Predlog za ukidanje veta u EU i uticaj na Zapadni Balkan, međusobna blokada mogla bi da bude prošlost

Poziv nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa da se državama članicama EU ukine pravo pojedinačnog veta kada je reč o spoljnoj politici mogao bi da ima značajne posledice na politiku proširenja.

Korišćenje prava na veto u EU nije strano kada je reč o zemljama Balkana. U proteklih nekoliko godina mogućnost stavljanja veta pominjala se u više navrata u sporovima između Grčke i Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije, a sada i Bugarske i Severne Makedonije. S obzirom na to, ukidanje veta zasigurno bi olakšalo evropski put zemljama kandidatima za članstvo. 

Zahtev nemačkog ministra je stigao jer, kako smatra, pojedine članice svojim vetom "parališu evropsku spoljnu politiku", ali, ukoliko ta ideja bude realizovana, kakav bi to značaj imalo za Srbiju, odnosno sve zemlje Zapadnog Balkana?

Tanjug/ AP Photo/Markus Sćreiber

Mas u ovom trenutku nije pominjao politiku proširenja, koja je sastavni deo spoljne politike Evropske unije, međutim, sagovornici Euronews Srbija sigurni su da bi ovo imalo nesumnjivi uticaj i na proces pristupanja članstvu.

Jednoglasnost neophodna u dva momenta

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić za Euronews Srbija kaže da je politika proširenja deo spoljne politike Evropske unije, te da ukoliko bi se išlo u pravcu primene glasanja kvalifikovanom većinom, svakako bi se to odrazilo i na politiku proširenja.

"Odavde iz regiona ima nas koji godinama lobiramo da se odluke, umesto konsenzusom u politici proširenja, donose kvalifikovanom većinom. Dakle, ukoliko se ide u tom pravcu, to bi moglo da se ugradi i u mehanizam odlučivanja u politici proširenja bez ikakve sumnje. Nevolja je u tome što je ta politika proširenja sada nisko na lestvici evropske spoljne politike", navodi ona.

profimedia

Priča o spoljnoj politici traje dugo i ideja o ukidanju veta se pojavi često. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak objašnjava da pravni okvir za politiku proširenja kaže da morate imati jednoglasnost na početku, kad država podnese zahtev za prijem i na kraju, kad se ratifikuje sporazum o pristupanju. Da bi se to promenilo, potrebno je menjati i osnivačke ugovore EU. 

"To su dva momenta kada je jednoglasnost neophodna, sve između je stvar dogovora između država članica i kao takav može da se izmeni bez promene osnivačkog ugovora, a za bilo šta više od toga morali bi da se menjaju osnivački ugovori, što nije realno", navodi on i dodaje da bi bilo dobro da se o svemu između, kao na primer o otvaranju poglavlja, odlučuje kvalifikovanom većinom. 

Međak ukazuje da Mas u ovom trenutku ne pominje konkretno politiku proširenja, koja je "toliko narasla da je postala zasebna politika". Naglašava, da bi rasprava o vetu kada je reč o spoljnoj politici zasigurno pokrenula raspravu o tome i u politici proširenja.

"Bilo bi besmisleno da morate da imate jednoglasnost u politici proširenja za sve, a da pritom možete da pošaljete vojsku u borbenu akciju sa kvalifikovanom većinom. Jednom ako se otvori u spoljnoj politici, onda su velike šanse da se pokrene rasprava i u politici proširenja", naveo je on. 

"Ukidanje veta pozitivno za Zapadni Balkan"

Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu i naučni saradnik Instituta za evropske studije, za Euronews Srbija kaže da je zahtev za ukidanje prava veta "dobra vest", te da je pojedinačno pravo veta "refleks hladnoratovskog doba".

On je istakao da proširenje EU na Zapadni Balkan ne bi moglo da napreduje ukoliko mogućnost pojedinačnog veta postoji.

"To je odlična vest, ukoliko se realizuje, jer proširenje na Zapadni Balkan ne može istinski da napreduje ukoliko postoji mogućnost pojedinačnog veta. Kada bi se sve odluke, ali baš sve, u EU donosile kvalifikovanom ili prostom većinom, to bi bila mnogo efikasnija organizacija, uključujući i odluke o članstvu", naveo je on. 

Ipak, da bi se pojedinačni veto ukinuo, odnosno mogućnost da jedan blokira sve, ponovo je potrebno jednoglasje.

"Ne bih se usudio da spekulišem, ali gotovo sam siguran da se državama suverenističke orijentacije, sa nešto slabijom demokratskom tradicijom, a to su pre svega države Višegradske grupe Poljska i Mađarska, neće mnogo svideti ta ideja, iako su one formalno za pridruživanje. Takođe, nisam siguran da bi neke starije članice, odnosno države osnivači, kao što je Holandija, bile oduševljene. Lepo je što Nemačka, kao najveća članica, to gura, odnosno njen ministar", naveo je on.

Pixabay

Suzana Grubješić napominje da bi se ukidanje veta vrlo pozivitno odrazilo na Zapadni Balkan.

"Odrazilo bi se vrlo pozivitno na Zapadni Balkan zato što vam je do sada po ovoj metodologiji bilo potrebno da se sve zemlje slože i za otvaranje i za zatvaranje poglavlja. To isto važi i za klastere, nema nikakve dileme, a zatim izbegle bi se ove međusobne blokade, kao što trenutno Bugarska blokira Severnu Makedoniju uz prećutnu saglasnost nekih moćnih evropskih zemalja. Pomoglo bi da i sama politika proširenja postane efikasnija", napominje ona.

