Igre 
"Krug prijatelja" umesto članstva u EU? Dva interna dokumenta i čudni signali iz Brisela uznemirili Zapadni Balkan
Komentari29/09/2021
-22:04
Uoči održavanja Samita EU o Zapadnom Balkanu u Sloveniji i u trenutku dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u poseti regionu, zemlje Zapadnog Balkana praktično su zasute kontradiktornim porukama - s jedne strane je optimizam za perspektivu proširenja o čemu Fon der Lajen govori na svojoj zapadnobalkanskoj turneji, a sa druge niz internih dokumenata EU koji dovode u pitanje ne samo proširenje, već i bezvizni režim.
Evropski mediji obajvili su, naime, u poslednja dva dana dva zabrinjavajuća dokumenta.
Prvi je stigao od agencije Rojters koja je, pozivajući se na dokument u vezi sa Samitom EU o Zapadnom Balkanu zakazan za 6. oktobar u Sloveniji, da EU više ne može da daje garancije za buduće članstvo zapadnobalkanskim zemljama.
Dan kasnije stigao je još jedan "hladan tuš", kada je EUObserver, pozivajući se na interni dokument datiran na 27. septembar, preneo da su članice Evropske unije otvorile pitanje mogućnosti ukidanja bezviznog režima za pet zemalja, među kojima su i Srbija i Albanija, a zbog problema nezakonitog boravka i neosnovanog traženja azila.
Sagovornici Euronews Srbija navode najnovija dešavanja još jednom pokazuju da u Uniji ne postoji saglasnost kada je reč o politici proširenja, ali i da postoje duboke podele i nekoliko ključnih problema koji koče kako procese otvaranja EU prema novim članicama, tako i samu EU. Jedna od njih tiče se i bilaterlanog spoticanja, koje se na primeru Severne Makedonije i Bugarske, ali i puno puta ranije pokazala kao problem koji je teško premostiti.
Dodatno u dokumentu koji je Rojters objavio, između redova, uvodi se i ideja neke vrste zamene za članstvo ili "kruga prijateljstva", za koju naši sagovornici kažu da na koncu možda i neće biti nemoguća opcija. Ipak, krenimo redom.
"EU više nije u stanju ni da se pretvara"
Pozivajući se na interni dokument i četvoro diplomata, Rojters u tekstu precizira da je neuspešno usuglašavanje izjave za samit EU i čelnika balkanskih zemalja 6. oktobra najteži trenutak u strategiji Evropske unije da u blok uvede Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.
Povezane vesti
U pripremi samita, EU je planirala deklaraciju kojom ponavlja svoje obećanje dato pre 18 godina o "nedvosmislenoj podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana". Reč je o nacrtu teksta deklaracije u koji je agencija Rojters imala uvid. O toj izjavi raspravljalo se navodno u dva kruga razgovora, ali dogovor nije postignut.
Zemlje članice nisu javno iznele svoje stavove, precizira agencija, ali poznato je da bogate zemlje na severu poput Danske, Francuske i Holandije strahuju od scenarija kakav se dogodio prebrzim prijemom Rumunije i Bugarske 2007. godine te migracijom radnika s istoka Evrope u Britaniju što je uticalo na negativan stav Britanaca prema EU.
Suosnivač i viši saradnik Veća za politiku demokratizacije iz Berlina Tobi Vogel komentarisao je ovo na Tviteru, te naveo da ovo nije novo i da svi "godinama znaju da je proširenje u krizi".
"Nijedna država članica EU nije voljna da iznese čvrst argument zašto je to potrebno (mada je Merkel bila blizu toga nekoliko puta). Ali, to što EU više nije u stanju da se čak pretvara da veruje u sopstvenu politiku duboko je razočaravajuće u odsustvu alternative. To će poslati još jedan signal Vučićima i Ramama ovog sveta da su ruke odrešeme i da više ne postoje pravila", napisao je on.
Tanjug/STA/Nebojša Tejić
Kako je za Euronews Srbija rekla profesorka na Fakultetu političkih nauka Maja Kovačević, ova objava je još jedna potvrda da je EU potpuno zaokupljena sopstvenim problemima i da ne postoji politička volja da se uopšte bavi proširenjem i danas, ali i u doglednoj budućnosti.
