Igre 
Crveno svetlo 10 zemalja EU alarm za Srbiju, stručnjaci: Posebno se ističe veto Bugarske, mora da se menja taktika
Komentari13/06/2021
-12:24
Deset zemalja stopiralo je otvaranje trećeg i četvrtog klastera u oviru pregovora Srbije za članstvo u EU. Umesto otvaranja klastera, sa Srbijom će tokom juna biti održana međuvladinu konferencija.
Iako se to očekivalo, nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje klastera tri i četiri, a prema mišljenju sagovornika portala Euronews Srbija, spisak od 10 zemalja koje su sprečile dalji napredak pregovora, jeste ono što bi trebalo da bude alarm za Srbiju.
Nakon odluke EU, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je očigledno da EU nije još u potpunosti spremna za potpunu primenu nove metodologije, iako je Srbiju požurivala da se ubrzano prilagodi toj metodologiji.
E-Stock/Dušan Milenković
Joksimović je ukazala da je Srbija uradila sve što je bilo neophodno da se steknu uslovi za primenu novog načina pregovaranja.
Naime, kako je najavljeno, na međuvladinoj konferenciji biće predstavljena nova metodologija po kojoj se vrše pregovori država kandidata sa EU.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić navodi za Euronews da će to biti prilika da se detaljno predoči ono što se od Srbije očekuje.
"Očekujem da će se više razgovarati o tehničkim detaljima, kao i o onome zbog čega klasteri nisu otvoreni i šta bi trebalo učiniti", rekla je Minić.
Povezane vesti
Sa druge strane, profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević istakla je da od međuvladine konferencije ne bi trebalo imati velika očekivanja.
"Nažalost, to će biti samo jedno sredstvo da se održi proces pregovora, ali zapravo neće biti neki suštinski napredak", smatra profesorka Kovačević.
Šta ovo govori o novoj metodologiji?
Glavna tema na najavljenoj međuvladinoj konferenciji EU i Srbije biti nova metodologija, koju je Srbija usvojila u julu 2020. godine. Upravo to će biti prilika za iznošenje detalja u vezi sa novim načinom pregovaranjima, koji se sada vrši po klasterima.
Nova metodologija obuhvata i sistem održavanja međuvladinih konferencija.
"Teoretski bi to mogao da bude jedan snažan mehanizam za zemlje koje su u procesu pristupanja zato što to bi na tim konferencijama mogla da se pokreću važna politička pitanja", navodi za Euronews Srbija Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka.
Ipak, u ovom slučaju, kako smatra, samo će biti predstavljena izmenjena metodologija.
Srbija u ovom trenutku nije otvorila treći i četvrti klaster, pa je pitanje da li to znači da nova metodologija ipak usporava napredak pregovora ili su po sredi bili drugi faktori.
Povezane vesti
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je da će to biti prilika da se otvoreno razgovara o međusobnim očekivanjima.
"To će biti prilika da na političkom nivou otvoreno razgovaramo o međusobnim očekivanjima, kako za nastavak procesa reformi i šta je to što se još konkretno očekuje od Srbije, tako i o našim očekivanjima od politike proširenja i revidirane metodologije pregovora i neophodnosti da se proširenje EU učini zaista kredibilnim procesom”, rekla je Joksimović za Tanjug.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za Euronews da će pregovori po novoj metodologiji biti lakši, jer ima logike kako su složeni klasteri. Ona je istakla značaj što su međusobno povezna poglavlja sada u istim klasterima.
"Učinjen je napor da se logično povežu pojedinačna poglavlja u okviru klastera i to bi tehnički moglo da olakša pregovore", navodi Minić.
Ipak, kako kaže, monitoring će biti intenziviniji i na najvišem nivou, te se očekuju evaluacije u izveštajima, kao što je onaj o vladavini prava koji se očekuje u julu.
Sa druge strane, profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević navodi da bi proces otvaranja klastera mogao da bude spor.
"U budućnosti će dinamika otvaranja i zatvaranja klastera bili prilično spora. Iako je bilo optimističnih izjava da će nova metodologija ubrzati, mislim da to neće biti tako, ali to ostaje da vidimo".
Crveno svetlo iz 10 zemalja
Ono što bi Srbiju trebalo da brine su zemlje koje su stopirale otvaranje klastera, a to su Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Irska, Hrvatska i Bugarska.
Prema navodima medija, nesaglasnost postoji zbog stava da Srbija nije dovoljno naprdovala u oblasti vladavine prava.
"Razne smo izgovore za ovakvu odluku čuli od zemalja koje nisu dale saglasnost za otvaranje klastera, od toga da im je Evropska komisija kasno dostavila izveštaj o napretku u vladavini prava, te da nisu mogli da završe neophodne procedure iako bi podržali otvaranje klastera, preko toga da na ovoj političkoj međuvladinoj konferenciji samo treba da se politički potvrdi primena nove metodologije, do onih koji su rekli da Srbija nije ostvarila neophodan napredak u vladavini prava”, rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Unsplash
On je istovremeno naglasila da su pojedine države kao Francuska, Češka, Grčka, Kipar, Italija, Austrija, Mađarska, Poljska, Slovenija i Slovačka aktivno podržavale otvaranje klastera, kao i da im se na tome iskreno zahvaljujemo.
