Igre 
Kamenje spoticanja: Šta su ključne stvari koje Srbija mora da uradi da bi otvorila nove klastere i da li je to realno
Komentari30/08/2021
-07:09
U polugodišnjem izveštaju Evropske komisije koji dolazi u formi non-pejpera, EK je početkom juna Srbiji uputila kritike u šest ključnih oblasti, zbog kojih na Međuvladinoj konferenciji tog meseca nije došlo do otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), pa samim tim ni do novog koraka napred na evropskom putu.
Upravo ono o čemu je Komisija pisala i zbog čega je Srbija ranije kritikovana, ostaje ključno i za dalje otvaranje klastera na putu Srbije ka EU. Prvi test biće već redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u oktobru. Od toga kakve budu nove ocene zavisiće i potencijal za otvaranje novih poglavlja i klastera.
Stručnjaci za Euronews Srbija ističu da nisu optimistični kada je reč o otvaranju novih poglavlja i ukazuju da napredak u ključnim stvarima izostaje. Ipak, ukazuju da će za Srbiju, uoči prvog testa, ključna biti pitanja iz oblasti vladavine prava, kao i da se očekuje i da se ubrza proces promene Ustava, koji je neophodan za članstvo u Evropskoj uniji.
Procedura je takva da na osnovu dobijeniih informacija iz izveštaja Evropske komisije, zemlje članice razmatraju o napretku Srbije na putu ka EU i odlučuju po pitanju otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera.
"Komisija objavljuje svoje procene stanja reformi koje pokrivaju sva područja pregovora o proširenju u svojim godišnjim izveštajima o napretku. Sledeći godišnji izveštaj o proširenju bi trebalo da bude objavljen na jesen", naveli su iz EK za Euronews Srbija, uoči predstavljanja non-pejpera državama članicama.
Međutim, tada je10 zemalja članica blokiralo vetom otvaranje klastera tri i četiri. Kako se ne bi ponovila ista situacija, stručnjaci smatraju da je potrebno da se vidi konkretan napredak u oblastima o kojima je Evropska komisija izvestila u non-pejperu.
Koje oblasti su sporne?
Izveštaj u formi non-pejpera odnosio se na nekoliko ključnih oblasti, pravosuđe, borba protiv kriminala i korupcije, mediji, postupanje prema ratnim zločinima, osnovna prava i usklađivanje sa politikom EU.
Povezane vesti
Sve to i dalje se smatra ključnim za napredak Srbije.
"Izveštaji nam daju jedan jasan presek satanja i pokazuju šta Evropska komisija, kako motor proširenja, posmatra napredak Srbije u periodu od godinu dana", navodi za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
profimedia
Subotić ističe da se ne očekuje pozitivan izveštaj EK, te da samim tim neće biti ni otvaranja klastera.
Kako je naveo, ključnu merilo na osnovu kojeg će Evropska komisija posmatrati stanje u Srbiji jeste odnos prema vladavini prava, ali i prema ostalim blastima navedenim u polugodišnjem izveštaju.
"Dakle, odnos prema suštinskim pitanjima, kao što su mogućnost ravnopravnog učešća u političkom procesu, izborni procesi, stanje u medijima, borba protiv kriminala, borba protiv korupcije, kriminala, tu Komisija mora da primeti boljitak", navodi Subotić iz Centra za bezbednosnu politiku.
Takođe, ističe da mora doći do promene Ustava.
"Srbija će svakako morati da promeni Ustav, što je jedna standardna praksa kada se pristupi EU.
Povezane vesti
Ustav Srbije trenutno iz više razloga nije kompatibilan sa preduslovima da se pristupi EU, ali je problem je što taj proces traje nekoliko godina i zapravo EU primećuje da se nismo pomerili sa osnovnog polazišta", objašnjava Subotić.
Euronews/Printscreen
Subotić je istakao da javnost mora bolje da bude obaveštena o tom procesu, kao i da će Evropska komisija očekivati da se taj proces ubrza, naglašavajuči da je neophodno da se tim pitanjem bavi Narodna Skupština kao i da se uključe organizacije civilnog društva.
On je istakao da je za pozitivnu ocenu Evropske komisije važno i uspostavljanje okrženja za razvoj organizacija civilnog društva.
Povezane vesti
"Videli smo da su one u Srbiji bile na meti tabloida, a sve to će Komisija primetiti i verovatno kritikovati u svom izveštaju", kaže Subotić.