"I usvajanje one nove metodologije u pregovorima već je bio pokazatelj da EU zapravo menja svoju politiku proširenja. Ona želi sa jedne strane da očuva uticaj ovde u regionu, ali sa druge strane sve je uočljivija da nema političke volje za proširenjem", naglasila je ona.
Da ovaj dokument nije iznenađenje smatra i potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.
Povezane vesti
"Svima koji prate EU ova vest nije iznenađenje, a možda je iznenađenje da se više ni ne krije da je proširenje zabranjena reč u nekim državama članicama EU", rekla je Grubješić za Tanjug.
Šta su ključni problemi
Pomenuti tekst Rojtersa stavlja naglasak na nekoliko sporova koji trenutno guše proces evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana. U tom smislu se navodi primer Bugarske koja se protivi pridruživanju Severne Makedonije zbog spora oko jezika. Kredibilitet EU je, kako se navodi, narušen, posebno nakon što su Francuska i Holandija privremeno zaustavile proces proširenja pre dve godine, a Bugarska ga sada blokira.
Bugarski veto je, kako kaže Maja Kovačević, jedan od pokazatelja odustva političke volje. Kako kaže, nikada ranije bilo slučajeva da u tako ranoj fazi pregovora neka zemlja članica insistira na identitetskim pitanjima kao što je Bugarska u ovom slučaju.
Povezane vesti
"Ono što mi vidimo je da navodno ostale zemlje ne mogu da ubede Bugarsku da promeni ovaj svoj stav ustvari povrđuje odsustvo političke volje", naglasila je ona.
Dodatno, Rojters se osvrće i na krizu na severu Kosova, navodeći da su u ponedeljak i NATO trupe pojačale patrole na Kosovu "blizu prelaza koje su blokirali lokalni Srbi ljuti zbog zabrane ulaska u zemlju vozilima sa srpskim registarskim oznakama". Dodaje se, istovremeno, da Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavinsost Kosova 2008. godine i da je "započela vojne manevre u blizini granice".
"Moraju da se ponašaju loše kako bi bili zapaženi. Stanje na Balkanu se pogoršava jer u prestonicama EU gube interes za njih", rekao je visoki doplomata EU u Briselu.
Za Srbiju, kako navodi Kovačević, pitanje Kosova ostaje ogroman problem zato što je to deo pregovaračkog poglavlja 35.
"U tom poglavlju se kaže da mora da se postigne pravno-obavezujući sporazum. Sve i da se nastavi politika proširenja, i da se ona intenzivira, za nas ostaje pitanje Kosova kao nepremostiva prepreka", smatra Kovačević.
Put ka Evropskoj uniji, u slučaju Srbije, traje veoma dugo što dovodi do sve manjih očekivanja i poverenja u EU, kao i njen uticaj na ovog područje.
"Diplomate navode i da EU indirektno zaoštrava tenzije u regionu od 20 miliona ljudi jer su balkanski građani sanjali o pridruživanju EU nakon etničkih ratova devedesetih godina prošlog veka kada se Jugoslavija raspala", stoji u tekstu.
Baš zbog toga i profesorka Kovačević kaže da građani već godinama na EU gledaju sa rezervom. Kako naglaša, osim što u EU postoji zamor od proširenja, tako i u Srbiji "postoji zamor od politike pristupanja".
Zapadni Balkan u "krugu prijatelja"
U tekstu koji je objavio Rojters navodi se da "čak i ako se deklaracija konačno usuglasi i prihvati, nelagoda odražava paralizu u planu EU da izgradi 'krug prijatelja' od Ukrajine do Tunisa nudeći tim državama bliske veze, trgovinu i pomoć".
Profesorka Kovačević navodi da je vrlo verovatno da to takvog scenarija dođe i da Zapadni Balkan bude jedan od regiona sa kojima će EU na određeni način sarađivati.
"Već dugo objavljujem radove u kojima zagovaram to da će budućnost biti u stvaranju tih nekih spoljnih krugova oko EU", navela je ona.
Kako objašnjava, EU će tako i dalje težiti da zadrži određeni politički uticaj i da određuje ko je u prvom, odnosno najbližen krugu saradnje, što bi podrazumevalo najintenzivnije veze.
