Igre 
Samit EU i Zapadnog Balkana: Prilika za novi "vetar u leđa" procesu proširenja, šta donose Merkelova i Makron
Komentari05/10/2021
-11:43
Sutra se u Sloveniji održava Samit EU i Zapadnog Balkana koji će, prema najavama iz Evropske komisije, biti prilika da se potvrdi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana i da se preduzmu praktični koraci ka daljoj integraciji. Dodatnu težinu samitu daje najava prisustva nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Uoči Samita, zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o tekstu deklaracije, koju bi trebalo da usvoje u sredu, kojom potvrđuju privrženost procesu proširenja na Zapadni Balkan i ujedno naglašavaju važnost kapaciteta EU da integriše nove članove, preneo je RTS saznanja iz diplomatskih izvora u Briselu.
"EU potvrđuje posvećenost procesu proširenja, na osnovu verodostojnih reformi, ispunjavanja striktnih i fer uslova, i po principu sopstvenih zasluga", stoji u tekstu u kojem se naglašava i da EU mora da "zadrži i nastavi sopstveni razvoj, uključujući i kapacitet da integriše nove članove", navodi RTS, pozivajući se na saznanja iz diplomatskih krugov au Briselu.
Kako se dodaje, veću podršku proširenju zatražile su Italija, Nemačka, Austrija, Belgija, Baltičke zemlje, kao i Višegradska grupa, dok su druge, među kojima Danska, Holandija i Francuska stavile do znanja da će podršku proširenju prihvatiti jedino ako se ona poveže sa strogom politikom uslovljavanja.
Prethodno je Tanjug izvestio da je dogovor postignut o većini tačaka, ali da se vodi polemika oko toga na koji način će se definisati "evropska perspektiva regiona".
Nezvanični dokumenti koji su zabrinuli zemlje Zapadnog Balkana
Međutim, dok su članice razmatrale tačke deklaracije, u nedelji pre održavanja Samita, pojavilo se nekoliko nezvaničnih dokumenata koji su zabrinuli predstavnike zemalja na Zapadnom Balkanu.
Najpre je agencija Rojters, pozivajući se na interni dokument EU u koji je imala uvid, objavila da Evropska unija više ne može da pristane na davanje garancija za buduće članstvo balkanskim držvama kojima je obećano mesto u Uniji.
Povezane vesti
Samo dan kasnije, dok se još uvek govorilo o dokumentu Rojtersa, EUObzerver objavio je još jedan dokument. Preneo je da su članice Evropske unije otvorile pitanje mogućnosti ukidanja bezviznog režima za pet zemalja, među kojima su i Srbija i Albanija, a zbog problema nezakonitog boravka i neosnovanog traženja azila.
profimedia
Međutim, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom posete zemljama Zapadnog Balkana više puta poslala jasne poruke da je regionu mesto u EU. Takođe, iz Evropske komisije su rekli za Euronews Srbija, da je naša zemlja nastavila sa ispunjavanjem uslova za bezvizni režim putovanja u zemlje članice Evropske unije i sa uvažavanjem prošlogodišnjih preporuka.
Ohrabrujuće poruke su usledile i u slučaju stava EU o proširenju. Novo svetlo na integracije Zapadnog Balkana u EU bacio je upravo predlog Slovenije, koja trenutno predsedava Savetom EU.
U tom predlogu, koji je iznet na sastanku ambasadora u Briselu, navodi se da bi Evropska unija do kraja decenije trebalo da se proširi na čitav Zapadni Balkan. Predlog je navodno iznenadio ostale zemlje članice, a Tanjug je preneo da su ga neke opisale kao potpuno nerealan, s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu.
Šta donose Angela Merkel i Emanuel Makron?
Da će dolazak Angele Merkel i Emanuela Makrona uveličati ovaj samit i dati na značaju tome, objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji naveo da je dalji odnos Srbije sa EU od velikog značaja.
"To otvaranje vrata, novih horizonata i za privrednike i za naše ljude", rekao je Vučić i dodao da svet više nije polaran, odnosno da ne postoji samo Amerika više kao sila, već da postoje EU, Kina, Rusija.
Dolazak dvoje lidera EU tako može da potkrepi poruke ohbrabrenja koje iz Brisela stižu uprkos navodima o zamoru kada je politika proširenja u pitanju.
Povezane vesti
Naime, Nemačka i Francuska vide se kao zemlje EU koje se najviše pitaju, posebno kada je u pitanju proces proširenja na Zapadni Balkan. Svoje prste Merkelova je posebno umeštala pokretanjem Berlinskog procesa, dok je Makron zaslužan za promenu metodologije pridruživanja usvojenoj prošle godine.
Kako Merkel broji svoje poslednje dane na mestu kancelarke, čekajući formiranje nove vlade i svog naslednika, pitanje je da li će upravo Francuska i Makron preuzeti uticaj kada je Zapadni Balkan u pitanju.
