvi sukobi. Ali kroz humor smo pokazali šta se sprema. I nažalost – sve što smo tada snimili, danas gledamo u realnosti".

"Tompson je fenomen"

Karajlić se osvrnuo na fenomene muzičke scene Balkana – od Marka Perkovića Tompsona, preko folk pevačice Aleksandre Prijović, do zlatnih dana sarajevskog rokenrola. U razgovoru u kojem se dotiče i istorije, i popularne kulture, ističe da kulturni prostor bivše Jugoslavije i dalje funkcioniše kao celina, bez obzira na političke granice.

"Ako neko može da proda 300.000-400.000 ulaznica, a nije Bijelo dugme, znači da ima podršku u publici. Ja mogu da kažem da nisam neki veliki ljubitelj te muzike“, kaže Karajlić o hrvatskom pevaču Tompsonu i dodaje: 

"Interesantno mi je da je jedna od najvažnijih pesama, ‘Čavoglave’, napisana u sedmoosminskom ritmu. To više zvuči kao da je snimljena u Vranju ili u Severnoj Makedoniji, nego u Hrvatskoj".

Govoreći o kontroverzama koje prate Tompsona, Nele je jasan u osudi NDH.

"Ta država, NDH, ipak je bila na onoj strani. I doživela je poraz. Njeni recidivi i dalje postoje – ima ljudi koji misle da je to bilo ispravno. Nikad vam neće priznati šta se činilo za vreme NDH, ali važno je da argumentima pokažemo da je to bila stravična državna forma – fašizam, genocid, ubijanja, strahote".

Euronews

Sa druge strane, Karajlić podseća da srpski muzičari bez problema pune arene u Zagrebu.

"Uvek sam tamo sretao nekog iz Srbije ko puni arenu. Od Brene, Nede Ukraden do Prijović, koja može u Zagrebu da proda više ulaznica nego bilo koji svetski bend. Stonsi to ne mogu bez pomoći iz Austrije, Slovenije, Mađarske. To govori samo jedno: Kulturni prostor Jugoslavije nije se raspao. Postavili smo granice, uveli pasoše, ali se i dalje sluša isto. To se nije promenilo".

"Sarajevo kao jugoslovenski Nešvil"

Nele se potom vraća u zlatne godine Sarajeva, kada je bio centar muzičke scene.

"Sarajevo je bilo projektovano kao jugoslovenski Nešvil. Ako uzmete broj prodatih ploča po broju stanovnika, Sarajevo je bilo ispred Nešvila. Na 100.000 ljudi – preko 20 miliona prodatih ploča".

Ključna stvar, kaže, bila je infrastruktura i sloboda.

"U podrumu Skenderije bili su prostori za vežbanje – besplatni. Moj urednik Boro Kontić imao je 27 godina kad je postao urednik. Danas je to nezamislivo. A Duško Trifunović je bio prvi koji je rekao bendovima – nema stranih obrada, hoću autorske pesme. To je dovelo do eksplozije kreativnosti, to je poguralo čitavu generaciju – Indekse, Bijelo dugme, Tešku industriju... sve one pre nas", rekao je Karajlić.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.