Igre 
Objavljen "Indeks ranjivosti": Koliko je u Srbiji jak uticaj Rusije i Kine i dokle Beograd može da "sedi na dve stolice"
Komentari20/11/2021
-09:57
Među osam analiziranih zemalja Centralne Evrope i Zapadnog Balkana, Srbija je najpodložnija uticaju Rusije i Kine. To je pokazala studija međunarodnog tink-tenka sa sedištem u Bratislavi GLOBSEC.
Ovaj "Indeks ranjivosti" izmeren je u Bugarskoj, Rumuniji, Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Slovačkoj na skali od 0 do 100, gde je 0 najotporniji, a 100 najugroženiji i procenjuje se kroz pet ključnih dimenzija - javno mnjenje, politički pejzaž, javna uprava, informativni prostor i civilna i akademska zajednica.
Sa ukupnim indeksom 55 Srbija predstavlja "najugroženiju" zemlju među ovih osam, a u studiji se navodi da za zemlju značajni izazovi leže u čak četiri od ukupno pet analiziranih dimenzija. Najvažnije pitanje, kako se navodi, tiče se političke konkurencije, te se dodaje da parlamentu nedostaje legitimna opozicija od bojkota izbora 2020. godine. Takođe, piše i da je, u poređenju sa drugim državama regiona, društvo u Srbiji posebno naklonjeno prema Rusiji i Kini, antagonističko prema NATO i ambivalentno prema Evropskoj uniji.
U izradi izveštaja za Srbiju učestvovao je Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, a jedan od autora i menadžer programa ISAC fonda Natan Albahari za Euronews Srbija kaže da ovakav rezultat možda jeste malo iznenađenje jer je postojala nada da postoji "otpornost" u Srbiji
"Pod stranim uticajem najviše govorimo o uticaju koji dolazi iz Rusije i Kine. Ovo istraživanje je pokazalo da, pogotovo u odnosu na zemlje u regionu, Srbija je nekako najbliža i najviše prihvata taj uticaj", rekao je on i dodao da otpornost u Srbiji dolazi i od vlade i od celokupnog društva.
Sa druge strane, za Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, to što je Srbija više otvorena prema ruskom i kineskom uticaju i nije toliko iznenađujuće. Prema njegovom mišljenju, za to postoje dva ključna razloga - jedan je ekonomski, a drugi politički.
Šta piše u analizi?
Kada je reč o ovih pet dimenzija analiziranih u Srbiji, najviši indeksi tiču se političkog pejzaža i javnog mnjenja. U poglavlju koje se odnosi na stavove društva posebno se ističu jaka proruska osećanja. Većina odrasle populacije, čak 82 odsto, smatra Rusiju za "tradicionalnu slovensku braću" i najvažnijeg strateškog partnera (59%), a prorusko raspoloženje ojačano je, kako se navodi, kroz izjave i aktivnosti državnih zvaničnika.
Povezane vesti
Generalno povoljno percipira se i Kina. Mnogi je vide kao rastuću supersilu, ali i prirodnog prijatelja s obzirom na izostanak istorijskih sporova. Čak 86 odsto ispitanika smatra da su se moć i značaj Kine uvećali tokom poslednjih pet godina, a 59 odsto misli da je Kina, pored Rusije, najvažniji strateški partner Srbiji.
Sa druge strane, proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan je suštinski u zastoju, a tek nešto više od polovine ispitanika (52%) podržava pridruživanje EU. Takođe, javno mnjenje u Srbiji je oštro protiv pridruživanja NATO (84%).
"Ponavlja se opet ono što smo u prethodnom periodu mogli da vidimo, da ljudi gledaju vrlo pozitivno prema Rusiji, još pozitivnije prema Kini, to je bilo jako veliko iznenađenje, koliko građana Srbije gleda Kinu da nema nikakvu pretnju i da je zapravo gledaju kao jednu prijateljsku zemlju", rekao je Albahari dodajući da, u vezi sa EU, građani smatraju da Brisel zahteva previše od Srbije.
profimedia
Kada je reč o političkom pejzažu, on je, kako se navodi u studiji, koncentrisan oko Srpske napredne stranke koja je na vlasti od 2012. godine, a ističe se da je poslednje izbore održane 2020. godine obeležio bojkot demokratske opozicije.
"Bez istinske opozicije zastupljene u parlamentu, proevropski glasovi postaju neuhvatljivi, a njihov politički uticaj, vremenom, marginalizovan. Ovaj demokratski nedostatak, koji proizilazi iz loših izbornih uslova, ograničenih medijskih sloboda, i ozbiljnih problema oko vladavine prava, dalje povećava ranjivost političkih aktera i institucija", navodi se u studiji.
Članstvo u EU i dalje ostaje zvanični cilj vlade, navodi se u studiji, ali retorici vladajuće SNS u izvesnoj meri nedostaje entuzijazam. Takođe, u studiji se naglašava da su opozicione partije podeljene po pitanju evropskih integracija.
Vladajuće stranke SNS i SPS uglavnom su usvojile proruske stavove, navodi se, i često proklamuju kako Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, uprkos pritiscima sa Zapada. S obzirom na veliku popularnost Rusije, skoro da nema političkog aktera koji dovodi u pitanje saradnju sa Rusijom, osim nekih organizacija civilnog društva i prozapadnih medija i šačice parlamentarnih članova i manjih partija. Slično je i kada je reč o saradnji sa Kinom.
Povezane vesti
"Srbija u specifičnom položaju"
Komentarišući ovo istraživanje, Slobodan Zečević navodi da je uglavnom reč o zemljama koje su članice EU i da su one manje podložne ruskom i kineskom uticaju, s obzirom da su mnoge od njih već integrisane i u EU, ali i u NATO. Što se tiče Srbije, kako kaže, ona je u specifičnom položaju.