"Ne zaboravite, nije samo Zapadni Balkan tu u pitanju, za nas je svakako najvažnije, ali tu je Turska koja je odavno otvorila pregovore, a da je zapravo već godinama javna tajna i već pojedini političari u EU otvoreno govore da Turska ne može postati članica. Tu se već došlo u svojevrsni ćorsokak sa Turskom, tako da je pitanje za EU i kako očuvati odnose sa Turskom, verovatno opet nudeći tu neku vrstu posebnog partnerstva, bez punopravnog članstva", kaže profesorka Kovačević.
Unsplash
Upravo u tom prostoru, gde ne postoji jedinstvo u EU, otvara se prilika za dalji prodor uticaja Rusije i Kine. Rojters kaže da ove dve zemlje snažno prodiru ulaganjem i uticajem, te da je u januaru Srbija postala prva evropska zemlja koja je primila kineske vakcine protiv kovida 19 za masovnu imunizaciju.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike povodom toga primećuje da geopolitika igra sve veću ulogu u našim odnosima sa EU, jer su veze preko Atlantika oslabnjene, a Kina sve prisutniji igrač u regionu.
"EU to prepoznaje, da neće biti kompletna geopolitički, ako Zapadni Balkan ne bude u potpunosti integrisan. Zato će sve više insistirati na našem usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom, ali će paziti da nas čuvaju kao partnera, jer je pokazalo u migrantskoj krizi da na Srbiju i zemlje regiona ne samo da mogu, već i moraju da se oslone", rekao je Subotić za Tanjug.
Iz Brisela, ipak, optimistične poruke
Uprkos navodima o zamoru kada je politika proširenja u pitanju, kao i poruka koje objavljeni nacrt deklaracije nosi, iz Brisela i dalje stižu poruke ohrabrenja za Zapadni Balkan.
Poseta Ursule fon der Lajen regionu Zapadnog Balkana, ranije isplanirana uoči održavanja samita u Sloveniji, sticajem okolnosti dogodila se tokom krize na severu Kosova i Metohije.
Ipak, Fon der Lajen je tokom posete Podgorici istakala da je ovom regionu mesto u Evropskoj uniji. Ona je, odgovarajući na pitanje novinara da li je Brisel odustao od proširenja, kako je to juče preneo Rojters, rekla da se njena poseta eksplicitno tiče evropske perspektive Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Takođe, optimistične poruke stižu i od portparola Evropske komisije Ane Pisonero Ernandes.
Ona je u odgovoru "Glasu Amerike", a povodom teksta agencije Rojters navela da je "EU čvrsto posvećena unapređenju pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Albaniju i Severnu Makedoniju (koje nisu zvanično otpočele proces proširenja)".
Ona je dodala da su obe zemlje ispunile obaveze, zbog čega EU u potpunosti podržava formalni početak pristupnih pregovora do kraja godine, kao što je naglasila i predsednica EK Ursula fon der Lajen tokom posete regionu.
Pisonero navodi i da je "politika proširenja strateška investicija u stabilnost i sigurnost Evrope", kao i da su lideri EU više puta ponovili, uključujući i na poslednjem samitu u Zagrebu, da su nedvosmisleno posvećeni evropskoj perspektivi.
Portparolka EK zaključuje da će samit na Brdu kod Kranja u Sloveniji, kojim predsedava EU, biti važna prilika ne samo da se potvrdi evropska perspektiva Zapadnog Balkana, već i da se preduzmu praktični koraci ka daljoj integraciji i da se započne sa primenom ekonomskog i investicionog plana za region.
Strahinja Subotić smatra da obeshrabrujuće poruke o kojima se piše neće naći svoje mesto u Deklaraciji koja će proizaći sa predstojećeg samita.
Ipak, od tog događaja ne očekuje previše, zato što se pokazalo da su deklaracije na samitima opšte, ohrabrujućeg tipa, ali bez konkretizacije i načina da se prevaziđe postojeće stanje.
Kaže da je dobro što do samita dolazi, jer oni mogu da pruže veću vidljivost politici proširenja, a Slovenija je država članica koja je prijateljski nastrojena prema toj politici.
Komentari (0)