Region obiluje primerima blokada

Tokom godina su se na Zapadnom Balkanu i u politici proširenja EU pominjali brojni problemi koji su dovodili do međusobnih blokada. Odlučivanje kvalifikovanom većinom oduzelo bi pojedinačnoj članici mogućnost spuštanja rampe.

Hrvatska - Srbija

Hrvatska je 2016. godine stavila veto na otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije o pridruživanju EU. Srbja je ovo poglavlje trebalo da otvori 12. decembra 2016, ali se grupa zemalja članica, među kojima je najglasnija bila Hrvatska, nije saglasila da do otvaranja poglavlja dođe.

Hrvatska je 23. decembra povukla veto na ovu odluku, nakon što su u Beogradu ministar obrazovanja i predstavnici hrvatske nacionalne manjine potpisali sporazum koji se tiče štampanja udžbenika za osnovnu školu na jeziku nacionalnih manjina.

Rumunija najavljivala veto za Srbiju

Bivši predsednik Rumunije Trajan Basesku je, takođe 2016. godine, izjavio da bi Rumunija mogla da stavi veto na priključenje Srbije Evropskoj uniji, ukoliko Srbija ne bude u potpunosti poštovala bilateralni sporazum o zaštiti prava rumunske manjine.

On je tada izjavio da Rumunija "ima ozbiljnu kartu u svojoj ruci“, jer može da ne ratifikuje priključenje Srbije EU i nakon završetka pretpristupnih pregovora.

Rumunija smatra da su i Vlasi koji žive u dolini Timoka Rumuni, dok Srbija tu zajednicu smatra vlaškom manjinom, prenela je tada mađarska državna novinska agencija MTI.

Slovenija - Hrvatska

U decembru 2008. Slovenija je blokirala otvaranje 11 poglavlja za pristup Hrvatske Evropskoj uniji. Ova blokada trajala je 10 meseci.

Iako su sve ostale zemlje članice EU zalagale za nastavak pregovora, slovenački veto usporio je hrvatski put ka EU zbog zaoštravanja sporova dve zemlje.

Nakon 10 meseci, tokom septembra i oktobra 2009. godine, tadašnja hrvatska premijerka Jadranka Kosor dogovorila se sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom oko suđenja u sporu između dve zemlje, čime je okončano slovenačko stopiranje otvaranja poglavlja.

Međutim, tu nije kraj. U septembru 2019. godine bilo je najava da bi Slovenija mogla da uloži veto na ulazak Hrvatske u Šengen zonu.

Tadašnji slovenački premijer Marjan Šarec rekao je tada da "Hrvatska praktično nema rešenu granicu ni sa jednim svojim susedom i kako se onda to pitanje može zaobići i automatski zaključiti da je sposobna za ulazak u šengenski sistem".

Evropska unija je u oktobru 2019. godina dala zeleno svetlo Hrvatskoj za ulazak u Šengen, saopštivši da je ta zemlja ispunila sve tehničke uslove za ulazak u šengenski prostor, ali do danas ova zemlja nije postala punopravni član Šengena. Za taj korak neophodna je saglasnost svih članica EU.

Grčka - Severna Makedonija

Grčka je godinama blokirala Severnu Makedoniju kada su u pitanju pristupni pregovori sa EU i NATO savezom.

Veto Grčke odnosio se na vreme pre nego što je ova država ponela svoje današnje ime, jer je to bio glavni problem spora.

Naime, nakon usvajanja Prespanskog sporazuma i dogovora da će tadašnja Makedonija poneti ime Severna Makedonija, Grčka je dala zeleno svetlo kada su u pitanju pregovori Severne Makedonije sa EU.

Severna Makedonija je u martu 2020. postala članica NATO, a iako se mislilo da će Severnoj Makedoniji od tog trenutka biti otvoren i put za pregovore sa EU ova zemlja i dalje ima problem sa blokadama drugih zemalja, prvo sa Francuskom, a onda i sa Bugarskom.

profimedia

Francuska - Makedonija - Albanija

Kada je reč o Francuskom korišćenju veta, u oktobru 2019. nakon sastanka ministara EU, ova zemlja je stavila veto na početak pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom navodeći da za to još nema uslova.

Uprkos stavu mnogih zemlja Evropske unije, između ostalih i Nemačke, da za to postoje uslovi, Francuska, Holandija i Danska blokirale su početak pregovora ove dve zemlje sa EU.

Ipak, Francuski veto bio je ključan, jer su Holandija i Danska tada izjavile da su spremne da daju pristanak, ukoliko to uradi Francuska.

Bugarska - Severna Makedonija

Severna Makedonija ponovo je "na svojoj koži" iskusila problematiku prava veta država članica EU. Bugarska je u novembru 2020. prošle prošle godine ponovo blokirala put Severne Makedonije ka članstvu u evropskoj zajednici, tražeći da Skoplje pre početka pregovora prihvati zahteve te zemlje u vezi sa makedonskim jezikom i istorijom.

Ministri spoljnih poslova EU potvrdili su da Skoplje još ne može da počne pristupne pregovore sa Unijom dok ne reši bilateralne sporove sa Bugarskom.

Ova odluka Bugarske, uticala je i na pregovore Albanije sa Evropskom unijom jer je EU prilikom početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom saopštila da će se te dve države zajedno kretati na evropskom putu.

Holandija - Albanija

Sa druge strane, Vlada Holandije stopirala je pregovore Albanije jer zahteva da se pre početka pregovaračkog procesa izvrši reforma zakonovadstva.

Mediji su ovu odluku Holandije povezivali sa izborima koji su održani u martu, te se može očekivati da se ta odluka promeni. Zvaničnici Holandije još uvek se nisu oglašavali o ovom pitanju.