22 zemlje spoticanja: Opomene Srbiji u novom non-pejperu EK i zbog veza sa državama na crnoj listi

Zbog 22 zemlje sveta čiji građani bez viza mogu da uđu u Srbiju, a koje se nalaze na crnoj listi Evropske unije, Srbija je u novom polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku pokupila kritike i upozorenje da njena politika i dalje nije usklađena sa evropskom.

Nezvanični dokument o napretku, takozvani non-pejper, u koji je redakcija Euronews Srbija imala uvid predstalvjen je članicama unije ove nedelje i biće jedan od temelja na kojima će se odlučivati o otvaranju novih klastera ili poglavlja na Međunarodnoj konferenciji Vlade Srbije i EK koja bi trebalo da se održi krajem meseca.

Između niza oblasti koje su kontrolisane u novom non-pejperu, važno mesto, kao i do sada zauzela je - neusklađenost politika. 

"Srbija se nije razišla od vizne politike EU, ali takođe nije preduzela konkretne korake da se dalje uskladi sa njom", navodi se u izveštaju EK.

Koje zemlje su sporne

Države koje su trn u oku EU navedene su taksativno u izveštaju i to su: Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Burundi, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indija, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam, Tunis i Turska.

profimedia/Euronews

Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija razgovarao slažu se u oceni da će Srbija postepeno morati da usklađuje svoju politiku sa EU kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. 

Suzana Grubješić potpredsednica Centra za spoljnu politiku za Euronews Srbija kaže da je za Srbiju kao kandidata usklađivanje vizne politike jedna od obaveza i da će to postepeno morati da se uradi.

"Svaka zemlja bi suštinski trebalo da vodi svoju viznu politiku, međutim, kao zemlja kandidat koja je u procesu pristupanja to je jedna od obaveza", rekla je Grubješić.

U okviru Poglavlja 24 - Pravda, sloboda i bezbednost koje, između ostalog, podrazumeva i migracije, kontrolu granica i vizni režim, Srbija kao kandidat mora da izvrši reformu svoje vizne politike.

U svom non-pejperu o napretku Srbije, EK navodi da nisu preduzeti konkretni koraci u promeni stanja i da se usklađenost mogućnosti ulaska u zemlju bez vize sa Evropskom unijom nije menjalo od jula 2020. godine.

Ipak, Srbija je u ovom polugodišnjem izveštaju pohvaljena da sprovodi mere za sprečavanje zloupotrebe bezviznog režima koji ima sa Evropskom unijom.

Naime, broj prvih zahteva za azil u EU i zemljama Šengena prošle godine bio je 1.720, što je značajno manje u odnosu na 4.060 iz 2019. i 4.575 zahteva iz 2018. godine.

Vizna politika deo je Poglavlja 24, koje je uz poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava bilo tema izveštaja EK.

Kako funkcioniše vizna politika EU

Građanima određenih zemalja van Evropske unije potrebne su vize za ulazak u zonu Šengena. Do sada je Evropska unija zaključila sporazume o viznim olakšicama sa pojedinim zemljama koje nisu deo Unije na osnovu kojih građani tih zemalja mogu putovati u EU bez viza i obrnuto. Jedna od tih zemalja je i Srbija.

Unsplash

Sa druge strane, EU je određenim zemljama, odnosno njenim građanima uvela sankcije zbog političkih dešavanja i pretnji po bezbednost. Sankcije se uvode u dogovoru svih država članica, a obuhvataju i one koje nameće Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Zbog određenih dešavanja, sankcije su uvedene samo pojedincima iz određenih zemalja.

Rusija i Kina - kamen spoticanja

Kada je reč o ovom izazovu na evropskom putu Srbije, potpredsednica Centra za spoljnu politku Suzana Grubješić objasnila je da je ključ u postepenom usklađivanju.

"Ključna reč je postepeno usklađivanje. Do ulaska u Evropsku uniju bi trebalo da budemo usklađeni. Poznato je da mi nismo uveli sankcije ni Rusiji, ni Kini, ali se to mora rešavati postepeno, slučaj po slučaj", rekal je Grubješić za Euronews Srbija.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove za Euronews Srbija ističe da bi strani partneri Srbije umeli da poštuju interese naše zemlje, ukoliko jasno kažemo kakvi su.

