"Ulazak podržavaju, o Uniji ne razmišljaju pozitivno": Stavovi građana Srbije prema EU i njihovi paradoksi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/11/2021

07:05

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U Briselu se priprema teren za moguće otvaranje novih klastera u pregovorima sa Evropskom unijom. Proces koji traje godina i koji je imao mnogo prepreka, ukoliko do otvaranja klastera uopšte i dođe, pomeriće se sa "mrtve tačke" u kojoj se nalazi već dve godine koliko nije bilo otvaranja novih klastera i poglavlja na evropskom putu Srbije.

Šta to, međutim, znači za građane Srbije? Iako su oni bili su i ostali većinski za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, danas su mnogo svesniji da datum ulaska nije blizu, ali, isto tako, i da nema boljih alternativa za uređenje srpskog društva.

Istraživanja Ipsos-a u poslednjih deset godina pokazala su, naime, sa malim oscilacijama, da bi polovina građana Srbije glasala za ulazak zemlje u Evropsku uniju, dok se toj ideji protivi oko 30 odsto ispitanika. Međutim, od onih koji su za ulazak, svega 30 odsto ima pozitivan stav o Uniji.

"Tu nešto ne štima, a to što ne štima je zapravo to što su vladajuće stranke, i prethodne i sadašnje vrlo deklarativno za ulazak u Evropsku uniju, a s druge strane nisu potpuno jasno orijentisane ka Evropskoj uniji", rekao je osnivač i savetnik agencije Ipsos stratedžik marketing Srđan Bogosavljević.

Dodaje da se početkom 21. veka očekivao brz ulazak u EU u velike koristi, a da je to njemu ličilo na "sapunsku operu u našoj percepciji EU".

"Sada je to jedna vrlo realistična percepcija, vrlo retko ko kaže biće to brzo, ili su jako daleko ili čak nikad, ali sam još uvek većinski 'za' iz prostog razloga što ne vidim ništa bolje", kaže Bogosavljević.

Zapadna Evropa ostaje jasno opredeljenje srpskog duštva i kad je reč o uređenju. Švajcarska, Norveška i Nemačka su modeli koji najviše privlače građane Srbije. Iako teže Evropskoj uniji, mladi sve više razmišljaju o napuštanju države.

"Polovina mladih želi da ode iz Srbije"

"Polovina mladih želi da ode iz Srbije, planiraju, ili su odlučili, ali nisu napravili plan (pokazuju podaci Krovne organizacije mladih). Imamo i 39 odsto mladih koji za sada ne razmišljaju da odu iz Srbije, ali ne isključuju tu mogućnost. To je devedeset posto mladih ljudi i to je zastrašujuć podatak", rekla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

Najveća podrška Evropskoj uniji, objašnjava Minić, beležila se u trenucima kad je Brisel pokazivao naklonost prema Srbiji i tretirao je ravnopravno, a to je uvođenje vizne liberalizacije ili potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pad podrške primetan je od kako je Kosovo postalo uslov za napredak.

"Jasno je bilo od prvog dana da Kosovo nije nimalo lako za Srbiju, niti je za Evropu jednostavan problem. Evropa je uzela jednu podeljenu državu i teško će se odlučiti. To je jasno kada analizirate, ali i kad gledate podatke o javnom mnjenju", kaže Bogosavljević.

U poslednjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je preporučila otvaranje dva pregovaračka klastera – o konkurentnosti i inkluzivnom rastu i klastera o zelenoj agendi i održivoj povezanosti.

Srbija već dve godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje zbog ocene većeg broja zemalja članica da nije ostvaren dovoljan napredak u ključnoj oblasti vladavine prava.

Milenković: Rapoloženje u regionu znatno drugačije

Kako je za Euronews Srbija objasnio politički konsultant Dušan Milenković, kada god se govori o nekim istraživanjima neophodno je uzeti u obzir njihovu metodologiju, kao i načine na koje se rade.

Kao važnu stvar je istakao to što je sada porastao broj građana koji su protiv ulaska u Evropsku uniju, što tumači kao činjenicu da se građani Srbije na neki način okreću protiv Unije, odnosno imaju mnogo veći otpor. U regionu, međutim, stvari ne stoje tako, kaže Milenković.

Euronews TV

"Raspoloženje u regionu je značajno drugačije. Dosta je visoka podrška EU integracijama i u Severnoj Makedoniji i u BiH. U Severnoj Makedoniji je ta podrška malo opala, jer Evropska unija nije ispunila neka od datih obećanja. Svakako je taj trend veći u zemljama regiona, nego u Srbiji", objašnjava.

Kao glavne prepreke Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Milenković vidi Kosovo, gde se očekuje napredak u okviru Briselskog dijaloga, ali i zastoj u tome kako vladajući režim isporučuje ono što je vezano za reforme, mada smatra i da posle reforme pravosuđa može da se očekuje određeno poboljšanje u tom segmentu.

Dodaje da postoje još dve stvari koje koče Srbiju na putu ka EU.

"Prvo, neposobnost vladajuće strukture da ispuni i ubrza reforme koje su nužne kako bi se napredovalo na tom putu, a drugo, većina zemalja EU nije baš pozitivna prema daljem proširenju EU, tako da ni oni baš ne žure niti guraju taj proces napred kako bi mogli, kada bi bili iše zainteresovani", zaključuje Milenković.