Igre 
Pat pozicija Srbije, neizvesno otvaranje klastera: Za novi korak ka EU potreban je pozitivan izveštaj EK, ali i napredak
Komentari27/08/2021
-21:35
Srbija u oktobru očekuje novi izveštaj Evropske komisije o napretku na putu ka Evropskoj uniji. Pozitivan izveštaj zahtevao bi konkretne rezultate u ključnim oblastima za koje je Srbija u prethodnom, polugodišenjm non-pejperu, kritikovana. Od toga će zavisiti i hoće li biti otvoreni novi klasteri, ali stručnjaci upozoravaju da su izgledi da Srbija bude pohvaljena, a nova poglavlja konačno otvorena, u ovom trenutku - neizvesni.
Kada se u obzir uzme prethodni izveštaj, nezavanični dokument koji EK priprema i daje na uvid članicama Unije, a koji je sadržao niz kritika, nameće se pitanje da li je i koliko Srbija napredovala u šest ključnih oblasti na koje je u pojedinim delovima skrenuta pažnja - pravosuđe, borba protiv kriminala i korupcije, mediji i primena medijskih zakona, postupanje sa ratnim zločincima, usklađivanje sa politikom EU i osnovna prava i slobode.
Zbog nedostatka napretka u ovim oblasima, deset članica EU je nakon "non-pejper" izveštaja stavilo veto na napredak Srbije, a na Međuvladinoj konferenciji u junu nije otvoreno ni jedno novo poglavlje.
Imajući u vidu i kritike i činjenicu da od decembra 2019. godine nije bilo otvaranja novih poglavlja u pristupnim pregovorima, a samim tim ni klastera, Srbija je, smatraju sagovornici Euronews Srbija, u nezavidnoj poziciji.
Nadležni optimistični, stručnjaci upozoravaju
Nova Međuvladina konferencija očekuje se tokom jeseni i predviđena je primena nove metodologije.
Kakvi su izgledi Srbije na toj konferenciji zavisi koga pitate. Nadležni su optimistični, dok stručnjaci ukazuju na neizvesnu situaciju i probleme.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navodi da Srbija radi na reformama i izražava optimističnost po pitanju otvaranja kastera do kraja ove godine. Ona je u sredu rekla da je Srbija u ovom trenutku spremna da otvori 12 Poglavlja, raspoređenih u dva klastera.
Povezane vesti
"Očekujem napredak do kraja godine, da otvorimo bar jedan klaster jer bi u suprotnom region ostao bez pozitivnog signala. Mi ne fingiramo zainteresovanost za članstvo, ali voleli bi da čujemo da jednim glasom EU govori o prosirenju”, rekla je Joksimović.
profimedia
Optimistična je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je u razgovoru sa predsednikom Državnog zbora Slovenije Igorom Zorčičem izjavila da je Srbija spremna za otvaranje dva klastera, a da je značajan pomak učinjen u oblastima vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ona je zahvalila Sloveniji na iskrenoj i otvorenoj podršci koju ta zemlja pruža Srbiji na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU) i čvrstom stavu da je neophodno proširenje Unije na Zapadni Balkan, saopšteno je iz Vlade.
Sa druge strane, prema mišljenju stručnjaka, izgledi da se nešto značajno promenilo od prethodnog izveštaja Evropske komisije su mali.
Redovni izveštaj koji Srbija očekuje ima tri dela i izvestiće o političkim kriterijumima u koje spadaju demokratija i vladavina prava, usaglašavanju zakonodavstva u pregovaračkim poglavljima i o ekonomiji.
Štiplija: Nema napretka u vladavini prava, neki zakoni su stopirani
Kako za Euronews Srbija kaže Nemanja Todorović Štiplija, urednik sajta "European Western Balkans", nema izgleda da će izveštaj Evropske komisije biti pozitivan.
"Šest meseci od non-pejper izveštaja koji se ticao poglavlja 23 i 24 nije bilo napretka u vladavini prava i ne očekujem otvaranje nijednog poglavlja odnosno pregovaračkih klastera", kaže Štiplija.