"Činjenica da smo mi zakopani u problem oko Kosova, da smo u čitavom nizu situacija tražili prostora za disanje u saradnji sa drugim partnerima, moguće je da se dese određeni gubici. Ipak,
ako bismo uspeli da restruktuiramo svoje spoljnopolitičke priorite, načine na koji sagledavamo stvari i  pomognemo da se zatvore pitanja u regionu, ti gubici bi bili mnogo manji", navodi Novaković.

Zvaničnici obe zemlje partnerstvo Srbije i Kine nazivaju "čeličnim prijateljstvom", a poslednih godina uvećacaju se ulaganja Kine u Srbiju. Značaj partnerstva posebno je istican tokom pandemije koronavirusa. Kina jeste jedna od najuticajnijih zemalja sveta i članica je Sveta bezbednosti te je za Srbiju iz tih razloga odnos sa ovom zemljom vrlo značajan.

"Srbija je svakako najznačajnija zemlja u ovom delu Evrope, na Zapadnom Balkanu i te veze rastu. Ipak, mi  moramo da promišljamo i o okuruženju. Okruženi smo zemljama članicama EU, NATO saveza, te moramo da vodimo računa i o saglasnosti sa njima", kaže Novaković .

Novaković navodi da su za spoljnu politku Srbije ključni dešavanja u našoj zemlji, ali i geopolitički položaj, ali ističe da je Evropska unija ipak najvažniji ekonomski partner Srbije.

"Saradnja sa Kinom je poželjna i dobra, ali je potrebna veća pažnja pri sklapanju ugovora, zbog na primer upadanja u dužničku zamku", rekao je Novaković i podsetio da i EU ima određenu saradnju sa Kinom.

"EU ima politiku prema Kini koja ima nekoliko nivoa, sa jedne strane je Kina označena kao strateški takmac, ali sa druge strane se poziva na saradnju sa Kinom u čitavom nizu sektora", ističe Novaković.

Drugi kamen spoticanja i sa evropske i sa srpske strane je - Rusija. 

Evropska unija uvela je sankcije Rusiji zbog učešča u sukobima na istoku Ukrajine i destabilizacije situacije u toj zemlji, što Unija vidi kao jedan od glavnih bezbednosnih problema u Evropi.

Unsplash

Za Srbiju je zbog sopstvenih interesa, pa i pitanja Kosova i Metohije, Rusija je i prečesto bila u fokusu, a cena koja je plaćana zbog tog "bratskog odnosa" često se ocenjuje kao prevelika. 

"Kada situacija počne da se zaoštrava, kao što je sada sa Belorusijom, Srbija će se sve više nalaziti u procepu između dve strane. U jednom momentu će jednostavno morati da se bira", ističe Novaković.

Prema njegovom mišljenju, opredeljenje je faktički neizbežno, jer međunarodna zajednica nije jedinstvena.

"Svi ti sukobi utiču na male države da treba da se opredele. Mi ćemo verovatno u jednom momentu biti stavljeni pred izbor i to je nešto na šta moramo da računamo i da u skladu sa tim moramo da sagledavamo regionalne probleme za nas, tu pre svega mislim na Kosovo, kao i situaciju u Bosni i Hercegovini", kaže Novaković.

Među silama zbog kojih je Srbija opomenuta i u novom non-pejperu nalazi se i Truska.

Novaković navodi da je zbog unutrašnje politike i uticaja događaja iz okruženja, Turska smanjila aspiracije za samostalni uticaj na Balkanu i da je on prvenstveno usredsređen na podršku muslimanskim populacijama.

Tanjug/Mustafa Kamaci/Turkish Presidency via AP

"Mogućnosti koje ima su prilično ograničene, posebno ako imamo u vidu pad ekonomije. Njihova valuta je zadnjih par godina drastično pala što se odražava na njihovu ekomonsku moć. Odnosi sa Turskom se uglavnom svode na to da su Srbija i Albanija bile otvorene za neke zahteve predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pre svega pitanje gulenističke mreže u regionu", naveo je Novaković.

On je dodao da Srbija mora da računa i na povećano nerazumevanje između Ankare i Vašingtona, jer to može da se odrazi na druge međunarodne odnose.