Sagovornice portala Euronews Srbija smatraju da Evropska komisija jeste bila za to da se otvore klasteri i nastave pregovori, ali da je presudna bila odluka ovih zemalja.
Profesorka Maja Kovačević istakla je da je otvaranje dva klastera značajn pomak u pregovorima, te da je zato važna poruka da je značajan broj država članica sprečio taj potez.
"Značajan broj zemlaja članica želi da pošalje jasnu poruku do očigledno postoji problem. Da li se to tiče samog procesa reformi, ili zapravo žele da ostvare druge ciljeve, na taj način što će vršiti određen pritisak na Srbiju", navodi Maja Kovačević za Euronews Srbija.
Uz to, napominje da je u odnosima EU i Srbije, kao i ostalih zemalja kandidata, ključna procena kako EU da održi svoj uticaj.
"Da bi EU održala uticaj, potrebno je da napreduje proces pristupanja, da postoje dobri politički odnosi, da su ti odnosi intenzivni. Sa druge strane, EU gleda i kako da ostane akter koji će moći kritički da utiče na proces reformi ili politiku koju vodi Srbija", objašnjava Kovaćević.
Sličnog mišljenja je i Jelica Minić predsednica Evropskog pokreta u Srbiiji, koja napominje da nije čudno što su u pitanju baš prethodno navedene članice EU i da će Srbija morati intenzivnije da radi na informisanju, na zagovaranju, kao i na lobiranju.
"Moglo se očekivati da će upravo te države biti važna barijera da se otvore novi klasteri. To znači da će Srbija morati mnogo intenzivnijeda radi sa pojedinačnim zemljama, ne samo sa Komisijom. Dakle, čeka je jedan naporan proces ubeđivanja i činjenja čitavog reformskog paketa kredibilnijim", navodi Minić.
Pixabay
Minić naglašava ulogu Holandije koja je stala na put i S. Makedoniji i Albaniji, te ističe važnost nedavno pokrenute debate o ukidanju veta kada je u pitanju odlučivanje u EU.
I Jelica Minić i Maja Kovaćević smatraju da se posebno ističe veto od strane Bugarske, koja je već sprečila nastavak pregovora EU i Severne Makedonije.
Ona se tako osvrnula i na inicijativu nemačkih ministra spoljnih poslova Hajka Masa, koji je početkom ove nedelje pozvao Evropsku uniju da ukine mogućnost pojedinačnog prava veta državama članicama kada je reč o spoljnoj politici.
"Postoje ti neki džepovi rezervi među državama članicama, prema određenim zemljama koje već pregovaraju ili očekuju otvaranje pregovora i zato je vrlo važno pokrenuto pitanje o ukidanju veta, jer jedna zemlja može da zaustavi otvaranje poglavlja iako su sve ostale za", dodaje Minić.
Dijalog kao poseban faktor
U utorak se u Briselu sastankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija nastavlja dijalog Beograda i Prištine.
Oni će se sastati sa izaslanikom Evropske unije za dijalog Miroslavom Lajčakom i šefom diplomatije EU Žosep Boreljom.
Profesorka Kovačević ukazuje da to ne bi trebalo izostaviti kao faktor za ovakve odluke o otvaranju klastera.
"Uvek je sve to povezano i sve to predstavlja svojevrstan način vršenja uticaja ili pokušaja vršenja uticaja kada je reč o Srbiji", istakla je Kovačević.
Komentari (2)
Никола
14.06.2021 09:47
Cuvena 'vladavina prava"... a kako se to meri? Tako sto neko kaze da ovi ili oni nisu dovoljno napredovali u vladavini prava :) Evo, i ja se slazem. PRIMER: Covek osamari predsednika Francuske, i u rekordnom roku robija 4 meseca. KOD NAS: Ljudi upadnu u skupstinu - niko ne robija (stavise stranci se brinu za nasilje policije prema "mirnim" gradjanima). Ili bilo koji drugi primer gde "jadni i potlaceni narod" koji je igrom slucaja na strani glavnog opozicionog serifa, ne moze da iskaze svoj stav rusenjem, pretnjama prema drugima koji ne misle kao oni i sl. Svaki primer se zavrsava isto - zabritutos medjunarodne zajednice za vladavinu prava! I tu se zatvara krug. Sta je dozvoljeno medjunarodnoj zajednici (prisluskivanja radi zastite od terorizma i organizovanog kriminala, vodeni topovi protiv demonstranata i neposlusnih radjana, zatvor za svakoga ko ne postuje odluke zvanicnih institucija i sl.), to isto je STROGO ZABRANJENO Srbiji dokle god ne slusa sta im ta medjunarodna zajednica naredjuje da radi. NE pise nam se dobro (mislim na celu planetu)
Andrej
14.06.2021 10:00
Hrvatska i Bugarska se zalazu za vladavinu prava. Ono su u Hrvatskoj zabranjene cirilicne table, o drugim prqvima srpske manjine ne bih. A Bugarska tek koja sad oce Makedoncima i jezik da zabrani. Mene EU ne interesuje sto zbog pobrojanog sto zbog obesmisljavanja duzinom trajanja procesa pridruzenja. Prezivece nekako Srbija kao sto ce i Britanija i Svajcarska van EU.