Povezane vesti
Štiplija, ipak, ne odbacuje mogućnost da do otvaranja poglavlja dođe u decembru, što je redovni rok u kome se pregovaračka poglavlja i klasteri otvaraju.
"Jedino ako zaista dođe do napretka može doći i do otvaranja, ali trenutno nema naznaka da se radi na tom pitanju", rekao je Štiplija za Euronews Srbija.
On je objasnio da Srbija jeste radila na pripremi svih pregovaračkih pozicija za otvaranje poglavlja, ali da pomaka nije bilo u oblastima koje spadaju u osnovne kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji, a to su demokratija i vladavina prava.
"Ne znamo ni šta se dešava sa promenom Ustava, neki zakoni su stopirani, Zakon o istopolnim zajednicama je povučen iz procedure bez logičkih objašnjenja", dodaje Štiplija.
Kada je reč o ovom dugom zastoju u otvaranju poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, on navodi da se prosto ne vide konkretni koraci vlasti koji se tiču određenih važnih pitanja.
"Prioritet i prethodne i ove vlade su EU integracije, ali mi to ne vidimo na konkretnim primerima koji se tiču vladavine prava i dekokratije. Imamo sunovrat demokratije, nije demokratija kakvu Unija očekuje od naše zemlje", objašnjava Štiplija.
Medija Centar Beograd
On dodaje da se čeka bilo kakav pomak u poglavljima 23 i 24.
"Vlada pokušava da prikaže neke brze promene, uz neke izveštaje koje podnosi Komisiji, ali ako pogledate te izveštaje i uporedite sa onim što se očekuje da se uradi, mi smo vrlo malo uradili u odnosu na preporuke Tela za praćenje borbe protiv korupcije (GRECO) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", kaže Štiplija napominjući da se ispnunila samo preporuka ODIHR-a o uvidu u birački spisak.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i ekspert za evrointegracije Vladimir Međak takođe je naveo da nije izvesno da će u decembru biti otvoreni pregovarački klasteri tri i četri jer vlast, od poslednjeg izveštaja EK, "nije skoro ništa uradila na borbi protiv visoke korupcije i organizovanog kriminala, vladavini prava i slobodi medija".
"Tu ne vidimo nikakav značajan napredak, iako će taj segment da se najviše meri prilikom ocenjivanja vladavine prava. Ako članice EU ocene da u Srbiji nema napretka kada je u pitanju vladavina prava, neće biti ni otvaranja klastera tri i četri za koje smo podneli sve pregovaračke pozicije", objasnio je Međak, preneo je portal Euractiv.
Ko je uložio veto protiv Srbije i koliko poglavlja je do sada otvoreno
Nakon prethodnog izveštaja Evropske komisije, Srbija nije otvorila nijedan klaster jer je 10 zemalja članica uložilo veto. Protiv daljeg otvaranja poglavlja bile su Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Irska, Hrvatska i Bugarska.
Tako je na prethodnoj Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, na kojoj su učestvovali predstavnici srpskog pregovaračkog tima predvođeni premijerkom Anom Brnabić, a sa druge visoki fukncioneri EU za spoiljnu politiku i proširenje, nije otvoreno ni jedno poglavlje.
Konfrencija, kako je pojašnjeno, nije praktično ni organizovana sa tendencijom da se otvore pnova oglavlja i klasteri, već se raspravljalo o novoj metodologiji.
Prema planovima Vlade, Srbija bi do kraja godine mogla da otvori klastere tri i četiri. Da li će do toga doći ostaje da se vidi.
Inače, kada je reč o novoj metodologiji, u šest klastera grupisana su ukupno 33 poglavlja, dok su dva poglavlja zasebna i ne pripadaju nijednom od klastera.
Tako se, prema novoj metodologiji, poglavlja se više neće otvarati jedno po jedno, već države koje pregovaraju moraju biti spremne da otvore ceo klaster.
Komentari (0)