Kako je istakao, Komisija konstantno upozorava Srbiju, značajan pomak kada se uporede izveštaji od prethodnih godina nije vidljiv.
"Centar za evropske politike kvantifikuje te izveštaje, te je napredak prošle godine bio 3.03 na sakli od jedan do pet, a godinu pre je bio 3.0, što znači da je ostvaren napredak od tek 0.3 procentna poena", objašnjava Subotić.
Takođe, kao važan faktor u daljem putu Srbije ka Evropskoj uniji, Subotić je naveo i izveštaj Evropskog parlamenta, koji se očekuje nekoliko meseci nakon izveštaja Komisije. Kako navodi, taj izveštaj upućuje eksplicitnije kritike.
"Direktniji je i smeliji da otvoreno imenuje i kritikuje one koji su zaslužni za demokratskog nazadovanaj Srbije. Oni što možda EK ne može eksplicitno da kaže, EK ima tu mogućnost na na neki način politizuje izveštaj i da se direktno bavi problemima u Srbiji", objašnjava Subotić.
Članice će donostiti odluke na osnovu inputa EK i EP, ali i izveštaja svojih ekspertskih misija, koje nezavisno od EK i EP šalju izveštaje u glavne gradove država članica.
"Srbija radi, ali nema pomaka"
Da nema izgleda da će izveštaj Evropske komisije biti pozitivan, ranije je za Euronews Srbija naveo i Nemanja Todorović Štiplija, urednik sajta "European Western Balkans".
"Šest meseci od non-pejper izveštaja koji se ticao poglavlja 23 i 24 nije bilo napretka u vladavini prava i ne očekujem otvaranje nijednog poglavlja odnosno pregovaračkih klastera", rekao je Štiplija.
On je objasnio da Srbija jeste radila na pripremi svih pregovaračkih pozicija za otvaranje poglavlja, ali da pomaka nije bilo u oblastima koje spadaju u osnovne kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji, a to su demokratija i vladavina prava.
I on je istakao da se ne zna dokle se stiglo sa procedurom promene Ustava, što je, kako je već pomenutno, jedna od ključnih stvari.
Euronews Srbija
"Vlada pokušava da prikaže neke brze promene, uz neke izveštaje koje podnosi Komisiji, ali ako pogledate te izveštaje i uporedite sa onim što se očekuje da se uradi, mi smo vrlo malo uradili u odnosu na preporuke Tela za praćenje borbe protiv korupcije (GRECO) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", naveo je Štiplija napominjući da se ispnunila samo preporuka ODIHR-a o uvidu u birački spisak.
Nova Međuvladina konferencija
Nova Međuvladina konferencija očekuje se tokom jeseni i predviđena je primena nove metodologije.
Nadležni, Ministarstvo za evropske integracije i Vlada Srbije optimistični su kada je u pitanju najavljena Konferencija.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navodi da Srbija radi na reformama i izražava optimističnost po pitanju otvaranja kastera do kraja ove godine. Ona je u sredu rekla da je Srbija u ovom trenutku spremna da otvori 12 Poglavlja, raspoređenih u dva klastera.
Ipak, stručna javnost ne očekuje veliki pomak, a jedina nada ostaje da Srbija do decembra, kada je rok za otvaranje klastera, načini konkretnije korake i poboljša stanje u oblastima u kojima je kritikovana.
Komentari (1)
nbgd
30.08.2021 09:20
"vladavima prava" i sl. fraze koje apsolutno nista konkretno ne znace. Ne postoji nista sto ce vladavinu prava da "izmeri" nepristrasno. Evo, JA ocenjujem da vladavina prava u USA je na nedozvoljavajucem nivou, crnce mlate i ubijaju kako stignu, pa mislim da EK treba USa da uvedu sankcije zbog nepostovanja vladavine prava. Takodje, BILO KOJA ZEMLJA EU mlati svakoga ko se ponasa kako njihovi ustavi ne dozvoljavaju, a sta se kod nas sve radi i dozvoljava, i opet VLADAVINA PRAVA?! Ljudi, jasno vam je da nas EU NE ZELI, i to su samo izgovori i pritisci zarad ispunjavanja NJIHOVIH INTERESA! Da sam ja vlast, ja tu nista ne bih dirao, lagano ovako, pa cemo videti za 5 li 10 godina da li ce EU u ovom obliku uopste postojati. A i ako bude postojala nece biti ovakva!