Tanjug AP/John Thys
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije istakao je za Euronews Srbija da dolazak Emanuela Markona i Angele Merkel poručuje da oni daju značaj Zapadnom Balkanu i da shvataju geostrateški značaj ovog područja.
Povezane vesti
Budućnost EU, će, kako kaže, svakako zavisiti od lidera ove dve zemlje.
"Dolazak Merkelove i Makrona pokazuje da shvataju geostrateški značaj ovog područja i to sigurno nosi određenu simboliku. Da li će biti nekog prodora u integracijama, to je već ono što ne znamo. Ako bi Nemačka podržala slovenački predlog, to bi bio ključan događaj samita, ali videćemo da li će se to desiti", rekao je Zečević.
Kako je naveo, ukoliko stvarno dođe do angažovanja i uključivanja u EU do 2030. "to bi bio jedan spektakularan događaj".
Kada je reč o slovenačkom predlogu, on je rekao da, ako je plan da svi uđu u EU do 2030. godine, rokovi moraju da budu kraći za one koji su već otvorili poglavlja i klastere (Crna Gora i Srbija), za razliku od onih koji nisu ni otpočeli pregovore (Severna Makedonija i Albanija).
Zečević je naglasio da je neshvatljiva odluka EU da do sada ne primi Srbiju u članstvo.
"Imate železnicu koju finansira Evropska unija da bi spojila EU sa EU, spajaju Grčku i Mađarsku, to je njihov cilj, to znači da smo mi u sred EU, a nismo njen član", naveo je Zečević za Euronews Srbija.
"Geostrateški interes da se Srbija primi u EU"
Kako je rekao, geostrateški interes EU je da primi Srbiju i da je greška što to nije učinjeno ranije.
"Merkel i Makron nameravaju da isprave to, jer to nisu smeli na dozvole. Potpuni je promašaj imati u članstvu Mađarsku, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, a Srbiju ne. To je potpuna besmislica u geostrateškom smislu. Dozvoliti da ovo bude teritorija nekakvih uticaja Kine ili Rusije, sa njohovog aspekta potpuno pogrešno"
On je dodao da smatra da Sjedinjene Američke Države požuruju EU da završi taj posao oko proširenja.
"To nije lako za Evorpu koja nema jasnu orijentaciju gde želi da ide, ni na spoljnom ni na unutrašnjem planu", rekao je Zečević.
Da bi Francuska želela u tandemu sa Nemačkom da ostvari važnu ulogu u procesu proširenja smatra i profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević. Ona je za Euronews Srbija istakla da je interes Francuske u ono što Makron zove "usidrenje".
"Francuska bi želela da zemlje u regionu, kako on kaže, budu čvrsto usidrene u proces evropskih integracija, dakle čvrsto vezane za EU, bez obzira što nisu članice. Dakle, da se nastavi usklađivanje politika da se nastavi prilagođavanje zakonodavstava, da se nastavi uslovljavanje EU", navela je Kovačević.
Ipak, kako navodi profesorka Kovačević, pitanje je koliko je to rekalno moguće i koliko za to postoji vremena i resursa.
"Veliko je pitanje koliko Francuska, kao i svaka druga zemlja u EU, ima vremena i resursa i političkog prostora da se intenzivno bavi ovim regionom. Ja tu ne bih bila sigurna da će biti onoliko aktivni. koliko verovatno situacija ovde u regionu zahteva", zaključila je Kovačević.
Šta možemo očekivati od samita?
Samit koji se održava u sredu u Sloveniji prisustvovaće lideri svih zemalja članica Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, Albanije, Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova.
Diplomate iz država članica koje žele da Brisel ubrza pregovore sa Zapadnim Balkanom, uglavnom sa istoka i juga bloka, zalažu se postavljanju "ambicioznih planova" za pristupanje, ali priznaju da bi preciziranje "striktnih rokova" bilo "politički eksplozivno", navodi "Fajnenšel tajms".
profimedia, Tanjug/AP/Boris Grdanoski
Tako je i poseta Ursule fon der Lajen regionu Zapadnog Balkana ranije isplanirana upravo kao priprema za samit koji će se održati u sredu.
Fon der Lajen je tokom ove posete jasno istakala da je ovom regionu mesto u Evropskoj uniji, a optimistićne poruke stigle su i od portparola Evropske komisije Ane Pisonero Ernandes.
Portparolka EK zaključuje da će samit na Brdu kod Kranja biti važna prilika ne samo da se potvrdi evropska perspektiva Zapadnog Balkana, već i da se preduzmu praktični koraci ka daljoj integraciji i da se započne sa primenom ekonomskog i investicionog plana za region.
Takođe, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je u ponedeljak da od Samita u Sloveniji očekuje jasne signale za početak pristupnih pregovora Albanije i Severne Makedoniji, kao i otvaranje poglavlja i klastera u slučaju Srbije.
Preporuka za vas
Komentari (0)