"Nije članica EU i ne zna se kada će biti, a potrebna su joj sredstva za razvoj pre svega infrastrukture i uopšte investiciona sredstva za otvaranje novih radnih mesta i otvaranje fabrika", naveo je on.
Posebnu pažnju izaziva i odeljak koji se tiče informativne sfere i koji, kako se navodi u studiji, karakterišu ozbiljni nedostaci. "Proruske stavove šire i tabloidi i televizije bliske vlasti, a takvi su stavovi široko prisutni i na društvenim mrežama", piše u analizi.
Upravo to je jedan od razloga zašto je entuzijazam kada je u pitanju Evropska unija opao u poslednjih deset godina, smatra Albahari.
"Ono što možemo i da čujemo u medijima, pogotovo u tabloidima koji su naklonjeni vlasti, koji generalno na svojim naslovnim stranama jako često imaju negativan narativ prema EU i vrlo pozitivan prema Rusiji i Kini, tako da posle godina narativa koji se plasira u javnosti, naravno da će ljudi koji možda nisu preterano uključeni u takav proces steći utisak da je EU nešto loše, a Rusija i Kina nešto dobro", rekao je on.
AP/Darko Vojinović
Na pitanje da li je manjak entuzijazma i svojevrsni zastoj u evropskim inetgracijama omogućio da Kina i Rusija ulete u "prazan prostor" na Zapadnom Balkanu, Zečević navodi da to nije jedini razlog.
"Treba imati u vidu problem Kosova, problem Republike Srpske, Kina i Rusija pokazuju veće razumevanje za srpske nacionalne interese. To su dva ključna faktora, prvo ekonomski, nedostatak sredstava za razvoj, drugo politički", smatra on.
Inače, u studiji se posebna pažnja posvećuje i javnom sektoru u kom se govori o problemu korupcije, te o ranjivosti izbornog sistema, kako na spoljne, tako i na unutrašnje uticaje. Takođe, hibridne pretnje jesu prepoznate, ali je, kako se navodi, otpornost na njih minimalna.
"Prelaznu" ocenu Srbija je dobila u vezi sa građanskim i civilnim sektorom, ali i dalje sa indeksom 46, odmah iza Crne Gore i Mađarske. U studiji je skrenuta pažnja na izazove sa kojima se suočava prodemokratski i ekološki nevladin sektor, te da se akademski prostor suočava sa korupcijonaškim aferama povezanim za kupovinom diploma.
Može li Srbija da sedi na "dve stolice"?
Ova studija još jednom je pokrenula pitanje oko toga da li će Srbija u nekom trenutku morati da se opredeli za jednu ili drugu stranu. Zečević navodi da Srbija sedi na dve stolice jer je "manje-više prinuđena".
"Da je Srbija postala članica EU negde kada i Hrvatska, da je taj proces išao paralelno, verovatno bi manje sedela na dve stolice. Ovako ona je prinuđena upravo iz onih ekonomskih razloga o kojima sam govorio. S obzirom na nedovoljna sredstva koja dobija od EU u odnosu na prave članice EU, na Hrvatsku, na Bugarsku, na Rumuniju, znači ona mora negde da nadoknadi, da povuče taj kapital i ona nalazi taj kapital u Kini i u Rusiji", navodi Zečević.
Albahari kaže da ukoliko je strateški cilj zemlje, kao što se to godinama čuje, ulazak u Evropsku uniju, onda je "jedna vrsta odluke već donesena".
"Mislim da sama EU i Zapad očekuju vrlo jasan pravac od vlasti u Srbiji, da se ide ka EU, ali problem je što se mi stalno ponašamo kao da vagamo između ta dva i na primer spoljna politika i naše usaglašavanje sa EU je super primer gde se pokazuje da iako se zalažemo za to, naše neke vrednosti i neki stavovi su mnogo bliži Moskvi ili Pekingu", rekao je on.
Kako dodaje, to je nešto što se primećuje. Ipak, prema njegovom mišljenju, sve je teže "biti za oba pravca".
Šta je sa ostalim zemljama?
Kada je reč drugim zemljama koje su obuhvaćene ovim istraživanjem, najmanje osetljive, sa 29 poena, pokazale su se Češka i Rumunija, a slede Slovačka sa 32 poena, Severna Makedonija sa 40, Bugarska sa 42 i Mađarska i Crna Gora sa po 44 poena.
Ocenjuje je se da je istraživanje pokazalo da članstvo u međunarodnim strukturama poput EU i NATO doprinosi većoj otpornosti iz perspektive zajedničke politike i odbrane, ali da pojedinačnoj ranjivosti zemalja doprinose razlike u kvalitetu javne uprave, zakonodavstva i zaštite integriteta izbornog procesa.
Ističe se i da zemlje koje su bile predmet analize "i nakon 30 godina od pada komunizma pate od problema nasleđa, sa kojima su povezane i nestabilne političke institucije, krhko javno mnjenje, kao i duboko ukorenjeni problemi korupcije, nepotizma, klijentelizma".
Ono što se međutim naglašava je da "Indeks ranjivosti" prevazilazi ova dva pomenuta regiona. GLOBSEC napominje da je ovo test kako se konfrontacija Zapada protiv Rusije sa jedne i Kine sa druge strane odigrava u strateški važnom delu sveta - geografski perifernim članicama EU i NATO ili zemljama u njihovom susedstvu koje teže članstvu ili partnerstvu.
Komentari (0)